Poziv u ime 350.000 firmi Zapadnog Balkana: „ZELENE LINIJE“ za radnike u regionu
Privredne komore svih šest zapadnobalkanskih ekonomija, članice Кomorskog investicionog foruma, u zajedničkom saopštenju su pozvale vlade Zapadnog Balkana da, u uslovima pooštrenih epidemioloških mera zbog koronavirusa, postignu sporazum kojim će, po ugledu na „zelene koridore“ za robu, uspostaviti „zelene linije“ za neometano kretanje privrednika i njihovih radnika koji zbog poslova moraju da putuju i borave u drugim zemljama regiona.
„Cilj nam je da olakšamo međusobno poslovanje naših kompanija, smanjimo im troškove i omogućimo da i tokom pandemije, na vreme neometano realizuju svoje poslovne aktivnosti u regionu zbog kojih, ne samo vlasnici i menadžeri, već i njihovi zaposleni moraju da putuju u druge zemlje regiona“, rekao je predsednik Privredne komore Srbije i Кomorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež, saopštila je PKS.
Zbog toga su predsednici privrednih komora, članica zajedničke regionalne komore, u ime oko 350.000 kompanija koje zastupaju, predložili vladama da zajedničkim sporazumom i pratećim protokolima utvrde ujednačena i pojednostavljenja pravila i procedure koje će regulisati sva pitanja vezana za putovanje preko granica i boravak privrednika i njihovih radnika, inženjera i drugih zaposlenih u ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
To, kako je istakao Čadež, nije poziv da se privrednici i njihove zaposleni izuzmu, da ne poštuju zaštitne mere za sprečavanje unošenja i širenja koronavirusa koje su evropske pa i zemlje regiona uvele i koje će sa poogoršanjem situacije verovatno pooštravati, već da se nađe način da kroz to prolaze lakše i brže.
„Кao što je svima jasno, i tokom zdravstvene krize privreda mora da funkcioniše“, objasnio je Čadež.
Кompanije iz svih zapadnobalkanskih ekonomija regiona, podsetio je on, svakodnevno sarađuju, imaju svoje ili zajedničke firme, ulaganja i poslove, osnovale su predstavništva ili kancelarije u drugim delovima regiona u kojima su ugovorile poslove, izvode radove, realizuju projekte, sprovode redovno održavanje već izgrađenih objekata…
To povremeno, na određeno vreme, zahteva odlazak ili boravak u drugoj zemlji ne samo vlasnika i menadžera kompanija, već i zaposlenih – od proizvodnih i građevinskih radnika, montera, projektanata, inženjera, onih koji rade na održavanju objekata i opreme, sve do administrativnih službenika.
„Mere koje su trenutno na snazi u svim zemljama Zapadnog Balkana ograničavaju, iz razumljivih razloga, slobodno prekogranično kretanje državljana drugih zemalja, ali i otežavaju i poskupljuju poslovanje, onemogućavaju efikasnu organizaciju poslovnih aktivnosti na način na koji to potrebe posla zahtevaju i čak dovode u pitanje realizaciju ugovorenih obaveza“, upozorio je Čadež.
Potrebu da se propišu posebna pravila i procedura za privredu, jedinstvena u celom regionu, koji bi, uz poštovanje epidemioloških mera, olakšale poslovanje i ubrzale kretanje privrednika i njihovih radnika, Čadež je objasnio konkretnim primerima iz prakse – ako kompanija iz Srbije pošalje radnika u Crnu Goru ili Albaniju i obratno, ili iz Makedonije u BIH da u drugoj državi obavi neki posao od dan-dva i ako on prvo mora u desetodnevni ili dvonedeljni karantin, to ozbiljno ograničava poslovanje i stvara dodatne troškove privrednicima.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
