Radnici u BiH protiv izmena Zakona o radu: Svaka odredba nama na štetu - BIZlife

Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

    Radnici u BiH protiv izmena Zakona o radu: Svaka odredba nama na štetu

    Pandemija koronavirusa pokrenula je pitanje reformi radnog zakonodavstva u Bosni i Hercegovini u kontekstu rada od kuće, što je i rezultiralo pokretanjem izmena Zakona o radu u Federaciji BiH.

    Međutim, to je donelo nove tenzije između poslodavaca i sindikata koji ne mogu da pronađu “zajednički jezik”, piše Klix.ba.

    Dok, s jedne strane, poslodavci u FBiH smatraju da izmene Zakona o radu, koje su oni predložili, ni u kojem slučaju ne idu na štetu radnika, iz Saveza samostalnih sindikata BiH (SSSBiH) se ne slažu s njihovim predlozima, zbog čega su sačinili svoj tekst Predloga izmena i dopuna Zakona o radu

    Međutim, zbog toga što je u sadašnjim zakonima o radu u oba entiteta u BiH definisan i rad o kuće, predstavnici Saveza samostalnih sindikata nisu dozvolili upućivanje izmena Zakona o radu u hitnu parlamentarnu proceduru, a koje su skrojili poslodavci i Vlada FBiH. Ovakvo ishitreno donošenje zakona, kako kažu, oštetilo bi radnike.

    Na štetu radnika

    “Mi ni do sada nismo imali problem u smislu dogovora između poslodavca i radnika za rad od kuće. Međutim, svaka od odredbi izmena Zakona o radu koju predlažu Vlada FBiH i poslodavci, ne samo rad od kuće, je išla na štetu radnika. Kada su od nas tražili da se amandmanski očitujemo, jednostavno nije bilo moguće amandmanski popraviti takvo zakonsko rešenje“, kazao je predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH Selvedin Šatorović.

    Najveći problem, ističe Šatorović, jeste što poslodavci svojim izmenama Zakona o radu predviđaju rad od 72 sata sedmično za platu koja je niža od najniže, te poništavanje svih kolektivnih ugovora, odnosno alata koji regulišu pravo radnika.

    “Neverovatno je da se takvim zakonskim rešenjem omogućava poslodavcu da angažuje radnika 72 sata sedmično za platu od 300 KM. To fizički nije moguće, niti je pohvalno. Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, a koji je pripremio ekspertni tim SSSBiH, radnika kao glavnog faktora u oblasti rada stavlja na prvo mesto, a ne kao dosadašnji prijedlozi Vlade FBiH i poslodavaca koji radnika tretiraju kao potrošnu robu koja je lako zamenjiva”, kazao nam je Šatorović.

    U svom predlogu zakonskih izmjena sindikati su definisali da poslodavac može u interesu zaštite radnika u vreme proglašenja stanja prirodne ili druge nesreće doneti posebnu odluku kojom će radnika privremeno rasporediti na rad od kuće”. Posebno je naglašeno da rad od kuće ne može imati za posledicu umanjenje prava radnika utvrđenih kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

    Još jedna važna zakonska izmena u kontekstu rada od kuće koju predlažu sindikati jeste da radnik ima pravo na povećanu platu za otežane uslove rada i vreme stanja prirodne ili druge nesreće.

    Manje plate, neplaćeno odsustvo…

    S druge strane, poslodavci smatraju da je u sadašnjem Zakonu o radu vrlo površno rešeno pitanje rada o kuće, zbog čega su tražili hitno donošenje izmena.

    “Danas je rad od kuće definisan na način da prilikom sklapanja ugovora o radu definišete odmah da ćete raditi od kuće. Ne postoji zakonska mogućnost da u vanrednim situacijama kao što je pandemija uputite radnika na rad od kuće. Mi smo ugradili u izmene zakona i tu mogućnost da poslodavac u vanrednim situacijama može poslati radnika na rad od kuće u punom radnom vremenu ili na deo radnog vremena”, rekao je predsednik Udruženja poslodavaca FBiH Adnan Smailbegović.

    On je kazao da je uveren da izmene zakona koje predlažu poslodavci ni u kojem slučaju ne idu na štetu radnika, naglašavajući da je njihov zakon izuzetno fleksibilan.

    Klix podseća na neke od odredbi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu FBiH koje osuđuju sindikati. Poslodavci i Vlada FBiH predlažu da poslodavac može radniku umanjiti platu tokom stanja prirodne ili druge nesreće, da može radnika uputiti na neplaćeno odsustvo, da može radnike uputiti na korištenje preostalog godišnjeg odmora iz prethodne, ali i tekuće godine, da može preraspodeliti radnika na rad od 72 sata sedmično, kao i na čekanje posla.

    Izvor: Klix.ba

    Foto: Pexels

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE