"PRIVATNI SEKTOR ima male plate, stranci zapošljavaju JEFTINU RADNU SNAGU"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “PRIVATNI SEKTOR ima male plate, stranci zapošljavaju JEFTINU RADNU SNAGU”

    Realno je da se ostvari rast BDP-a od 6 odsto ove godine, ali je važno da se realizuje sve što je predviđeno rebalansom budžeta, kao i da postoje zdravi temelji privrednog rasta, podstakne domaće preduzetništvo kroz smanjenje nameta, nove tehnologije i JPP, smatra ekonomista Saša Đogović.

    Izglednim se čini i da će prosečna plata dostići 600 evra, ali je problematično to što je taj rast prvenstveno oslonjen na rast plata u javnom sektoru, a privatni ne može da „vuče“ taj trend jer strani investitori koji dobijaju subvencije zapošljavaju jeftinu radnu snagu.

    Đogović u razgovoru za BIZLife portal navodi da nije dobro da javni sekor bude kočničar privrednog rasta, kao i da se ne produbljuje dodatno budžetski deficit i ne dođe do ugrožavanja postojećih makroekonomskih parametara.

    • Nedavno je objavljeno da je prosečna plata u martu ove godine dostigla 555 evra i da ima izgleda da do kraja godine dostigne i više od 600 evra. Da li se to može smatrati uspehom imajući u vidu okolnosti?

    Rast plata je dominantno oslonjen na rast plata u javnom sektoru, on vuče dinamiku plata na više kvote, privatni sektor je zapostavljen, subvencije se pretežno daju stranim investitorima neselektivno, koji traže niže kvalifikovanu jeftiniju radnu snagu, pa stoga te delatnosti nisu mogle da utiču na rast zarada niti na vidljiviji rast kupovne moći stanovništva.

    Kada se gleda medijalna neto zarada vidi se da je i najniža plata u javnom sektoru viša od medijalne neto zarade, što znači da privatni sektor ima dosta niske plate, ali ne u svim delatnostima.

    IT u tome prednjači, ali gro delatnosti u privatnom sektoru je ispod te medijalne neto zarade.

    Moguće je da do kraja godina prosečna zarada dostigne 600 evra, pogotovo što su u decembru vanredne isplate, 13. plata, dodaci, veštački se onda to „naduva“ pa se može desiti da decembarska plata bude na tom nivou.

    Januarska će biti ispod tog nivoa jer se neke akontacije za januar uplaćuju u decembru. U januaru ćemo jedan imati osetniji pad, kao što je uvek slučaj, pa će u stvari u martu biti prikazana referentna vrednost prave prosečne neto zarade.

    • Zvaničnici ukazuju da je Srbija dostigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti pre mnogih svetskih ekonomija, već u prvom tromesečju ove godine, šta je prvenstveno doprinelo tome i kakve trendove možemo očekivati u narednom periodu?

    Struktura naše privrede je takva da turizam ima mali udeo u BDP za razliku od zemalja u okruženju poput Hrvatske, Crne Gore, Grčke, zatim Španije, Francuske gde je veliki udeo turizma u BDP zemlje,  i to je jedan od razloga što je kod nas manji pad.

    Sa druge strane, dobro je rodila poljoprivreda, imamo dosta lignita, građevinarstvo takođe dosta vuče BDP na više kvote. Sve su to faktori koji utiču da budemo zemlja koja beleži najniži nivo pada  u odnosu na druge zemlje u ovoj godini.

    Vidi se da građevinarstvo vuče napred, vidimo to i po novim ugovorenim poslovima infrastrukturne prirode, povećanjim ulaganjima, rebalansom budžeta u ekološke projekte, što je dobro, ali trebalo bi to da se postavi na održivim  principima.

    To znači da moramo da imamo prerađivačku industriju koja će moći na zdravim temeljima da i dalje ostvaruje bar umerene stope privrednog rasta, nama je potreban rast od bar pet odsto da bismo dalje mogli u kontinuitetu da oporavljamo životni standard stanovništva i da onda servisiramo obaveze prema kreditorima.

    • Da li su realna očekivanja da ove godine možemo ostvariti rast BDP od šest odsto?

