Rade Rakočević za BIZLife: Kako smo napravili sladoled sa ukusom SMOKIJA I BANANICE

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Rade Rakočević za BIZLife: Kako smo napravili sladoled sa ukusom SMOKIJA I BANANICE

    “Sigurno je da mi moje poslovno i životno iskustvo dosta pomaže u donošenju odluka, ali u svakom poslu morate da se dokažete ispočetka, tako je slučaj i sa mnom i sladoledima. Moje berzansko iskustvo mi konkretno nije od velike pomoći u ovoj fazi, ali jeste preduzetničko iskustvo i rad sa ljudima, kako zaposlenima, tako i sa kupcima, tako da trenutno nisam siguran da li sam berzanski sladoledžija ili sladoledžijski berzandžija”, kaže u razgovoru za BIZlife portal Rade Rakočević, berzanski stručnjak i preduzetnik, vlasnik franšize Moritz Eis.

    • Godinama, da ne kažem decenijama se bavite berzom, akcijama, investiranjem, bili ste praktično među nekoliko ljudi koji su pre privatizacije u Srbiji znali kako će to da izgleda i vrlo ste aktivno učestvovali u tom procesu. Neki bi rekli da sa tim iskustvom i ekspertizom možete da uživate u životu a vama nije teško da raznosite sladoled po Beogradu. Otkud ideja da vratite Moritzeis, jednu, može se reći, napuštenu franšizu u tom momentu, i krenete u avanturu preduzetništva?

    Ja mnogo volim sladoled, moja porodica isto tako, a Moritz Eis jedemo od prvog dana kad se pojavio 2012. godine, kao prvi prirodni sladoledi kod nas. Kada mi je prijatelj rekao da vlasnik Moritz Eis brenda traži nekog da preuzme franšizu za Srbiju, svi smo bili oduševljeni tom prilikom, posebno klinci. Pažljivo sam analizirao sve aspekte njihovog poslovanja, dobre i posebno one loše, kojih je bilo dosta, ali sam fokus stavio na potencijal same industrije zanatskih prirodnih sladoleda i rastućeg interesovanja za zdravom ishranom, kao i poznatost samog brenda.

    Sve je bilo tu šta treba za pravi izazov: veliki potencijal, brend kojem je trebala nova energija, proizvodnja (kojom se nikad do tada nisam bavio) prirodnih proizvoda i besplatan sladoled za celu porodicu – prosto nisam mogao da odolim.

    • Da li je to potreba da se nađe svrha koja tera čoveka da stvara i da li je to ono što preduzetnici jače osećaju od drugih ljudi?

    Treba se baviti onim što vas drži budnim noću, i tako sam i ja odmah počeo da istražujem kako izgledaju najbolje sladoledžinice na svetu, koje ukuse prave, šta koriste umesto šećera – tako sam shvatio da želim da se ozbiljno posvetim ovom projektu. Pored toga, kreiranje novih ukusa, neobičnih kombinacija, je neverovatno uzbudljivo, pogotovo kad čekate da prvo vi probate taj ukus, a onda opet čekate šta će reći drugi. Neverovatnu slobodu pruža zanatska proizvodnja, prilika da se igrate je prosto očaravajuća.

    • Može se reći da ste takoreći odmah na početku imali spoljni šok koji sigurno niste mogli da predvidite a to je korona i sve što je ona sa sobom donela? Kako ste tada razmišljali i da li ima istine kada se kaže da je kriza pravi test za svakog preduzetnika u smislu da li će naći način da se prilagode, nastave da rade i razvijaju se?

    Svega dva meseca pošto sam preuzeo franšizu, sve je stalo zbog korone. Bilo je mnogo važnijih briga od sladoleda, ali kada smo se svi navikli na vanredno stanje, mogao sam da pažljivije sagledam sve aspekte procesa proizvodnje, kao i da vidim koja je zaista snaga samog brenda.

    Zato sam i koristio priliku da sam dostavljam sladoled vozeći praznim ulicama grada i da makar na kratko popričam sa našim kupcima i da ih prvo pitam kako su, a onda i saznam šta misle o samom sladoledu. Ja sam vodio i našu instagram stranicu @moritzeisserbia, odgovarao na pitanja i posle ponoći, jer sam shvatio da je to bilo bitno kako drugima, tako i meni samom, da mogu da učinim da učinim nešto da ljudi shvate da je neko tu zbog njih uvek dostupan.

    U isto vreme, mogao sam da razmišljam o budućim koracima i mogućnostima za rast firme, u jednom neizvjesnom okruženju.

    • Vi ste postavili neke korake u razvoju svog biznisa, konkretno sada mislim na Moritzeis, i od toga, čini se, ne odustajete. Možete li nam reći nešto više o tome kako ste osmislili da jedan takav biznis i proizvod, koji bi se moglo reći da je namenjen pre svega platežnijim kupcima, bude održiv, raste i stigne u sve veće gradove u Srbiji i bude dostupan praktično svima?

    Moja velika želja je da Moritz Eis sladoledi budu prisutni u svakom gradu u Srbiji. Sa druge strane, pošto se radi o zanatskoj proizvodnji u malim serijama, uz ručni rad zaposlenih, kao i o prirodnim sirovinama poput štapića vanile, pistaća iz Turske ili domaćih malina i jagoda, naša proizvodna cena je mnogo veća nego kod drugih proizvođača koji koriste paste ili veštačke sastojke. Kupci koji prvi put dođu do nas, mogu da probaju naše sladolede i osete razliku u kvalitetu i uživaju u pravom ukusu sladoleda, koje možda nikad pre toga nisu ni mogli da probaju.

    Marže držimo nisko, ključ je da budemo što efikasniji i želimo da kupci shvate da nismo mi skupi, već drugi proizvođači koji ne koriste prirodne sirovine ili upumpavaju vazduh da bi im sladoledi bili vizuelno veći i naizgled jeftiniji. To je dug put ali mi trčimo maraton i svo vreme vodimo računa o prolaznim vremenima.

    • Za male proizvođače i preduzetnike je jedan od najvećih izazova kako da dođu do mase potrošača i veće prodaje, što je uglavnom skupo i zahteva kontakte i znanje, bilo da je reč o tome da se nađete na polici velikih trgovinskih lanaca, prodajete proizvode preko društvenih mreža, putem e-komerca,… Vi ste uspeli da se nađete pored jednog Ben and Jerry’s sladoleda i to u ekološkoj ambalaži u Delhaizeu, a onda ste napravili saradnju sa regionalnom grupacijom Atlantic u svega par meseci. Kako se to postiže?

    Naišli smo odmah na veliku podršku u oba velika sistema. Delhaize je bio zaintrigiran našim potpuno prirodnim sladoledima, staklenim teglicama koje izgledaju na policama kao rok zvezde i rokom trajanja od svega dva meseca (ostali sladoledi imaju taj rok od godinu dana). Atlantic Grupa je reagovala izuzetno brzo, za mesec dana od prvog razgovara smo već imali gotove ukuse, prosto neverovatno.

    • Saradnja sa Soko Štarkom donela je jednu novu dimenziju i spoj zanatske i industrijske proizvodnje na neki način. proizvodnje. Kako izgleda proces koji jedan u osnovi zanatski sladoled krene u serijsku proizvodnju?

    Pratim već duže trendove kooperacija, saradnju između različitih brendova u svetu, često iz potpuno suprotnih industrija, i tako mi se javila ideja da bi mogli da probamo isto i kod nas. Napravili smo prvo sladoled od belog i crvenog vina Zvonko Bogdan, koje je oduševilo vlasnike vinarije. Napravili smo sladoled od piva Hoptopod, najprodavanijeg kraft piva kod vas – za prijatelje hoptoled, i ono je dobilo odlične komentare.

    Onda sam počeo da razmišljam dalje i pojavili se ideja o pravljenju Štark sladoleda. Trenutak je bio odličan za realizaciju te ideje, svima u Štark se svidela i od starta smo izgradili partnerski odnos zasnovan na međusobnom uvažavanju naše pozicije proizvođača premijum prirodnih handmade zanatskih sladoleda kao i reputacije i tržišne snage kompanije Štark koja je vlasnik nekih od najpoznatijih brendova na Balkanu, kao i same Atlantic Grupe.

    Jednako važno je što smo ostvarili blisku saradnju sa njihovim tehnolozima i što smo dobili recepture i teksture poznatih Štark brendova. E onda je došla magija, malo smo se igrali, eksperimentisali, dali im neku novu formu, nešto izbacili, nešto dodali i dobili Štark sladolede napravljene od strane Moritz Eis tima koji su sad napravili pravu revoluciju na tržištu. Sladoled bananica, smoki, najlepše želje i menaž su i slični i različiti od svojih bliskih rođaka – dovoljno da svi žele da ih probaju!

    Nisam mogao da veerujem da će kupci toliko lično shvatiti ovaj naš projekat, svakodnevno se objavljuju postovi u kojima se ocenjuju naši sladoledi, sa ozbiljnošću kojom se radi samo kad ti je do nečega stvarno mnogo stalo! Smoki sladoled izaziva najviše reakcija, kad se prvi put proba ta sjajna kombinacija slano-slatkog ledenog ukusa prosto očara prave ljubitelje smokija!

    Pri tome, ovi Štark sladoledi su napravljeni ručno, zanatski, kao i svi drugi naši sladoledi, mi nismo prešli u serijsku, industrijsku proizvodnju i u to je suština naše saradnje, da smo mi tim poznatim brendovima dali zanatski, handmade šmek! Dakle, nismo usitnili smoki i dodali sladoledu nego smo tehnološki osmislili kako da sirovine od kojih se prave Štark slatkiši iskoristimo za zanatske sladolede.

    • Sa druge strane, vi ste napravili saradnju i sa malim proizvođačima za nabavku sirovina za sladolede, kojih imate sad već verovatno 100 ukusa. Kako izgleda ta saradnja, da li kod nas već ima ozbiljnih preduzetnika koji mogu da odgovore na konstantne porudžbine, da održe kvalitet i uslove isporuke? Kako ocenjujete taj deo, šta nam tu nedostaje?

    Trenutno sarađujemo sa par malih proizvođača, jer je pitanje konstantnosti kvaliteta i količina, kao i postojanje odgovarajućih zdravstvenih sertifikata još uvek veliki problem za većinu, pogotovo od kada smo uveli HACCP. Imamo odličnu saradnju sa Mlekarom Petrov, koja nam je glavni snabdevač mlekom, i otvoreni smo za saradnju sa malim proizvođačima koji imaju bilo koju sirovinu koja nam treba!

     

    • Koliko za jednog poslovnog čoveka vredi vaše iskustvo stečeno za evo nešto manje od dve godine sa Moritzeisom i na šta ste sve još spremni. Da li je to širenje po regionu, koje još ciljeve imate?

    Najvažniji cilj mi je održavanje najvećeg nivoa kvaliteta, od sirovina koje koristimo, procesa proizvodnje, do samih sladoleda i usluge u našim radnjama. Želimo da napravimo što više ukusa bez šećera, laktoze, glutena, kako bi pružili priliku da svi mogu da uživaju u našim sladoledima. Planiramo i proizvodnju organskih sladoleda, to nam je veoma važno! Naši posebno napravljeni sladoledi za pse su postali veoma popularni, i kucama odgovara da se zahlade sa pravom hladnom poslasticom koja je zdrava za njih! Očekujemo da vrlo brzo uvedemo biorazgradive kutije za sladoled, čime bi pored biorazgradivih kašičica nastavili da poštujemo prirodu i svoje okruženje.

    Često imamo upite za davanje franšize za druge zemlje, čim budemo sigurni da je korona iza nas, možete da nas očekujete možda i na drugim kontinentima.

    • Sa druge strane, koliko vam je već pređašnje iskustvo u biznisu pomoglo da neke prepreke lakše savladate, da do nekih ljudi lakše dođete, da brže razmišljate, da bolje predviđate? I koji je vaš savet za sve mlade preduzetnike u tom smislu, šta je najbolji savet koji im možete dati?

    Sigurno je da mi moje poslovno i životno iskustvo dosta pomaže u donošenju odluka, ali u svakom poslu morate da se dokažete ispočetka, tako je slučaj i sa mnom i sladoledima. Moje berzansko iskustvo mi konkretno nije od velike pomoći u ovoj fazi, ali jeste preduzetničko iskustvo i rad sa ljudima, kako zaposlenima, tako i sa kupcima, tako da trenutno nisam siguran da li sam berzanski sladoledžija ili sladoledžijski berzandžija.

    Pokušavam da postavim Moritz Eis u ogroman prazan prostor između zanatskih poslastičarnica koje imaju najviše po par lokala i velikih industrijskih proizvođača koji imaju na hiljade prodajnih mjesta. Moritz Eis je sada prisutan na više od pedeset prodajnih lokacija i taj broj će samo da raste.

    Mlade kolege preduzetnici moraju da nađu vremena da čitaju knjige poezije, igraju šah, da imaju vremena da dignu noge na sto i zagledaju se u daljinu i u sebe, da se zapitaju zbog čega rade to što rade. Moraju da vole ljude, svoje zaposlene, svoje kupce, klijente, da ih poštuju i da im budu zahvalni. Moraju da uživaju dok stvaraju, dok menjaju sredinu u kojoj žive, dok iznenađuju sebe i druge. Nije ovo lako izvesti, ni ja nisam stalno u „world peace“ raspoloženju, ali težim da se uvek vratim u to stanje, i da usporim svet u kome živimo. Treba biti kao Neo u Matrixu, zaustaviti metke koji idu ka vama laganim potezom ruke.

    • Da li posle evo skoro tri decenije u biznisu imate od koga da učite, imate li u planu neke nove poslovne poduhvate i da li je na kraju dana bar podjedanko kao konto u banci važno i to kakva osoba u poslovnom smislu postajete i koliko vredite i kao čovek i kao preduzetnik?

    Uvek tražim priliku da učim, nikad nisam prestajao sa tim niti ću. Inspiraciju nalazim svuda, samo treba da gledam širom otvorenih očiju. Na mene je uticala svaka utakmica koju sam igrao kao kvoterbek u svojim Novi Beograd Orlovima, baš kao i svaka pesma Vaska Pope koju sam pročitao ili savet koji sam dobio od svesnih ili nesvesnih mentora tokom života.

    Mislim da samoj berzi dugujem mnogo u tome kakav sam čovek i preduzetnik postao. Ne postoji mnogo poslova u kojima su sekunde važne, a to se na berzi dešava skoro svakodnevno. Imao sam na hiljade pogrešnih odluka, jer na berzi nikad ne možeš da budeš potpuno u pravu, već sledeći sekund je situacija drugačija. Tako sam se navikao da donosim mnogo odluka dnevno i da pokušavam da predvidim šta će se desiti u budućnosti. Moja baba Milja je mogla da pročita zatvoreno pismo, a da pritom nije ni znala slova, nadam se da ima nešto od nje i u meni.

    Želim da Moritz Eis postane veliki i ponosan brend, da bude primer poštovanja prirode, kupaca, zaposlenih, naše zemlje i naših ljudi.

    Želim da naši ljudi sve više investiraju na berzi, da je prihvate i da joj daju šansu, jer to je već civilizacijska stvar, a ne stvar izbora, poput mobilnih telefona ili vakcinacije.

    Sam novac je samo rezultat neke poslovne igre koju ste igrali, a najlepše se igra kad ni ne gledate na semafor.

    Izvor: BIZLife/Jelena Stjepanović

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE