"Oročeni rad" postao pravilo: U Srbiji radnici 10 ili 15 godina "na određeno"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Oročeni rad” postao pravilo: U Srbiji radnici 10 ili 15 godina “na određeno”

    Pandemija korona virusa samo je još više produbila probleme sa kojima se radnici u Srbiji godinama suočavaju, a posebno je problematičan „oročeni rad“, odnosno to što je rad na određeno vreme zbog pandemije postao pravilo, a ne izuzetak, upozoravaju sindikati povodom Međunarodnog Praznika rada 1. maja.

    Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da je pandemija korona virusa samo istakla još više probleme radnika koji se nisu rešavali ranije, a najveći problem je nepoštovanje odredbi Zakona o radu.

    Rad na određeno kao pravilo, a ne izuzetak

    Upozorava da je je rad na određeno vreme u Srbiji uveliko postao praksa i pravilo, iako taj zakon propisuje da radnik može dve, a maksimalno tri godine da bude u radnom odnosu na određeno vreme.

    „U Srbiji imamo radnike koji deset ili 15 godina imaju ugovore na određeno i praktično se u ovoj pandemiji svelo na to da su oni u istoj opasnosti da im ne bude produžen ugovor, kao i oni koji tako rade godinu dana”, navodi Savić za BIZLife portal.

    Ističe da je to praksa posebno u namenskoj industriji, ali i u drugim sektorima nije retkost.

    „Da se poštovao Zakon o radu oni bi odavno imali ugovore na neodređeno vreme“, istakla je sagovornica.

    Masovno plata i zarada ispod minimalca

    Takođe, Savić upozorava i da se u javnom sektoru, ali i mnogim privatnim preduzećima masovno dešava da se zaposlenima plata ili zarada utvrđuje na osnovu manje cene rada po radnom satu, pa su i plata i zarada manje od minimalne zarade.

    Ovaj sindikat ukazuje da je takva pojava najzastupljenija u javnim službama, javnim preduzećima – posebno kod komunalaca, ali i u realnom sektoru.

    „U javnim službama, posebno problem je to što su topli obrok i regres sadržani u koeficijentu, što je ne samo suprotno Zakonu o radu, nego i zdravom razumu“, navodi predsednica ASNS.

    Savić ukazuje da mnogi radnici u Srbiji rade prekovremeno i da im to nije plaćeno već dobijaju slobodne dane koje ne mogu da iskoriste zbog manjka radne snage.

    “Armija ljudi ima nesigurne poslove, strahuje da će ih izgubiti i ne bori se za svoja prava”

    „Jednostavno sve ono što ranije nije bilo dobro, sada je samo još više isplivalo na površinu i ima još pogubnije posledice nego ranije, i ne primećujem nikakav napredak u ostvarivanju radničkih prava“, upozorava Savić i dodaje da je veliki probem i dalje zapošljavanje partijskih kadrova.

    Navodi da je u Srbiji danas „radna snaga bukvalno prestravljena“.

    „Imamo armiju ljudi koja ima nesigurne poslove i strahuje za svoju egzistenciju, i zabrinjavajuće je da radnici ne čine ništa po tom pitanju i ne bore se da promene svoj položaj. Onda ni sindikati tu ne mogu mnogo pomoći ako imate armiju ljudi koja ćuti i nije spremna da se bori za svoja prava“, ističe.

    ASNS u proglasu povodom  Međunarodnog praznika rada  navodi između ostalog  da se u Srbiji posledice Kovid krize, po običaju, svaljuju na leđa radnika uprkos tome što je, pre svega njihovom zaslugom, održana ekonomija, ekonomski rast i napunjen budžet.

    ASNS upozorava i da radnici i njihovi problemi nisu tema ni u državi, ni u javnosti, ni u društvu.

    Taj sindikat navodi da će nastaviti da se beskompromisno bori i izbori za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika i to svim pravnim i sindikalnim sredstvima.

    Posebno će, navode, nastaviti sa aktivnostima da se zaposlenima koji rade u Kovid bolnicama i ambulantama prizna beneficirani radni staž, da nedelja bude neradni dan, da se reši problem zarada u komunalnim javnim preduzećima, da zaposleni u javnom sektoru dobiju regres i topli obrok, da se spreči svaki oblik zlostavljanja na radu, kao i inicijativama za promenu Zakona o radu.

    SSSS: Pandemija korone ostavlja nesagledive posledice po radnike

    I Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u Proglasu povodom 1. maja poručuje da če se oštro suprotstaviti pokušajima da oročen rad, zbog pandemije sada opravdan, postane pravilo pojedinih poslodavaca i da ugovori o radu na neodredjeno postanu samo izuzetak.

