Pandemija je gurnula svet u KOLEKTIVNU TUGU, evo šta savetuju psiholozi
Stručnjaci veruju da je pandemija koronavirusa gurnula svet u neku vrstu kolektivne i hronične tuge, jer tugujemo za poslovima, vezama, praznicima, „normalnošću“ i ostalim opipljivim i nematerijalnim gubicima.
„Hroničnu tugu doživljavamo na mnogo načina, kroz osećaj beznađa, neverice, izbegavanje bilo koje situacije koja nekog može da podseti na gubitak“, rekao je psiholog Džon Sovec iz Kalifornije.
Ovakva vrsta tuge može biti stresna jer nemate vremena da tugujete za jednim gubitkom pre nego što doživite naredni, kaže on.
Osim toga, mnogi ljudi takođe doživljavaju promenu identiteta, pojašnjava psiholog Briši Vejd.
„Ljudi se gledaju u ogledalo i ne prepoznaju se. Možda je njihov identitet bio vezan uz posao koji više nemaju. Možda im se ne sviđa ono što vide. Tuga je u formiranju novog identiteta nakon gubitka starog“, rekla je Vejd.
To ne samo da ima uticaj na emotivnom, već i na fizičkom nivou, dodala je Džuli G. Kajs, klinička savetnica na Univerzitetu u Stela Maris u Merilendu.
„Tuga je iscrpljujuća, uteče na našu ukupnu sposobnost funkcioniranja i možemo da postanemo rastreseni, zaboravni i nesposobni da se fokusiramo. Možda nam nedostaje energije i ne nalazimo zadovoljstvo u mnogim stvarima, čak i onima što su nas nekada radovale“, objasnila je.
Kontinuirani emocionalni i fizički napor zbog tuge tada može dovesti do dugoročnih problema kao što su depresija i anksioznost, dodaje ona.
Evo nekoliko saveta koji preporučuju stručnjaci, a koji vam mogu pomoći da se lakše nosite s tugom.
1. Dopustite sebi da osetite tugu
„Nemojte brisati ono što osećate niti to umanjivati“, savetuje Dajana Kokanon, psiholog i dekan Kalifornijske škole forenzičkih studija na međunarodnom Univerzitetu Aliant.
„Kad prevladaju snažne emocije koje mogu nastati neočekivano tokom tugovanja, često je najlekovitije disati s tim osećajima, pretpostaviti da su oni deo našeg procesa tuge i omogućiti im da prirodno nestanu“, rekla je.
2. Podelite svoju tugu
Zbog stigme povezane s tugom, ona često deluje kao izolovano iskustvo. Ali niste jedini koji se tako osećate.
„Recite svojoj porodici da ste krajnje uznemireni što ne možete da ih vidite za praznike. Recite prijateljima da bez posla osećate nedostatak svrhe. Biti ranjiv je zastrašujuće, ali pomoći će, a možda će i ohrabriti druge koji su se možda brinuli zbog toga što govore i osećaju“, poručuje Dženifer Teplin, licencirana klinička socijalna radnica, osnivač i direktor Menhetn Velnesa.
3. Nemojte upoređivati svoja iskustva s iskustvima drugih ljudi
Dok svoje putovanje i borbe delite s onima oko sebe, izbegavajte da se poistovećujete sa njima. Samo zato što se neko drugačije nosi s tim što ne može da vidi svoju porodicu, ne čini je pogrešnom ili ispravnom.
„To što je neko ove godine imao više gubitaka ne znači da vaši gubici nisu važni. Svi se s tugom nosimo na svoj način i svi gubici vrede“, kaže Megi Tipton, direktorka psiholoških službi u Karon Tritment Centru u Pensilvaniji.
4. Pronađite nove navike
„Otkrivanje novih načina da dodate ritam i strukturu svom životu pomoću navika može vam pomoći da značajnije integrišete gubitak“, kaže je Ebigejl Nejtenson, psihoterapeut iz Njujorka.
„Pokušajte da se svakodnevno budite ranije, trenirate popodne ili odvojite petak za hranu koju volite i Netflix“, savetuje Nejtenson.
5. Pokušajte s vođenjem dnevnika
Dnevnik ima niz prednosti za mentalno zdravlje i može biti izuzetno koristan u procesu tugovanja.
Vođenje dnevnika može vam pomoći da pažljivije istražite gubitke koje imate, prema Patrisiji Celan, psihijatru s Univerziteta Delhauzi u Novoj Škotskoj.
Izvor: Klix
Foto: Pexels