    Do kraja godine sa usvojenim rebalansom otvaraju se perspektive da se ta stopa privrednog rasta i ostvari. Videćemo da li će doći do realizacije svega što je predviđeno rebalansom, postoje realne osnove da se ostvari ta stopa rasta ove godine.

    Ipak naglasio bih, da je važno da imamo zdrave temelje privrednog rasta i razvoja, a ne jedne godine pet ili šest odsto, a da sledeće da bude prepolovljen, potrebno je podstaknuti domaće preduzetništvo kroz smanjenje nameta na rad, parafiskalnih nameta, kroz davanje finansijskih podsticaja, kroz javno privatna partnerstva sa naučno tehnološkim parkovima, na lansiranju novih inovativnih tehnologija posebno u domenu zaštite životne sredine koje se kasnije mogu komercijalizovati i plasirati van granica zemlje.

    Uposliti i domaće i strane investitore u projektima na tragu zelene agende bi omogućilo kontinuitet održivog privrednog rasta i razvoja zemlje uz transformisan javni sektor koji treba da posluje na principima postojanja lične i društvene odgovornosti, a ne na negativnoj selekciji kadrova i netransparantnom poslovnom rukovođenju koje ima za cilj ispunjavanje ličnih i partikularnih, a ne opštih interesa. Javni sektor tako postaje kočničar dinamičnijeg privrednog rasta i razvoja.

    • Već ste ukazivali da je pomoć privredi bila neselektivna, a kako vidite poslednju meru pomoći građanima i penzionerima, da li je bila neophodna ili je trebalo drugačije ciljati? Koliko sve to može da predstavlja pretnju za novo zadužavanje?

    Pomoć privredi i građanima je bila neselektivna jer nekima je potrebno više, a nekima ne. Moglo je više da se da za ugrožene slojeve i da se targetiraju najugroženije delatnosti ili one koje lošije posluju. Tu je trebalo da postoji jesan kriterijum, toga nije bilo, a ovako je ispalo bacanje novca, što je nije dobro.

    • Globalna ekonomija već je počela da pokazuje neke znake oporavka, ali je ipak Međunarodni monetarni fond upozorio da bi države trebalo da se pripreme za potencijalni rast kamatnih stopa. Da li takav trend treba da očekujemo i u Srbiji i da li to znači da će i krediti biti skuplji?

    Niske kamatne stope u bankarskom sektoru na globalnom nivou treba očekivati još godinu-dve dana, a posle toga bi moglo da dođe do njihovog postepenog povećanja.

    Mislim da će infacija biti pod kontrolom i kretaće se oko tri odsto u ovoj godini. Kada govorimo o Srbiji, cena nafte na globalnom tržištu se oporavlja, od početka godine i s kraja prošle, cene sirovina koje rastu kako u poljoprivredi, tako i određenih metala, sve to utiče na cenu koštanja u samoj industrijskoj proizvodnji, kako prehrambenoj industriji, tako i prerađivačkoj, može se očekivati rast cena, ali kontrolisano, ništa naglo.

    U narednom periodu možemo očekivati zaoštravanje kreditno – monetarne politike i centralne banke i američkog FED-a do kraja godine, što će svakako uticati na kredite, kako za privredu tako i stanovištvo, koji imaju deviznu klauzulu, ali na to je trebalo računati, to je jasno i ne može se doveka računati na period negativnih kamatnih stopa.

    •  Treba li da nas zabrinjava rast javnog duga?

    Očekujem da će biti pod kontrolom i da bi tako ostati, neophodno je da imamo više javnih investicija u produktvne svrhe, da se pojačaju u domenu zaštite životne sredine, energetike, poljoprivrede i da se da akcenat baci na domaće preduzetništvo, kroz domaću pamet, da se unapredi saradnja fakulteta sa privredom, javno-privatna partnerstva, kako bi se došlo do toga da se da se proizvodi i usluge stvaraju na domaćem tržistu, ali i komercijalizuju na inostranom.

    Javni dug biće oko ili iznad 60 odsto, i predstavlja rano upozoravaući signal da se mora rezati budžetski deficit i dalje raditi na tome da se obezbedi više javnih investicija. Bilo bi dobro da se ne produbljuje dodatno budzetski deficit, videćemo kako će stvari teći, i da ne dođe do ugrožavanja postojećih makroekonomskih parametara.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Beta

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE