Pandemija žestoko uzdrmala naftaše
Kada se budu svodili računi o posledicama koje je pandemija virusa COVID-19 ostavila na svetsku privredu sigurno je da će, pored turizma i transporta, jedna od najpogođenijih privrednih grana biti naftna industrija. Dovoljna ilustracija za ove tvrdnje je podatak da je 20. i 21. aprila cena nafte tipa WTI bila u minusu i to čak 37 dolara. To znači da su naftne kompanije, usled potpunog kolapsa potrošnje i popunjenosti svih skladišnih kapaciteta, morale da plaćaju 37 dolara po barelu kako bi im neko otkupio i uskladištio naftu. Ovaj istorijski presedan gurnuo je naftnu industriju u duboku krizu i u sadašnjim okolnostima nemoguće je prognozirati kada i kako će naftaši prevazići ovaj scenario.
Uzroci
Postoje dva osnovna uzroka za dramatično loše stanje u naftnom sektoru. Prvi i onaj koji najviše brine naftne gigante je potpuni kolaps potražnje za naftom. Zbog restrikcija uvedenih u sklopu borbe protiv širenja novog virusa globalna privredna aktivnost je značajno opala, posebno u sektoru transporta. Avioni su prizemljeni, automobili parkirani, transport se sveo samo na neophodni minimum. Prema prvim procenama, potražnja za naftom opala je od 30 do 40 odsto u prvom kvartalu ove godine. U aprilu se pad nastavio, tako da analitičari navode da je potražnja za naftom prepolovljena u poređenju sa istim periodom prošle godine.
U tim uslovima, tankeri su postali plutajuća skladišta nafte koju niko nema potrebe da kupi u ovom trenutku. Kada i koliko će ponovo porasti potrebe za „crnim zlatom“ zavisi uglavnom od uspeha borbe cele planete protiv novog virusa, kao i da li će pandemija imati svoj nastavak. Međutim, već sada je izvesno da će rast privrednih aktivnosti ići postepeno, laganim korakom, i da će se isto tako kretati i potražnja za energentima.
Drugi uzrok duboke krize je drastičan pad cena. Samo zahvaljujući dobrom početku godine, kada je čak i rasla potreba za naftom, u prva tri meseca prosečna vrednost nafte tipa Brent (koja je važna za evropsko i domaće tržište) iznosila je 50,3 dolara što je 20 odsto manje nego u prvom tromesečju 2019. godine. Pritom, treba imati u vidu da je samo u toku jednog dana u martu nafta izgubila čak 30 odsto svoje vrednosti. Takođe, u drugoj polovini tog meseca cene nafte bile su ispod 30 dolara, što se smatra granicom izdrživosti za naftne kompanije. A onda je, umesto oporavka, došao „crni april“ kada je nafta WTI otišla u minus, a Brent doživeo istorijski minimum od oko 15 dolara po barelu. Niskim cenama nije doprinela samo mala potražnja, već i nemogućnost najvećih svetskih proizvođača da se na vreme dogovore o smanjenju proizvodnje. Na taj način, na tržištu su stvoreni ogromni viškovi koje će biti teško ukloniti godinama. U međuvremenu, OPEK i zemlje koje sarađuju sa ovom organizacijom (najznačajnija je Rusija) dogovorile su se o smanjenju proizvodnje za 9,7 miliona barela dnevno. Reč je o najvećem ikada dogovorenom rezanju proizvodnje koje treba da se primenjuje u maju i junu, ali je krajnje neizvesno da li će u ovakvim okolnostima mere dati željene rezultate.
Posledice
Jedino što je sada izvesno jeste da će naftaši osetiti duboke posledice krize. Pre svega, reč je o smanjenju investicija i štednji na svim nivoima. Budući da su naftaši veliki investitori u pitanju su milijarde dolara koje bi inače doprinele oporavku svetske privrede. U ovom scenariju, međutim, ta ulaganja će sačekati bolja vremena. Tako je ExxonMobil saopštio da planira smanjenje investicija na 23 milijarde dolara umesto planirane 33 milijarde. Italijanski ENI najavio je smanjenje kapitalnih ulaganja za dve milijarde evra u ovoj godini, kao i uštede na nivou od 400 miliona evra. U 2021. ENI planira da uštedi još 2,5 do 3 milijarde na kapitalnim investicijama, što je do 35 odsto ranije planiranih ulaganja. Norveški Equinor smanjio je dividende za čak dve trećine želeći da uštedi sredstva.
Pored toga, izvesno je da će drastično opasti i dobit naftnih kompanija. Za sada vodeći naftaši još nisu saopštili rezultate poslovanja u prvom tromesečju, ali treba očekivati da će dobar deo njih biti u gubitku. To se posebno odnosi na kompanije koje su zavisne od uvoza nafte koju prerađuju, jer su je nabavili za 50 ili 60 dolara, da bi se cene prepolovile polovinom marta. Gubitak profita dalje vodi u gubitak radnih mesta. Tokom velike naftne krize u periodu 2014. do 2017. godine izgubljeno je na stotine hiljada radnih mesta. Analitičari sada strahuju da će u ovoj situaciji, koja se naziva agonijom naftnog sektora, bez posla ostati milioni ljudi koji su direktno i posredno vezani za naftni sektor.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
