Nova pravila: Štrajkovi više neće smeti bilo gde - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Nova pravila: Štrajkovi više neće smeti bilo gde

    Radnici u Srbiji, sudeći po predloženoj verziji Nacrta zakona o štrajku, svoje nezadovoljstvo neće moći da iskazuju van kapija fabrike ili radnog mesta, a ako žele da izađu iz tog prostora to će se tretirati kao okupljanje što obesmišljava štrajk, rekao je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

    On je za Betu rekao da Nacrt zakona koji je formalno prošao javnu raspravu još nije stigao na razmatranje u Vladu Srbije i da je pitanje kakva će biti konačna verzija kada ga usvoji Skupština.

    U najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) u delu o Poglavlju 19, posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju u procesu integracije Srbije u EU, konstatuje se da “ima još puno posla”.

    To se, kako se navodi, posebno odnosi na sferu radnog prava, politiku zapošljavanja, unapređenja socijalnog dijaloga i bezbednosti na radu jer su propisi iz tih oblasti samo delimično usaglašeni sa pravilima EU.

    Srbija mora da donese novi zakon o radu koji mora da se harmonizuje sa najmanje 14. direktiva EU i zakon o štrajku.

    Nacrtom zakona o štrajku propisuju se pravo zaposlenih na taj vid izražavanja nezadovoljstva, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

    Po važećem Zakonu o štrajku mesto okupljanja ne može biti van radnog prostora, a Nacrt predviđa malo mekšu formulaciju iste suštine “da može da se organizuje u radnom prostoru i na drugi način u skladu sa zakonom“.

    Mihajlović je rekao da je “drugi način organizacije” okupljanje van radnog prostora što reguliše Zakon o okupljanju, a što obesmišljava štrajk.

    “Važeći Zakon o štrajku donet je pre 24 godine i glavni problem je što nije precizno definisan minimum procesa rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka”, rekao je Mihajlović.

    Dodao je da se po Nacrtu zakona minimum rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka utvrđuje kolektivnim ugovorom, u slučaju da ne postoji, u javnim preduzećima utvrđuje ga direktor sa osnivačem, a ako se ne postigne dogovor, to čini arbitraža.

    Kada se precizno ne utvrdi šta je minimum rada poslodavci mogu da zloupotrebljavaju pravo na štrajk i zahtevaju da 90 odsto radnika za vreme štrajka radi”, rekao je Mihajlović.

    „U svetu nezamisliv štrajk zbog neisplaćenih zarada“

    U svetu je, prema njegovim rečima, nezamislivo da neko, kao u Srbiji, uglavnom štrajkuje zbog neisplaćenih zarada, jer treba da firma koja ih ne isplati ide u bankrot i imovina da se rasproda za namirenje troškova, dok je pravo na štrajk mnogo fleksibilnije nego u Srbiji.

    Poslodavcima u Srbiji se, kako je rekao, zbog malih kazni isplatilo da krše zakon i zabranjuju štrajkove zaposlenih.

    Nacrt zakona o štrajku je, što je prema njegovim rečima dobro, suzio i delatnosti od javnog interesa koje za vreme štrajka moraju obezbediti minimum rada, za razliku od važećeg zakona gde su skoro sve delatnosti obuhvaćene, od proizvodnje struje do prosvete.

    U Nacrtu je navedeno da obaveza organizovanja minimuma rada važi za hemijsku industriju, industriju čelika, crne i obojene metalurgije i proizvodnju i skladištenja opasnih materijala.

    Zabrana štrajka proširena na BIA, hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja

    Dok na štrajk u Zakonu o štrajku pravo nisu imali pripadnici vojske, ta zabrana je u Nacrtu novog zakona proširena na Bezbednosni-informativnu agenciju (BIA), hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja.

    Mihajlović je rekao da za razliku od Zakona o štrajku gde su se stvari pokrenule sa mrtve tačke, izrada novog Zakona o radu nije ni počela.

    “Zamerke EK da je slab socijalni dijalog su posledica nemogućnosti kolektivnog pregovaranja i potpisivanja kolektivnih ugovora koji treba da obezbede nešto veća prava radniku nego što im obezbeđuje Zakon o radu”, rekao je Mihajlović.

    Dodao je da u Srbiji nema organizacije poslodavaca sa kojom može da se pregovara o kolektivnom ugovoru jer je u Uniji mali broj njih, a Privredna komora Srbije koja okuplja u svoje članstvo sve poslodavce ne može po zakonu da pregovara sa sindikatom.

    On je rekao da je država za to kriva i da je u njenom interesu to što je oformljena Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji okuplja velike investitore i direktno pregovara sa državom i donosi zakone koji su u interesu vlasti i investitora.

    “Ti investitori u svojim zemljama pregovaraju sa sindikatima, a ovde preko NALED-a sa Vladom kojoj je u interesu da zaposli što više radnika. Zbog toga je sindikat u Srbiji samo ikebana”, rekao je Mihajlović.

    Izvor: Beta

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE