Predlog budžeta pod lupom Fiskalnog saveta - koje su glavne zamerke?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Predlog budžeta pod lupom Fiskalnog saveta – koje su glavne zamerke?

    Predloženi budžet Srbije za 2022. godinu koji predviđa rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade, a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru, ocenio je danas Fiskalni savet.

    Ističe se da povećanje penzija od 5,5 odsto definisano objektivnom ‘švajcarskom’ formulom što je ekonomski načelno u redu, mada postoji prostor da se tokom 2022. dodatno unaprede odredjeni elementi te formule.

    “Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom”, naveo je Fiskalni savet.

    Deficit predviđen budžetom previsok

    Budžet je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih, ali iako fiskalni deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja korak u dobrom smeru, još je previsok, dugoročno nije održiv i moraće da se smanjuje.

    “Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra, odnosno tri odsto BDP-a, što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini od 3,8 milijardi evra i planiranog deficita u 2021. godini od 2,6 milijardi evra, ali je i dalje visok i nije održiv i moraće da se smanjuje”, naveo je Fiskalni savet.

    Dodao je da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, naročito uzimajući u obzir poslednje ubrzanje inflacije, dok su javni rashodi budžetirani preširoko, pa lako mogu da budu manji od plana. Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi, kako se navodi, ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini.

    Preporuka Fiskalnog saveta je da se ta potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra, što je ispod dva odsto BDP-a, umesto da se tokom godine uvode novi, trenutno neplanirani rashodi u budžet, što je bila česta praksa u sličnim situacijama u prethodnim godinama.

    “Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle, uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti”, istakao je Fiskalni savet.

    Bez rešenja za energetsku krizu

    Važan propust budžeta za 2022. je, po oceni Fiskalnog saveta to što njim nisu predviđena nikakva rešenja, niti budžetska sredstva za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza.

    “‘Srbijagas’ će zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju. Već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva i za garantovane snabdevače neće menjati, što onda ‘Srbijagas’ vodi u gubitak”, naveo je Fiskalni savet.

    Dodaje se da je pitanje u kojoj meri će ‘Srbijagas’ moći da naplati skuplji gas isporučen gradskim toplanama, a gotovo izvesno je da povećane cene gasa neće moći da plaćaju ona preduzeća koja nisu bila u stanju da plaćaju ni sadašnje, niže cene gasa, poput MSK iz Kikinde pa se procenjuje da bi gubici te kompanije zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.

    Fiskalni savet je zamerio i što budžetom nisu planirane nikakve nove antikrizne mere za podršku privredi jer su mali i specifični delovi privrede i dalje pod uticajem epidemioloških mera, kao ugostiteljstvo.

    Mogući fiskalni rizik mogao bi, po oceni Fiskalnog saveta, biti i kompanija Er Srbija koja je u 2020. i 2021. godini dobijala budžetska sredstva, međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna, pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom, već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini.

    “Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su, uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro. Detaljniji sadržaj predloženog budžeta pokazuje da su kvantitativni ciljevi za većinu najvažnijih budžetskih stavki uglavnom ispravno odmereni”, naveo je Fiskalni savet.

    Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su, kako je navedeno “na dobrom, veoma visokom nivou”.

    Važno je, kako je ocenio Fiskalni savet, pomenuti i to da se i u 2022. nastavlja s dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada jer je predviđeno smanjenje stope penzijskih doprinosa za 0,5 procentnih poena.

    Nedovoljna transparentnost javnih ulaganja

    Predloženi budžet, međutim, pati, kako je navedeno i od odredjenih kvalitativnih slabosti koje se uglavnom ponavljaju iz prethodnih godina jer je nedovoljna transparentnost rashoda Kancelarije za javna ulaganja, pojedini delovi subvencija, neto budžetske pozajmice i bezbednosni sektor.

    “Ostao je sporan i ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima, a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države. Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima, a reč je o planiranoj podeli po 20.000 dinara, ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje, niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama”, ocenio je Fiskalni savet.

    Prosečna inflacija u 2022. biće, po oceni Fiskalnog saveta, osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Za razliku od penzija, indeksacija plata u javnom sektoru nije, kako je navedeno, sistemski definisana na ekonomski objektivan način zbog čega se njihovo povećanje svake godine definiše na osnovu diskrecionih odluka Vlade.

    Sistem selekcije i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji nije, po oceni Fiskalnog saveta, dobro uredjen jer do pre nekoliko godina pitanja selekcije investicionih projekata nije bilo jednako važno kao sad, pošto su se za javne investicije izdvajala relativno malo sredstava, međutim budući da su izdvajanja višestruko uvećana dobra selekcija postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija.

    “Kao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona, a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost”, naveo je Fiskalni savet.

    Umanjene javne investicije u zdravstvo i obrazovanje

    Ističe se da su u isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene u odnosu na 2021.
    dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećana.

    Po oceni Fiskalnog saveta socijalna politika se i u 2022. jednim delom sprovodi i preko neselektivnih davanja velikim grupama stanovnika, što je “praksa s kojom se mora prestati”.

    Predloženi budžet, najverovatnije je, kako je navedeno, privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.

    “Nova Vlada će imati dva važna zadatka, prvi i nešto lakši je da se nastavi sa vođenjem odgovorne fiskalne politike i uravnotežavanjem budžeta, što bi moglo dobrim delom da se sprovode već tokom 2022. godin, a drugi, teži zadatak je da reformiše i uredi važne delove javnih finansija, pre svega sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, sistem socijalne zaštite, poreski sistem, procedure za sprovođenje javnih investicija, da poveća transparentnost budžeta i javnih politika”, ocenio je Fiskalni savet.

    Izvor: Beta

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE