Posle masovnih protesta, Kuba LEGALIZOVALA mala i srednja privatna preduzeća

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Posle masovnih protesta, Kuba LEGALIZOVALA mala i srednja privatna preduzeća

    Kubanske vlasti su posle masovnih protesta usred velike ekonomske krize pogoršane razornim posledicama pandemije koronavirusa legalizovale mala i srednja privatna preduzeća.

    Ovo je ogromna promena u centralno planiranoj i kontrolisanoj privredi u kojoj su norma državne kompanije, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

    Kubanski režim suočava se s najvećom pretnjom po svoj autoritet u poslednjih nekoliko decenija, samo četiri meseca pošto je predsednik Migel Dias-Kanel (Miguel Diaz-Canel) konsolidovao vlast, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

    Ekonomski kolaps Kube

    Masovni protesti prošlog meseca, najveći od kubanske revolucije 1959, bili su vidljivi znak nezadovoljstva podstaknutog ekonomskim kolapsom, smanjenjem zaliha hrane i povećanjem broja slučajeva koronavirusa, dok, kako navodi britanski list, strogo kontrolisan jednopartijski sistem i centralno planirana ekonomija daju Dias-Kanelu malo mogućnosti za rešavanje sve veće krize.

    To je dodatno zakomplikovano neočekivano tvrdom linijom administracije predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden).

    Protesti nasilno ugušeni

    Protesti koji su počeli 11. jula brzo su ugušeni pošto su angažovane hiljade policajaca, a internet prekinut uz, prema navodima organizacija za ljudska prava, hapšenje više od 700 demonstranata.

    Međutim, ocenjuje Fajnenšel tajms, rešavanje problema koji stoje iza demonstracija će biti mnogo teže.

    Od preuzimanja funkcije predsednika 2019, Dias-Kanel je pokušao da se uhvati u koštac s birokratijom, dok je vlada počela da sprovodi manje tržišne reforme kako bi Kubu gurnula u pravcu naprednijih komunističkih država poput Vijetnama.

    Saveznici Kube, poput Meksika, Rusije i Venecuele su nastavili da šalju pomoć, ali je to daleko od potrebnog, ističe Fajnenšel tajms i ukazuje na ocene ekonomista da samo ozbiljne ekonomske reforme i obnova turizma mogu pomoći Kubi.

    (AP Photo/Ramon Espinosa, File)

    Posle stagnacije od 2016. godine, kubanska ekonomija je prošle godine doživela pad usled koronavirusa.

    Bruto domaći proizvod, prema zvaničnim podacima, 2020. je pao za 10,8 odsto i još dva odsto od januara do juna ove godine, u poređenju s istim periodom prošle godine.

    Legalizovana mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih

    Posle masovnih antivladinih protesta usred žestoke ekonomske krize prošlog meseca, kubanske komunističke vlasti legalizovale su mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih, ukazuje BBC.

    Predsednik Dias-Kanel rekao je da Kuba preduzima čvrste korake da unapredi svoj ekonomski mode, mada kritičari kažu da su vladini planovi reformi ubrzani zbog protesta u julu kada su se hiljade ljudi žalile na ekonomsko rasulo.

    Odluka o malim i srednjim preduzećima doneta u petak, 5. avgusta, kako navodi britanski javni servis, smatra se velikom promenom u politici vlade ostrvske države u kojoj su norma državne kompanije.

    Vladine rezerve u stranoj valuti iscrpljene

    Turizam, jedan od najvažnijih sektora kubanske privrede, devastiran je globalnim ograničenjima putovanja tokom pandemije COVID-19. Takođe je ove godine žetva šećera, čiji izvoz predstavlja jedan od ključnih izvora zarade za Kubu, mnogo gora od očekivane.

    Kao rezultat toga, vladine rezerve u stranoj valuti su iscrpljene, zbog čega ne može da plaća uvoznu robu da nadoknadi nestašice.

    Pored velikog pomaka s odobrenjem malih i srednjih preduzeća posle najvećih demonstracija od revolucije koja je dovela na vlast Fidela Kastra (Castro) 1959. godine, kubanska vlada je poslednjih meseci ubrzala reforme za modernizaciju ekonomije i da zaustavi najgoru ekonomsku krizu u zemlji u poslednje tri decenije, navodi agencija Frans pres.

    (AP Photo/Ramon Espinosa)

    Američki predsednik je zbog oštrog suzbijanja protesta uveo nove sankcije i zapretio dodatnim kaznenim merama ako komunistički režim ne odgovori na zahteve demonstranata za sveobuhvatnim promenama.

    Oko 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru

    Kubanska vlada u februaru je odlučila da veliki deo kontrolisane ekonomije otvori za privatni sektor, osim u ključnim područja kao što su zdravstvo, mediji i obrazovanje, ističe AFP, dodajući da je za samozaposlene dozvoljeno oko 2.000 aktivnosti.

    Procenjuje se da otprilike 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru, što je oko 13 odsto radne snage.

    Oni su, međutim, tražili uvođenje legalne strukture koja bi eksplicitno dozvolila njihovo poslovanje.

    Iako je prošle nedelje dato zeleno svetlo za mala i srednja preduzeća, premijer Manuel Marero Kruz (Marrero) u junu je upozorio da neće biti dozvoljeno da širenje privatnih aktivnosti ode predaleko “jer postoje granice koje se ne mogu preći”.

    Ipak, konsultant specijalizovan za razvoj poslovanja Kube Oniel Dias rekao je da novi zakon o malim i srednjim preduzećima i dalje predstavlja prekretnicu koju su mnogi Kubanci godinama nestrpljivo očekivali.

    Za kubansku ekonomiju to predstavlja ogroman korak koji će imati srednjoročne i dugoročne posledice za rekonfiguraciju ekonomije, rekao je on za AFP.

    Izvor: Beta

    Foto: Beta AP

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE