Otvoreno pismo UPK: 50 PITANJA za dr Predraga Kona

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Otvoreno pismo UPK: 50 PITANJA za dr Predraga Kona

    Lekari okupljeni u okviru inicijative Ujedinjeni protiv kovida (UPK) obratili su se epidemiologu i članu Kriznog štaba Predragu Konu otvorenim pismom u kom su naveli brojna pitanja na koja zahtevaju odgovore, a koja se tiču postupanja Kriznog štaba. Upitali su ga, između ostalog, da li je svestan posledica kašnjenja mera od 20 dana, šta je učinio da zaštiti kolege koje su digle glas od progona i zašto se oglasio tek dan posle izbora, nakon višenedeljne ćutnje u junu.

    Otvorenim pismom obratili su se Konu jer, kako navode, nemaju priliku za dijalog sa njim.

    U pismu navode da znaju da Kon nije šef medicinskog dela Kriznog štaba (KŠ), ali dodaju da je on najuticajniji i u javnosti najprisutniji član.

    “Ta vaša uloga povlači i srazmernu odgovornost. Poslednjih gotovo devet meseci svedoci smo nekolicine, najblaže rečeno, upitnih činjenica koje se vezuju za vaš rad i angażovanje tokom ove epidemije. Počev od kontradiktornih javnih istupa, odlaska na ranije isplanirani godišnji odmor, pa sve do izgubljenog poverenja građana, što ste i sami nekoliko puta priznali”, navodi se u otvorenom pismu u kome se dodaje da su prinuđeni, “kako nemaju priliku za dijalog” sa Konom, da mu se obrate na taj način i zahtevaju određene odgovore.

    Politička kampanja u toku epidemije

    Ujedinjeni protiv kovida postavili su brojna pitanja navedena u 50 tačaka, a između ostalih, upitali su: “Da li ste svesno prihvatili da učestvujete u političkoj kampanji koja traje sve vreme epidemije”.

    Konstatujući da su u prvom talasu (mart-april) mnogi zdravstveni radnici bili kažnjavani zato što su tražili zaštitnu opremu ili se usuđivali da je sami uzmu iz bolničkih skladišta, upitali su Kona da li odobrava praksu proganjanja (premeštanja itd.) svojih kolega samo zato što su se zalagali za poštovanje principa lične zaštite, kao i da li su on ili Krizni štab ukazali da su odgovorni direktori koji nisu obezbedili potrebnu opremu (prevashodno maske i rukavice).

    Upitali su ga da li su razmatrali mere koje je udruženje lekara “Ujedinjeni protiv kovida” uputilo zdravstvenim vlastima 14. oktobra.

    “Ne čini li vam se da su bar neke od tih mera bile primerene situaciji i da su mogle da vas podstaknu da ih na vreme predložite i primenite”, pitaju UPK.

    Podsećajući da Kon ovih dana spominje da je još 6. novembra KŠ razmatrao mere sprečavanja trećeg talasa, upitali su ga zar mu se ne čini da su u tom momentu kasnili (skoro) dva meseca i koja je cena tog kašnjenja.

    Posledice kašnjenja mera

    “Da li smatrate da ste kao epidemiolog u KŠ bez greške vodili ovu epidemiju? Ako da, da li je greška to što mere kasne 20 dana, po vašim rečima? Da li ste svesni posledica kašnjenja mera 20 dana? Ako ne, da li smatrate da i dalje treba da budete deo KŠ i imate legitimitet da se obraćate građanima”, stoji, između ostalog, u pismu.

    Kona su upitali i koji epidemiološki parametar je pokazao da se vidi usporavanje širenja virusa, kako je izjavljivao ovih dana, i kako tumači svakodnevne sve veće brojeve pozitivnih osoba.

    “Od ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, do izbora, 21. juna, održavani su politički mitinzi, učesnici su dovoženi u prenatrpanim autobusima, igrane su utakmice pred 20-ak hiljada gledalaca (po tome smo se pročuli u svetu), mešali se bez ikakvih ograničenja navijači iz tri najveća grada u zemlji (Novi sad, Niš, Beograd), a KŠ kao da je bio u hibernaciji. Da li ste se osećali nelagodno tokom tih dugih šest sedmica? Nije li vam došla na um ideja da, kao stručnjak, izrazite svoje neslaganje”, pitaju  UPK.

    “Mada celokupno svetsko iskustvo kazuje da se posle vanrednog stanja, odnosno restriktiktivnih mera, one moraju ukidati vrlo postupno, jedna po jedna, uz pažljivo praćenje efekta, mi smo to učinili skoro u jednom dahu (sa izuzetkom jedne ili dve mere). Da li za to odstupanje od očekivane prakse imate neko objašnjenje, osim političkih potreba”, pitaju Ujedinjeni.

    Ko donosi odluke, predsednik ili Krizni štab?

    Upitali su i da li je predsednik Republike zadužen za planiranje ukidanja restriktivnih mera i da li njegovo javno izneto mišljenje ima veću snagu od prethodno iznetog njegovog stava, kao najistaknutijeg predstavnika struke u KŠ, podsećajući da je jedna Vučićeva izjava izmenila odluku Kriznog štaba, donetu početkom maja, o ponašanju u beogradskom javnom saobraćaju. Da li ste to doživeli kao politički pritisak i kako ste reagovali, pitali su s tim u vezi.

    “Tokom leta je skoro 3000 vaših kolega tražilo da se čuje njihov glas. Neki od njih su šikanirani, a neki smenjivani sa funkcija koje su obavljali. Da li odobravate takvo osvetničko ponašanje vlasti? Šta ste učinili da zaštitite svoje kolege od progona”, upitali su.

    UPK pitaju Kona i da li je svestan činjenice da su različite poruke koje su stizale od članova KŠ, i političkog i medicinskog dela, “ponekad smisleno dijametralno suprotne u samo jednom danu, doprinele zbunjivanju građana i potpunom gubitku poverenja ne samo u KŠ, već, što je mnogo gore, u lekarsku profesiju”.

    Između ostalog, postavili su mu pitanje da li se smatra, kao član KŠ, odgovornim zbog nestašice testova, kao i zbog zakasnelog povlačenja materijalnih rezervi iz magacina u martu. Konstatujući da “problem nedostatka testova nije rešen do danas”, dodali su da se PCR test “i dalje vrlo restriktivno koristi u Srbiji, uprkos iskustvima zemalja koje su najuspešnije u borbi protiv kovida 19 i insistiranju SZO da se poštuje taj pristup”.

    Stariji od 65

    Pitali su ga da li je ograničenje za starije od 65 godina moglo da bude na humaniji način izvedeno “uz dopuštanje kretanja pod određenim uslovima, a ne svođenjem prava izlaska samo na subotnju kupovinu zorom od 4 do 7 sati” i dodali: “Da li je to bio vaš predlog ili ste ćutke prihvatili odluku političara za koju ne postoji ni racionalno ni humano objašnjenje?”

    Postavili su pitanja koja se tiču karantina iz prvog talasa, za koje kažu da su bili “ustrojeni kao legla zaraze” i da se to posebno odnosi na neke kasarne, izbeglički kamp kraj Subotice i zatvorski karantin. Upitali su ga da li su članovi KŠ to odobrili ili se o svemu starao neko drugi i zašto KŠ nije reagovao.

    U junu su, navode, “nametani su besmisleni serološki testovi za postavljanje dijagnoze kovid 19 za studente i druge pacijente sa početnim tegobama, a iz originalnog uputstva proizvođača izbrisana je rečenica da oni ne služe u dijagnostičke svrhe u prevodu koji je izdao Institut Batut”. “Koja je bila svrha te manipulacije, ako ne skrivanje početka drugog talasa? Zašto ste se složili sa takvom politikom”, pitaju.

    Izbori i zvanični brojevi zaraženih i umrlih

    Polovinom juna u nekim centrima pozitivni PCR nalazi su, tvrde, dostizali 70%, pa čak i 90%. “To je bio siguran znak već nastale drame, na koju vam je ukazivano, a vi se niste oglasili. Opet se postavlja isto pitanje: zašto? I kako opravdavate odlazak “na godišnji odmor” baš u tom periodu u tako kriznoj situaciji”, pitaju UPK.

    Podsećaju da se Kon obratio javnosti “dramatičnim saopštenjem tek dan posle izbora”, 22. juna i upitali kako objašnjava svoju prethodnu višenedeljnu ćutnju.

    Podsetili su na istraživanje BIRN-a o zvaničnim brojevima zaraženih i umrlih.

    “Pokazalo se da su podaci dostavljani javnosti grubo krivotvoreni, što je neko nazvao najvećom medicinskom prevarom u više od 800 godina staroj istoriji srpske medicine. Da li ste osetili potrebu da se izvinite građanima i kolegama zbog ove podvale”, pitaju. A dodali su i: “Nikada se niste kategorično izjasnili da li ste, kao KŠ, mere preduzimali na osnovu stvarnih (slatih Ministarstvu zdravlja) ili višestruko umanjivanih podataka? Očekujemo Vaš odgovor, a od njega zavisi niz daljih pitanja”.

    Konstatovali su da je dramatična situacija u susednim zemljama u septembru i oktobru nametala pitanje zaštite granica, i upitali za razlog zbog koga je to izostalo.

    Sve do skora su visoki zvaničnici ignorisali individualne mere zaštite, naglašavaju UPK i pitaju Kona da li je svestan koliko su takvi negativni primeri imali štetan efekat na građanstvo.

    “Da li smatrate da u Srbiji dijalog i javna stručna rasprava postoji? Ako da, kako objašnjavate apsolutnu cenzuru lekara iz UPK na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i nemogućnost da komentarišu vaše odluke”, navedeno je u otvorenom pismu koje u celosti možete pročitati na OVOM LINKU.

    Izvor: BIZlife

    Foto: Beta/Slobodan Miljević

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE