Pobedismo li koronu?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Pobedismo li koronu?

    Piše: Vedran Ivanković, specijalista za odnose sa javnošću, Komercijalna banka

    Prilagodili smo se novoj situaciji. Sada više vremena provodimo sa porodicom i to vreme nam je dragoceno. Organizovali smo svoje dane tako da stignemo i u nabavku, da prošetamo ljubimca, ali i da se zabavimo sa najmilijima i više pričamo sa njima. Da li smo spremni da se svih tih dobrih stvari odreknemo? Nisam siguran

    Kažu da smo pobedili. Hm! Kažu da se sve lagano vraća u normalu pošto brojač pokazuje koliko je ljudi vakcinisano. Prošle godine u ovo vreme imali smo slične brojeve zaraženih, a bili smo zatvoreni danima. Takođe, sad imamo i delta varijaciju virusa, od koje strepimo i koja najavljuje da će na jesen biti novog talasa zaraze. Da li smo onda pobedili? I pored toga, vraćamo se organizaciji skupova, kafanama, pa čak i u kancelarije.

    Čini se da smo se navikli da radimo od kuće i da su one kompanije koje su početkom pandemije odjavile velike i skupe prostore napravile uštedu u svom budžetu i time, možda, sačuvale i neka radna mesta. Utisak je da većina zaposlenih jedva čeka da se vrati u kancelarije i da vidi kolege. Posebno oni koji su promenili posao jedva čekaju da vide nove kolege, a da to nije preko neke od platformi za onlajn komunikaciju.

    Kako će ova hibridna situacija – da jedni dolaze u kancelariju, a drugi rade od kuće – uticati na učinak radnih ljudi? Da li ćemo se ikada u punom sastavu vratiti u kancelarije? Mislim da su to neka od najčešćih pitanja koja menadžeri sebi postavljaju, ali nisam siguran da imaju čvrst odgovor. Ujedno, istim tim menadžerima je i jako veliki izazov kako da održe atmosferu i koheziju tima kada nisu svi na jednom mestu. U toj situaciji moramo da se pozovemo na korporativnu kulturu, otvorenost kompanije za promene i spremnost ljudi da isprobaju nešto drugačije i odstupe od onog „dosad smo to uvek ovako radili”.

    Kada je počela pandemija, odmah su se pojavili mudraci koji su davali procene koliko će da traje i kakve će posledice da ima. I tih mudraca smo se nagledali i naslušali u poslednjih godinu i po. Većina ih je u hodu menjala predviđanja. Zato se ne bih pozivao ni na jedno mišljenje ili istraživanje. Samo zdrava logika!

    Kompanije koje su i pre pandemije nudile svojim zaposlenima mogućnost rada od kuće videle su da i ta opcija daje rezultate. „Remote work” je u svetu praksa odavno i brojne kompanije su taj način rada počele da usvajaju kao deo svoje korporativne kulture. Većina će odmah da pomisli na IT kompanije, koje su po prirodi fleksibilnije. Nije nužno, ali verujem da je većina IT firmi dozvoljavala rad od kuće i korišćenje brojnih servisa za onlajn komunikaciju – što zbog prirode posla, što zbog prirode ljudi. Programeri su introvertniji i lakše im je da sa nekim komuniciraju onlajn nego da ih neko „smara” i vuče ih na sastanke.

    Skok digitalnih transakcija u bankarskom sektoru u svim starosnim kategorijama možda je dobar primer za to kako industrija, koju mahom ocenjuju kao rigidnu, može da se prilagodi promenama. Ljudi su radili od kuće i sve je teklo manje-više normalno. Bitno je voditi računa o tome ko su i kakvi su ljudi koji čine vašu organizaciju, koji način rada im najviše odgovara i prilagoditi se tome. Takođe, treba voditi računa o tome da neki zaposleni na pauzi za kafu ili u hodniku završe više posla nego preko svih onlajn platformi zajedno. Prosto, takvi su – recimo – ekstrovertniji. Malo ih je, ali ih ima. Vidite ko su ti ljudi i omogućite im da rade tako kako bi bili najefikasniji. Kako je prelazak na rad od kuće bio brz ali zahtevan, posebno u organizacijama koje nisu bile spremne, povratak u kancelarije ili neku mešanu varijantu isto tako može da bude problematičan ako organizacija nije spremna i ako to nije u DNK organizacije ili u njenim vrednostima. Način organizovanja posla mora da se prilagodi novim okolnostima, jer nije uputno staru organizaciju rada samo „prekopirati” u digitalno okruženje.

    Prilagodili smo se novoj situaciji. Sada više vremena provodimo sa porodicom i to vreme nam je dragoceno. Organizovali smo svoje dane tako da stignemo i u nabavku, da prošetamo ljubimca, ali i da se zabavimo sa najmilijima i više pričamo sa njima. Da li smo spremni da se svih tih dobrih stvari odreknemo? Nisam siguran. Kako će firme i poslodavci da reaguju na to? Verujem da sledi promena korporativnih kultura u brojnim kompanijama. Ono što su nekada bile vrednosti na prezentacijama kompanija i brendova postalo je stvarnost. Vodimo računa o zaposlenima i balansu između njihovog poslovnog i privatnog života. Uplivom društvenih mreža u naše živote brendovi su dobili svoje ambasadore, ali i kritičare. Dakle, ako neki poslodavac ne poštuje ovo, skoro sigurno će imati krizu na mrežama.

    Poručivali ste više stvari onlajn i neke službe su radile više nego što je to bio slučaj ranije. Takođe, svi smo gledali u lekare i poveravali im svoje živote možda više nego ikada pre. Aplaudirali smo im svako veče. Naučnicima koji su radili na vakcinama u ruke smo dali svoju budućnost. Brendovi koji su kroz pandemiju pokazali empatiju nisu imali problema sa prodajom i ostvarili su rast, ili su bar na istom nivou kao pre korone. Ono što je još jedna tekovina pandemije jeste i briga o ekološkim pitanjima. Mnoge kompanije i mnogi brendovi uključili su se u taj globalni problem. Sad nema nazad, budući da smo planetu doveli do pucanja.

    Kada sve ovo implementiramo u jednu korporativnu priču, korona nam je nametnula nove vrednosti kojima moramo da težimo. Voditi više računa o svojim zaposlenima i balansu između privatnog i poslovnog. Ljudi su ti koji čine kompanije, podsetila nas je korona. Empatija u stvarnom životu, ali i u toj novoj priči koju želimo da ispričamo, veoma je važna. I kao veliko finale, moramo da vodimo računa o životnoj sredini. Sa komunikacijske strane, ovo je „ključ u ruke”, samo pazite šta obećavate.

    Idem da popijem nešto protiv bolova i da se radujem povratku u kancelariju, pošto me ubiše leđa od trpezarijske stolice, na kojoj sedim poslednjih godinu i kusur, uz nadu da će ih nova normalnost oporaviti. Naravno, trening i šetnja sa suprugom se podrazumevaju, jer je i fizička aktivnost izuzetno bitna.

    Da li smo pobedili? Nemam pojma. Ne bih smeo da se zakunem.

    Izvor: BIZlife magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE