"Osoba od stila ne mora da objašnjava ko je"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Osoba od stila ne mora da objašnjava ko je”

    Piše: Dr Branko Trklja, estetski hirurg, direktor Nano klinike BRANT

    Izgrađen verodostojan stil je spoljna refleksija posebnosti i izuzetnosti proistekle iz aristokratske superiornosti duha i uma i kristalisanog, organskog sistema vrednosti, sofisticirane estetike, uglađenog elegantnog ukusa i upadljive autentičnosti.

    Da biste imali stila, prvo morate znati ko ste.

    Stil dolazi sa samosvešću i odraz je razvijenog uma i oplemenjenog duha – dakle, unutrašnje lepote.

    Čoveku je svojstvena nesputana individualnost.

    Kako izgledate, kakav vam je stav i držanje – to je izjava. To je put da se složene stvari kažu na jednostavan način. Izgrađen stil, osim što je upadljivo autentičan, neminovno je elegantan, jer elegancija je nenametljivo prisustvo lepog. To je način da se unutrašnja lepota i harmonija diskretno iskažu.

    Šarl Bodler je negde zapisao: „Elegantna spoljašnjost osobe – simbol je intelektualne superiornosti duha te osobe.”

    Doba u kome živimo i u kome određujemo sebe kroz akciju postavlja mnoge i snažne izazove, pa je i čovek od stila mnogo više od estetike, to je eminencija slobodnog duha sa sistemom vrednosti koji odlikuje punokrvna prefinjenost, ali i visoka moralna hrabrost, jer se protivi svakom kolektivizmu i egalitarizmu ljudskih vrednosti, svakoj običnosti, te diktaturi prosečnosti i uklopljenosti, ali i sve većoj kontroli sa novim tehnologijama.

    U uniformnim uslovima savremenih društava čovek od stila jeste eminencija revolta i izuzetnosti, ali i svedočanstvo o božanskoj raznovrsnosti ljudskih bića i sposobnost da se autentičnost upadljivo definiše. Kao takav, on je nezavisan, on je personifikacija nezavisnosti od svih kontrolnih mehanizama našeg doba, od besmislene potrošnje, od banaka, od nametnute hijerarhije u karijeri, od političke korektnosti. On radi šta hoće, kad hoće i gde hoće!

    Njegov stav je čvrsta i jasna reakcija otpora na postmoderni liberalizam s kraja 20. veka koji poništava polno, rasno, versko, nacionalno, gotovo svako individualno određenje i stoga je to i bunt protiv svakog oblika duhovnog kukavičluka intelektualnih krugova, kao i neskriven prezir naspram opasnih libertarijanskih vrednosti koje reže iza političke korektnosti, globalizacije, egalitarizma umnosti i spoznaje, apsolutnog materijalizma i apsolutne i nametnute estetike u umetnosti, kulturi, načinu života i seksualnosti, a koji bi da ukida individualnost, nezavisnost i istinsku slobodu na svim nivoima. Verodostojan i samo svoj, čovek od stila, aristokrata po duhu, sâm po sebi je objava duhovnog krstaškog rata tim postmodernim zapadnjačkim vrednostima i psihologiji stada, te svima onima nesposobnima za vrline, za maštu i kreativnost, za stvaralaštvo, kao i onima kojima nedostaje humanost.

    Zato je odrednica čoveka od stila suptilni konzervativizam koji se oslanja na kulturu i manire i vrednosti koje je iznedrila i kao legat zaveštala istorijski zbrisana, milenijumima stara aristokratija po krvi. Zato je filozofija čoveka od stila – nejednakost. Ne po pravu, nego po talentu i urođenim sposobnostima, ne po sudbinskom zaveštanju porodične loze i kapitala, nego po sposobnosti i spremnosti da se bori i izbori za ono što jeste. To šta čovek jeste – niko mu ne može oduzeti!

    Negovanje uglađenog stila u pojavi i načinu života, insistiranje na duhovnoj izuzetnosti fenomen je koji ima svoju istoriju.

    S kraja 18. veka ona postaje engleska tradicija, koja je potom uticala na slične društvene pojave širom evropskog kontinenta. Naime, osećajući nadolazeću pretnju od revolucionarnih dešavanja i odjek stihije radikalnih promena koju je Francuska revolucija širila Evropom od kraja 18. veka, kao i pritisak građanske klase u usponu u samoj Engleskoj, najviša engleska aristokratija otvara do tada hermetički zatvorena vrata svojih salona, svojih vila i zamkova ekstravagantnim pojedincima. Ta najviša engleska aristokratija podleže uticaju koji ti moćni duhovi šire kroz književna dela velike popularnosti, kao Lord Bajron („lud, loš, opasan i preveć talentovan”) i Oskar Vajld, ili kao slikar, pisac i prvi originalni parfimer Engleske, grof Alfred Gabrijel d’Orse, ili savršeno uglađeni Bo Bramel, tvorac dendi mode, stila i poze.

    Sa svesno projektovanim i razvijenim karakternim stavom prema društvenoj stvarnosti, raskidajući tradiciju klase iz koje se uzdižu, ovi izuzetni ljudi započinju epohu gde je promocija ličnog stila, talenta, prefinjenog ukusa za umetnost i estetiku uopšte ideal kome se teži i stremi. To je vreme kada se aristokrate po duhu, prodrevši u najviše društvene krugove Londona, nameću aristokratiji po krvi. Njihova veličina nije počivala ni na čemu, sem na njima samima.
    Ti mnogostruko obdareni pojedinci koji nisu bili visoka aristokratija po krvi insistiraju i na starim viteškim vrednostima, koje su nekad krasile feudalnu aristokratiju „plave krvi”, stremeći ka idealu „savršenog džentlmena” i „plemića od vrline i duha”.

    Iz Londona se inkarnacije čoveka od stila šire na uzburkani evropski kontinent, gde je pitanje izgrađenog stila postalo određenje novih visokih društvenih slojeva, poniklih posle smiraja buržoaskih revolucija i prevrata. Tako su nakon političkog bankrota aristokratije u 19. veku – ne poreklo – nego širina i uzvišenost duha, erudicija, umnost, duboko poznavanje umetnosti i prefinjen ukus postali presudni za klasnu svest novih visokih klasa buržoazije, ali i pripadnost odabranom društvu izuzetnih pojedinaca. Bili su to vesnici jedine prave aristokratije našeg vremena, a to je aristokratija duha i talenta.


    STIL I POMODARSTVO

    Biti osoba od stila mnogo je više od elegantnog načina odevanja, stava i držanja, to je i način života, razmišljanja i izražavanja, to je inkarnacija galantnosti, učtivosti i lepih manira, erudicije i elokvencije, to je upućenost u suštinu pojava i duboko razumevanje životnih principa, isto kao i svetskih procesa.

    Izgrađen stil je određenje moćnog duha osobe, koji, ako to želi, pokorava oko sebe, koji stanjem svoga duha prožima okolinu i ljude oko sebe. Osoba od stila nije pomodar; besprekorno praćenje mode danas nije znak ekstravagancije, već utapanja u jednoličnost, praćenje mode postala je stvar mase, a osoba od stila je pre svega autentična, pa se po prirodi mora odupirati svakom nametnutom pomodarstvu. Osoba od stila je ona koja iznenađuje svojom ekskluzivnošću, a nema iznenađenja u pomodarstvu. Naoružan istančanim ukusom za sve oblike umetnosti, obrazovan, informisan i sa jasnim životnim i moralnim pogledima – čovek od stila nije onaj koji sledi u bilo čemu, nego onaj koga slede i oponašaju.


     

    Izvor: BIZlife magazin

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Komentari

    • Лаки

      Проблем је што често спољашњи изглед и стил понашања и наступа не одражавају стварне особине неке личности, а често су и у обрнутом односу. Наравно ако особа има и извесну спољашњу елеганцију али и лепу унутрашњу личност и духовност онда је то право задовољство за околину.

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE