O njima se ne govori: HRONIČNI BOLESNICI ostali bez usluga zbog korone

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    O njima se ne govori: HRONIČNI BOLESNICI ostali bez usluga zbog korone

    Od početka pandemije dostupnost zdravstvenih usluga pacijentima u Srbiji smanjena je na svim nivoima zdravstvene zaštite, jer su ustanove radile u COVID režimu, koji uključuje povećane mere zaštite od zaraze i smanjenje prijema pacijenata koji nisu hitni. Tako je u prvoj polovini 2020. godine obavljeno za petinu manje usluga, odnosno pregleda (21,1 odsto) u odnosu na isti period prethodne godine. Bilo je za petinu manje mamografskih pregleda, dok su i usluge bronhoskopije smanjene za 40 odsto.

    Što se tiče pacijenata sa dijabetesom, došlo je do pada realizovanih aplikacija insulina za 18 procenata, a u tretmanu kardiovaskularnih oboljenja usluge koronografije su smanjene za 23,4 odsto.

    To su pokazali rezultati Studije koju su sproveli Ekonomski institut u Beogradu, Odbor za zdravstvo Američke privredne komore u Srbiji i Institut za Epidemiologiju Medicinskog fakulteta.

    Fokus analize bio je na realizovanim uslugama za tri hronična oboljenja – kardiovaskularne bolesti, kancere i dijabetes, koja predstavljaju najveće opterećenje za zdravstveni sistem.

    Registrovani smanjen obim pruženih usluga u službi za zdravstvenu zaštitu odraslih  prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravstvenog stanja hroničnih pacijenata, koji u toku godine obave više poseta u odnosu na opštu populaciju“, kaže za BIZLife portal naučni saradnik Ekonomskog instituta Ljiljana Pejin Stokić.

    U određenim periodima jedan broj bolnica i klinika su prelazile u COVID režim rada, kada su primale samo COVID pacijente i to je samo jedan razlog smanjenog obima realizovanih usluga. Drugi se odnosi na ponašanje pacijenata kada su strah od moguće zaraze i ograničena mogućnost odlaska u zdravstvenu ustanovu uticali na odlaganje odlaska kod lekara, navodi se u analizi.

    Za hronične bolesnike presudna redovna kontrola

    „S obzirom na to da je kod hroničnih oboljenja od presudnog značaja redovna kontrola i praćenje bolesti i shodno tome korigovanje terapije, i po potrebi upućivanje na viši nivo lečenja, neredovni i smanjen broj kontakta sa izabranim lekarom je doveo do pogoršanja zdravlja kod jednog broja ovih pacijenata“, kaže Pejin Stokić.

    Uključivanje privatnog sektora veoma važno

    Sagovornica BIZLife portala ukazuje da je većina razvijenih zemalja takođe suočena sa problemom smanjenje dostupnosti usluga i da rešenja traže kroz saradnju sa privatnim sektorom.

    Navodi primer Velike Britanije koja je sklopila ugovore sa privatnim zdravstvenim ustanovama za lečenje hroničnih pacijenata koji ne mogu da ostvare potrebne usluge u javnom sektoru, a slična rešenja su primenile i druge zemlje u Evropi.

    „Srbija nije integrisala privatni sektor u borbi protiv pandemije, iako je evidentno značajno smanjenje dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga. U vreme kada je potrebno obezbediti dodatna, neplanirana, sredstva za borbu protiv pandemije, racionalno korišćenje resursa i kapaciteta je imperativ. Pitanje je koliko je efikasno ulagati u nove javne zdravstvene kapacite, kada u privatnom sektoru postoje raspoloživi kapaciteti sa potrebnom opremom i dokazanim iskustvom u radu“, ističe Pejin Stokić.

    Privatne laboratorije u Srbiji nemaju dozvolu za obavljanje PCR testova, mada istovremeno jedan broj pozitivnih pacijenata koristi njihove usluge za druge analize neophodne za praćenje stanja u toku bolesti.

    „S druge strane usluge snimanja pluća skener aparatima, koje omogućuju ranu i preciznu dijagnostiku promena na plućima, takođe se većinom obavljaju u privatnim ustanovama, jer nema dovoljno kapaciteta u državnim. Nema naznaka da će se troškovi ovih usluga nadoknaditi pacijentima, mada na to imaju pravo prema postojećim zakonskim rešenjima“, navodi sagovornica.

    Značaj telemedicine u vreme pandemije

    U vreme pandemije digitalne tehnologije postale su jedan od važnih instrumenata u borbi protiv infekcije. Sagovornica navodi da su pozitivna iskustva u korišćenju telemedicine u vreme pandemije ukazala  na prednosti ovih usluga zbog smanjenja rizika od infekcije i povećanja dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga.

    Sprovedena ekonomska analiza pokazuje da je u 73 odsto slučajeva telemedicina troškovno-efikasna, dok su negativni efekti zabeleženi u 5,6 odsto studija.

    Pozitivni primeri iz brojnih zemalja pokazuju enormni rast usluga telemedicine u periodu pandemije u odnosu na prethodne godine.

    „U Rusiji je telemedicina ostvarila povećanu primenu u periodu pandemije. U Moskvi su u periodu od  23. marta do 18. maja lekari obavili oko 170.000 konsultacija preko video konferencija sa 45.000 pacijenata pozitivnih na COVID-19 koji su lečeni kod kuće. Većina pacijenata se oporavila u kućnom okruženju, samo četiri odsto je primljeno na bolničko lečenje“, navodi primer Pejin Stokić.

    Pacijenti sami mere simtome

    Takođe i pacijenti u kućnom okruženju u Velikoj Britaniji  četiri puta dnevno mere simptome – nivo kiseonika, otkucaji srca, temperatura i broj udisaja i preko aplikacije „Medopad“ šalju podatke svom lekaru. Program je omogućio oslobađanje bolničkih kapaciteta, a bolnice koje su uključene u ovaj program žele da nastave ovu praksu i posle završetka pandemije, ukazuje Pejin Stokić.

    Dodaje da je u Srbiji  to u samom začetku, i da pozitivna iskustva iz drugih zemalja treba iskoristiti za uspostavljanje sistemskih rešenja u korišćenju telemedicine.

    “Potrebno je da ovaj način komunikacije prihvate i zdravstveni radnici i pacijenti da bi mogao da počne da se šire primenjuje. Prepostavke su da će više odgovarati mlađim generacijama i da će za nekoliko godina i u Srbiji postati prihvaćen način komunikacije sa pacijentima“, navodi sagovornica BIZLife portala.

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE