Posao i plata BEZ RADA: Mogu li zaživeti UTOPIJSKE IDEJE?

10/02/2021 | 11:20

Posao i plata BEZ RADA: Mogu li zaživeti UTOPIJSKE IDEJE?

Kristin Žardin, škotska političarka koja predstavlja Edinburg u britanskom parlamentu, nije bila pristalica univerzalnog osnovnog dohotka pre pandemije koronavirusa.

„U nekim krajevima to se smatralo nekom vrstom socijalističke ideje“, rekla je Žardin, članica Liberalno-demokratske stranke.

Ali nedugo nakon što je britanska vlada u martu zatvorila škole, prodavnice, restorane i pabove, počela je da preispituje svoj stav.

„Kovid je sve promenio. To je značilo da smo na predlog univerzalnog osnovnog dohotka gledali u sasvim drugom svetlu“, kaže Žardin. Po njenom mišljenju, ideja redovnog slanja gotovine svim stanovnicima bez ikakvih uslova sada izgleda više „pragmatično“ nego neobično.

U Evropi raste podrška

Ona nije jedina koja se predomislila. Kako se ekonomska kriza podstaknuta koronavirusom prilično odužila, u Evropi raste podrška progresivnim politikama koje su nekada smatrane snovima političke levice.

U Nemačkoj su se milioni ljudi prijavili da učestvuju u studiji univerzalnog osnovnog prihoda koja će učesnicima obezbediti 1.200 evra mesečno, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu više od 100 poslanika, uključujući Žardin, podstiču vladu da započne slične projekte.

U međuvremenu je Austrija pokrenula prvi pilot program te vrste koji će garantovati plaćene poslove stanovnicima koji se bore sa trajnom nezaposlenošću u Marientalu, bivšem industrijskom gradu udaljenom oko 40 milja jugozapadno od Beča.

Da li će se skok popularnosti i istraživanja pretvoriti univerzalni osnovni dohodak u talas akcije, još uvek je otvoreno pitanje. Ali neki, poput Žardin, vide razlog za optimizam.

Kriza kao glavni pokretač

Tokom istorije krizna vremena su proizvela velike promene u ulozi koju vlada igra u našem životu. Iz Velike depresije proizašao je plan bivšeg predsednika Frenklina Ruzvelta za distribuciju čekova socijalnog osiguranja u Sjedinjenim Državama, na primer, dok su temelji univerzalne zdravstvene zaštite u Britaniji postavljeni tokom Drugog svetskog rata.

Stručnjaci pandemiju koronavirusa vide kao prekretnicu koja bi mogla da rezultira sličnim drastičnim promenama.

„Velike političke promene uglavnom prate velike preokrete“, rekao je Daniel Netl, naučnik o ponašanju sa Univerziteta Njukesl.

Univerzalni osnovni dohodak, u svom najčistijem obliku, znači davanje novca svima, bez obzira na to koliko zarađuju, tako da mogu imati veću slobodu za menjanje poslova, obuke za nova radna mesta, pružanja nege ili bavljenja kreativnim poslovima. Interes za koncept porastao je poslednjih godina, vođen zabrinutošću da će automatizacija i klimatska kriza dovesti do masovnog premeštanja radnika.

Čini se da je nesigurnost posla izazvana pandemijom stvorila nove nivoe podrške ovoj politici. Istraživanje koje je u martu sproveo Univerzitet u Oksfordu pokazalo je da 71% Evropljana sada favorizuje uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka.

„Za ideju koja je često odbacivana kao divlje nerealna i utopijska, ovo je izuzetno saznanje“, napisali su istraživači Timoti Garton Eš i Antonia Cimerman u svom izveštaju.

Verovatno pomaže to što je pandemija pomogla normalizaciji novčanih transfera od vlade, rekao je Netl, koji je takođe sproveo sopstvenu anketu. Prema podacima koje su prikupili ekonomisti sa UBS-a, gotovo 39 miliona ljudi u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji su od početka maja vlade plaćale da rade sa skraćenim radnim vremenom ili uopšte ne rade.

Iako su se brojevi smanjili, milioni i dalje dobijaju ovu vrstu podrške, a novi talas ograničenja u Evropi pokrenuo je produženje pogodnosti. Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo je produžilo svoj program, koji isplaćuje čak 80% zarada – do 2.500 funti mesečno, do marta meseca.

Kreću pilot projekti

Kako raste entuzijazam za takve politike, istraživači preduzimaju nove korake kako bi proučavali njihovu efikasnost.