    “Pandemija korone, ostavlja nesagledive posledice, prekarni rad postaje svakodnevica, a otkaze dele mejlovima i sms porukama”, naveo je SSSS u Proglasu.

    SSSS je naveo i da otkaze dobijaju i žene u drugom stanju, zaposleni se nezakonito premeštaju na lošije plaćena i neadekvatna radna mesta, sve je više primera otpuštanja zbog sindikalne aktivnosti ili zbog obelodanjivanja detalja o kradji i korupciji u preduzećima.

    “Borba za radnička prava neće mirovati, nećemo stati dok ne dokažemo poslodavcima i državi da bez radnika nema napretka, jer radnici su ti koji stvaraju, grade, uče i leče”, navodi se u Proglasu.

    Istraživanje: Korona ostavlja posledice na mentalno zdravlje i dodatni stres na poslu

    Taj sindikat sproveo je nedavno i istraživanje o uticaju izmenjenih uslova rada, izazvanih pandemijom, na psihičko zdravlje radnika.  Ciljna grupa bili su zaposleni (primarno članovi sindikata), koji su imali radni odnos ili bili radno angažovani tokom pandemije.

    Istraživanje je urađeno na uzorku od 610 ispitanika iz gotovo svih većih mesta i gradova Srbije, i iz privatnog i javnog sektora , s tim što je u uzorku većina ispitanika iz javnog sektora.

    Trećina ispitanika je izjavila da rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

    Ugroženije su se osećale žene, zaposleni koji imaju između 35 i 50 godina starosti, dok nije nađena značajna povezanost u negativnom uticaju na psihičko zdravlje između onih koji su bili pozitivni i onih koji nisu imali KOVID-19.

    Dodatni stres na radu u uslovima pandemije osećalo je 63 odsto ispitanika.

    Stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući je osećanje koje je prijavilo  45 odsto ispitanika, dok strah za svoju sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavljuje jako mali broj ispitanika.  Od fizičkih i psihičkih tegoba, u poslednjih godinu dana, glavobolju je imalo 51 odsto ispitanika, nesanicu 48 odsto, gubitak težine 10 odsto, osećaj izolovanosti od drugih 53 odsto, depresiju 30 odsto, osećanje manje vrednosti 23 procente a  stalni osećaj nervoze i napetosti 48 odsto.

    Kada je u pitanju strah od otkaza, više od polovine ispitanika je izjavilo da nema taj problem.

    Najveći broj ispitanika odlazio je svakodnevno na posao, a od onih koji su radili od kuće (10 odsto), najveći broj smatra da ih to upošte nije poremetilo ni u radu, a ni u životu. Kada su u pitanju prihodi, kod 80 odsto ispitanika plata je ostala ista.

    Kada je u pitanju odnos poslodavaca prema psihičkom zdravlju, većina ispitanika smatra da nije odgovarajući i da nisu preduzeli ništa da daju podršku radniku.
    „Svi podaci dobijeni istraživanjem pokazuju da je neophodan zajednički rad svih aktera društva kako bi se umanjili negativni efekti korona virusa na psihičko zdravlje“, poručuje SSSS.

    UGS Nezavisnost: Sindikati potcenjeni, radnici se ne bore za svoja prava

    Na konferenciji čija je tema bila socijalni dijalog održanoj ove nedelje predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da su sindikati u Srbiji „duboko potcenjeni“, i da „ne radimo ono što je evropska mantra o socijalnom dijalogu“.

    Obašnjavajući poziciju sindikalnih organizacija u srpskom društvu Stojiljković je rekao da one imaju veoma ograničenu moć i uticaj i nisko poverenje, što je „posledica realne strukture“, i da je takvo stanje veoma teško promeniti.

    Ništa manje važno objašnjenje nemoći sindikata, prema Stojiljkoviću, treba tražiti i u svesti radnika, svih koji rade i od toga žive, o tome da li su i koliko oni važni u duštvu.

    „Imamo li makar deo svesti o tome, ako ne o samoupravljanju ono makar o participaciji radnika u upravljanju, ili većina misli ‘neću da talasam, dobro je dok me niko ne mobinguje i dok primam kakvu takvu platu’“, poručio je Stojiljković.

     

    Prvi maj, odnosno Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

    Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati i život na ivici bede bili su povod za niz štrajkova u kojima su zahtevani uslovi rada i života dostojni čoveka.

    Do kulminacije je došlo u Čikagu, u maju 1886. godine, kad je na ulice izašlo skoro 40.000 pripadnika radničkog pokreta. Oni su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja.

    Tri godine kasnije, 1889. na prvom kongresu Druge internacionale odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan je počeo da se slavi kao Međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

    Poslednjih godina, Međunarodni praznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE