Novinarka u svetu vetrenjača

Umesto da tog dana traži ekskluzivu u vezi sa Ratkom Mladićem, otišla je da napravi reportažu o Eskimu u Vojvodini. Ispostavilo se da joj je to promenilo životni poziv i usmerilo karijeru u potpuno novom pravcu. Postala je prva žena u Srbiji koja se popela na vetrenjaču i pogledala svet sa 102 metra visine. Iako se tim poslom više ne bavi, kada je pitaju da li je pravnik ili inženjer, ponosno izgovara novinar.

Razgovarali smo sa Danijelom Isailović, menadžerkom Udruženja „Obnovljivi izvori energije Srbije”.

• Vi ste po profesiji novinarka i tim poslom ste se dugo bavili. Otkud vetrenjače?

Diplomirani novinar sam po obrazovanju i po opredeljenju i dugo sam se bavila tim poslom, prateći aktuelne dnevne i političke teme. To je izuzetno stresan posao i ne baš profitabilan, ako pošteno radite. U nekom trenutku sam poželela da smanjim adrenalinsku zavisnost koju mi je novinarstvo davalo i zdravlje ugrožavalo i polako sam ulazila u PR i konsultantske vode kroz saradnju sa međunarodnim institucijama.

Ipak, za moj ulazak u svet obnovljivih izvora energije kriv je jedan moj tekst, naslovna strana i jedan Eskim. Naime, jedne novinarske radne nedelje, gledajući jutarnji program, uhvatila sam gostovanje tadašnjeg predsednika opštine Kovačica, koji je, pričajući o multietničkom bogatstvu te opštine, otkrio da u Kovačici živi čak i jedan Eskim. Krenula sam u reporterski poduhvat i obišla sva sela južnog Banata kako bih pronašla Eskima. Naravno, reč je o Srbinu koji se na popisu stanovništva izjasnio kao Eskim eskimske veroispovesti i svoje ime promenio u Olaf Olsen, jer se razočarao u režim Slobodana Miloševića. Ta naslovna strana je bila hit, prava egzotika u odnosu na sve što se tada objavljivalo. Tražeći Eskima, obišla sam Debeljaču, Crepaju, Padinu i sva sela do Neuzine, upoznala divne ljude Slovake i Srbe koji su sa mnom tražili svog čudnog meštanina. Bili su jako srećni što se njihova opština našla na naslovnoj strani tiražnih novina, pa su me opet ugostili i pokazali sve lepote Kovačice. Posle izvesnog vremena, belgijski investitor je započeo razvoj projekata u Alibunaru i Kovačici, te im je bio neophodan neko za saradnju sa lokalnom zajednicom i državnim organima. Prepoznali su da bih to mogla biti ja. Prihvatila sam taj izazov misleći da je to na nekoliko meseci.

• Da li ste promenili posao ili je reč o nadgradnji i dopunjavanju dve sfere interesovanja?

Potpuno sam promenila profesiju, napredovala do menadžerskih pozicija. Fakultet političkih nauka mi je dao širinu, kao i novinarstvo, koje i dalje jako volim. Kao novinar, znate kako država funkcioniše, kako državna administracija može da zakoči neki posao, ko su donosioci odluka, kao i kako običan narod funkcioniše, kako ostvariti dobru saradnju sa lokalnom zajednicom. To su veštine odnosa sa javnošću i takav profil stručnjaka treba da ima svaka ozbiljna kompanija. Za novine, nažalost, baš retko pišem. Nedavno sam napisala in memoriam povodom smrti Predraga Marića, jer je to minimum koji takav čovek zaslužuje. Bio je to najčitaniji tekst tog dana, dobila sam poruke kolega koje deceniju nisam videla. Pomislih: „Peđa je umro, a ja novinarski oživela.” Međutim, to je bila samo dužnost i emocija. Povremeno pišem tekstove i analize o klimatskim promenama, dekarbonizaciji i zelenoj energiji, uglavnom za potrebe specijalizovanih časopisa i dodataka.

• Šta vam se više sviđa? Možete li uopšte to odvojiti?

Sve u svoje vreme. Sada ne bih mogla da zamislim da se bavim Veljom Nevoljom, kao što pre 10 godina ne bih znala ni da naslutim šta je relejna kućica, priključno razvodno postrojenje ili geomehanički elaborat kao deo idejnog projekta sa izveštajem Revizione komisije.

Suočavanje sa takvim pojmovima i sopstvenim neznanjem bilo je strašno, ali ako imate volju i koga da vam pokaže, sve se može naučiti. Na seminarima me redovno pitaju: „Da li ste pravnik ili inženjer?” „Novinar”, odgovorim. Usledi čudan pogled, povlačenje, sumnjičavost. Bilo je i podsmeha i pitanja šta traži novinarka u svetu inženjera, bankara i energetskih „mastermajndova”. Ali i rezultata, koji su doveli do statusa uvažene koleginice.

• Čini se da je današnje vreme, kao nikada do sada, ambijent za čestu promenu posla, gajenje novih interesovanja, menjanje profesija… Ipak, uglavnom se ljudi teško odlučuju da naprave takav zaokret, možda, iz straha od neuspeha, zbog godina, uslova u našoj zemlji… Šta im vi na to kažete?

Ne treba se plašiti promena, ali ne treba srljati. Ako ste bili dobri u nekom poslu, valjda uvek možete da mu se vratite. Ako ne možete, onda niste dobri i kad-tad bi vam zahvalili na saradnji. Nadogradnja i stalna edukacija su deo poslovne kulture i poslovnog bitisanja. Ne vidim razlog za podsmeh ako neko u poznim godinama upiše fakultet ili postdiplomske studije. Ja sam zbog interesovanja i zvanja upisala master studije na smeru Ekološka politika na Fakultetu političkih nauka. Položila sam sedam ispita, sa svim desetkama, i lagano pišem master rad, koji će dokazati da su odnosi sa javnošću, a time i društvene nauke, vrlo važni za razvoj obnovljivih izvora energije.

• Jedina ste žena u Srbiji koja se popela na vetrenjaču. Na kojoj ste visini bili i kakav je osećaj?

Nisam više jedina, posle mene su se još neke koleginice osmelile. Visina je oko 102 metra. Osim kolega kojima je u opisu posla održavanje vetrogeneratora, druge kolege ne pokazuju interesovanje da se popnu na vrh turbine. Prvi put sam se popela na turbinu u Belgiji, 2015. godine. U Srbiji tada nije bilo vetroparkova i za nas je svaka vetroturbina bila atrakcija. Slikali smo se pored svake, sumnjajući da će se ikad izgraditi kod nas. Prošle godine sam se konačno popela na jednu domaću. Osim fizičke kondicije – jer se delom ide merdevinama, a delom liftom, pod vrlo teškom zaštitnom opremom – neophodna je hrabrost. Ko ima fobiju od zatvorenog prostora, a zatim od visine, to ne treba ni da zamišlja. Meni je osećaj fantastičan. Ceo Banat na dlanu, vetar jači nego na zemlji, fantastični predeli ukrašeni vetroturbinama.

• Oblast obnovljivih izvora energije u Srbiji razvija se poslednjih godina, otvaraju se novi vetroparkovi, ali čini se da nije doživela punu afirmaciju kao tema od velikog značaja za javnost?

Srbija je značajno napredovala u oblasti OIE, i u afirmaciji i u realizaciji. Ima još puno prostora za unapređenje i to je zadatak svih nas.

Energetska tranzicija je nezaustavljiv proces, a OIE ključni mehanizam u borbi za dekarbonizaciju planete.

• Nedavno je osnovano i Udruženje „OIE Srbija”. Koji je cilj ovog udruženja?

Primarni cilj je unapređenje poslovnog ambijenta u oblasti industrije OIE, a zatim i promocija i afirmacija zelene energije, edukacija i podizanje svesti građana. Udruženje „Obnovljivi izvori energije Srbije” osnovano je 1. marta, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. Osnivači su kompanije vlasnici vetroparkova „Čibuk 1”, „Kovačica” i „Alibunar”, u koje je uloženo više od 600 miliona evra.

• Gde je čovek u tom svetu OIE, koji je njegov interes kada je reč o tim temama i ima li neke koristi od njene primene? Obično se, još uvek, izveštavanje o tome svodi uglavnom na dodatnu stavku u računu za struju. Može li se i kako to promeniti i zbog čega bi to bilo značajno?

Čovek je na centralnom mestu, samo mu to treba reći na jasan način. Kompanije rade za interese u skladu sa svojim biznis modelima, ali se OIE najviše tiču čoveka, njegovog zdravlja i životne sredine. Jedan vetropark od 100 MW doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida za više od 270 hiljada tona. Može snabdevati zelenom energijom jedan grad u Srbiji.

Ima li većeg doprinosa za čoveka nego obezbediti mu čist vazduh, bez štetnih gasova!

Stavka doprinosa za OIE na računu za električnu energiju spin je koji se kotrlja godinama. OIE naknada nije menjana pet godina, a zatim je uvećana pet puta. To zvuči kao harač. U praksi izgleda ovako: do poskupljenja, naknada za OIE na računu za moj stan bila je 10 dinara. Poskupljenjem je povećana na 50. Dakle, na cenu jednih dnevnih novina. Ako neko ima ogroman stan ili kuću, naknada za OIE mesečno je u rangu paklice jeftinih cigareta.

Svi pričaju o zagađenju, nacija smo koja najviše umire od raka pluća, vidimo vazduh. A kada dođe tema naknade za zelenu energiju, onda kreće druga vrsta populizma. Zdravlje nema cenu.

Da smo za OIE stalno davali, koliko smo dali za maske i testove prošle godine – mi bismo bili Danska.

• Percepcija javnosti je uglavnom takva da je primena OIE skupa i da je potreban prilično dug period da se isplati. Da li bi država određenim fondovima mogla više da se angažuje i da afirmiše neke procese, smanji troškove potrošača?

Tehnologije kojima se pravi električna energija iz OIE vrlo su skupe, a projekti kompleksni. Država je prvi krug investicija podstakla zagarantovanim podsticajnim cenama. Taj ciklus je završen i sada se prelazi na aukcijski model, kojim će veći rizik na sebe preuzeti investitori. Došlo je do pada cena tehnologija, dozvole se izdaju brže, državni organi imaju više znanja, investitori iskustva. Ne bih isključila mogućnost da se pojedini investitori odluče za tržišnu prodaju električne energije (korporativni PPA) i da ne uzmu bilo kakav novčani stimulans od države. Takvim investitorima treba pomoći u delu koji se tiče priključenja na mrežu, balansiranja, poreskog tretmana.

==============================================================================================

Perspektiva energetske tranzicije

• Srbija je prihvatila i neke obaveze o povećanju procenta električne energije koja dolazi iz OIE. Gde smo sada u tom smislu i kakva je perspektiva?

Prema zvaničnim podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u 2019. godini OIE su činili 21,44 posto bruto finalne potrošne energije. Podataka za 2020. godinu još nema, ali je poznato da u pandemijskoj godini nije bilo priključenja velikih projekata OIE na mrežu. Energetska zajednica nam je postavila cilj od 27 odsto do 2020. godine, što, očigledno, nismo dostigli. Ipak, promene su u poslednjih šest godina evidentne, kao i rezultati. Smatram da imamo odličnu perspektivu, koju ne verujem da će iko pokušati da pokvari ili uspori, jer je energetska tranzicija nešto što se dešava u celom svetu, i to ne samo kao velika smena u energetskom biznisu već i kao model borbe protiv klimatskih promena i globalnog zagađenja.

==============================================================================================

Izvor: BIZlife magazin/Jelena Stjepanović

Foto: Privatna arhiva