Istraživanje o univerzalnom osnovnom dohotku u Nemačkoj, koje vodi Nemački institut za ekonomska istraživanja u Berlinu u partnerstvu sa neprofitnom organizacijom Mein Grundeinkommen, sada razvrstava milione kandidata.

Finansirani od otprilike 150.000 privatnih donatora, istraživači imaju za cilj da počnu da dele novac 120 osoba počev od proleća 2021. godine.

Studija će trajati tri godine. Takođe će pratiti 1.380 ljudi koji ne dobiju dodatni novac kao poređenje.

Učesnici će biti zamoljeni da tokom studije popunjavaju redovne upitnike. Pitanja će se kretati od koliko sati rade do upita o mentalnom blagostanju, vrednostima i poverenju u institucije, prema Jurgenu Šupu, višem istraživaču DIV-a koji rukovodi projektom. On onih koji primaju 1.200 evra svakog meseca biće zatraženo da otkriju kako koriste novac.

Dobijaju novac bez obzira da li su zaposleni ili ne

Za razliku od eksperimenta sprovedenog u Finskoj između 2017. i 2018. godine, koji je ciljao ljude koji su bili nezaposleni, nemački projekat nastoji da distribuira gotovinu reprezentativnom uzorku stanovništva bez obzira na status zaposlenja.

Naravno, nema garancije da će studija pokazati da univerzalni osnovni dohodak ima široke koristi, iako je izazvao značajnu pažnju pristalica koncepta.

„Želimo da ovaj angažman pretvorimo u osnovno naučno znanje“, rekao je Šup.

U Austriji uslov da upišu dvomesečni kurs

Pilot projekat zagarantovanog posla u Austriji u međuvremenu je počeo u oktobru. Takođe će trajati tri godine.

Program, koji finansira regionalno odeljenje austrijske javne službe za zapošljavanje, ima za cilj da obezbedi plaćene, dugoročne poslove za otprilike 150 stanovnika grada Mariental koji su nezaposleni najmanje godinu dana. Inače, ovaj grad bio je tema temeljne studije o efektima dugotrajne nezaposlenosti 1930-ih.

Oni koji odluče da učestvuju moraće da upišu dvomesečni kurs pre započinjanja posla koji odgovara njihovoj veštini, od vrtlarstva do brige o deci ili obnove domova.

„Primarni cilj je pružanje socijalne inkluzije, značenja i izvora prihoda učesnicima“, rekao je profesor Univerziteta u Oksfordu Maksimilijan Kasi, koji je ko-dizajner studije. Učesnici će takođe biti zamoljeni da redovno popunjavaju upitnike o svojim svakodnevnim rutinama, zdravlju i uključenosti u lokalnu zajednicu.

Ključno pitanje: Hoće li ovakvi projekti zaživeti?

Dok istraživači prikupljaju podatke iz pilot programa, stvara se politički zamah za remont mreža socijalne zaštite.

U septembru su britanski liberalni demokrati glasali da univerzalni osnovni dohodak postane deo njihove platforme, pridruživši se članovima levičarske Laburističke stranke. Komitet nacionalnih zakonodavaca raspravljao je krajem prošlog meseca o peticiji koja zahteva da Nemačka primeni univerzalni osnovni dohodak.

Ali stručnjaci primećuju da labava koalicija pristalica univerzalnog osnovnog dohotka i dalje sadrži velike podele.

Postoji veliko neslaganje, na primer, oko toga odakle bi se finansirali takvi programi, kao i da li bi isplate trebalo da idu samo onima kojima su potrebne, što bi značilo da ne bi bili zaista univerzalni.

Žardin, na primer, misli da bi univerzalni osnovni dohodak trebalo da zameni trenutni sistem socijalne zaštite u Velikoj Britaniji, istovremeno obezbeđujući ljudima kao što su negovatelji i radnici u privrednim zajednicama redovne prilive gotovine. Ali nije uverena da treba vršiti isplate onima iznad određenog praga prihoda.

Takođe, ovakve ideje još uvek imaju dosta protivnika. Konzervativna vlada pod vodstvom Borisa Džonsona u Velikoj Britaniji smatra da bi univerzalni osnovni dohodak bio preskup i da bi smanjio podsticaje za rad, dok sa druge strane ne bi uspeo da dođe do onih kojima je pomoć najpotrebnija. Koaliciona vlada kancelarke Angele Merkel takođe je izrazila zabrinutost da bi univerzalni osnovni dohodak mogao da dovede do pada zaposlenosti.

Kritičari takođe izražavaju zabrinutost zbog širih ekonomskih posledica takvih politika. Na primer, neki brinu da bi pružanje univerzalnog osnovnog dohotka moglo dovesti do skoka inflacije.