Rezilijentnost je SUPERMOĆ modernog doba

Piše: Jelena Miletić Pajević, HR Business Partner za upravu, Mercator-S

Kada smo bili mali, Supermenom smo zvali onog ko je brži od metka i snažniji od lokomotive. Taj epitet danas pripisujemo osobi koja može sa lakoćom da prihvati promene u kojima se nalazimo

Jeste li nekada čuli za rezilijentnost? Ako i niste, nije strašno. Sada je pravi trenutak da se upoznate sa ovim terminom. Rezilijentnošću nazivamo sposobnost osobe da prihvati promene i učestvuje u njima, a da to kod nje ne izazove visok stres i opterećenje.

Svako od nas poznaje neke ljude koji lako podnose krizne situacije i, bez obzira na to koliko ih jako život udari, oni ostaju na nogama. Nekada se zapitamo kako je moguće da naša koleginica iz kancelarije, ili kolega sa sprata iznad, godinama radi po pedeset sati i više nedeljno, a da pritom ne gubi strast i osećaj da se zabavlja. Tu osobu na to niko ne tera. Čak je i srećna što ima priliku da toliko stvara. Pretpostavljate, u pitanju je rezilijentnost. Jedna od njenih glavnih karakteristika je pozitivan stav prema promenama koje nam se dešavaju u životu, pa iz tog stava proizilazi naša smirenost i samouverenost.

Zato možemo slobodno da kažemo da rezilijentnost nije „moda”. To nije trend. Postojala je i ranije, samo promene nisu bile toliko česte i brze kao danas, pa nije postojala ni potreba da sve više nas bude svesno toga. Živimo u vremenu savremenih tehnologija, koje donose izazove, promene i zahtev da se brzo prilagođavamo, zbog čega smo često pod svakodnevnim stresom. Rezilijentnost je ono što nam omogućava da teške situacije prevaziđemo i da nastavimo dalje, razvijajući se najpre na ličnom, a zatim i na profesionalnom planu.

Dakle, osnovni cilj rezilijentnosti je prihvatanje sveta u kojem je promena sastavni deo života. Takav stav nam smanjuje strah i daje nam prostora da pažljivo sagledamo situaciju.

Tada imamo šansu da preusmerimo koncentraciju sa nepromenljivih aspekata života na one tačke koje se mogu menjati. Kada to uradimo, postaćemo mnogo svesniji ciljeva koji su pred nama, a koje, uz dovoljno predanosti, možemo ostvariti. Tako će nam se, kao Hauu u filmu „Ko je maznuo moj sir”, otvoriti put ka novim iskustvima, što će ojačati naše poljuljano samopouzdanje i pomoći nam da se izborimo sa situacijom u kojoj se nalazimo. Rezilijentnost nije crno-bela. Nije pitanje jesi li ili nisi rezilijentan. Ona se vežba. Zato se oni koji savladaju krizu obično osećaju osnaženim. Oni se sve manje plaše i spremni su za nove izazove.

Upravo zato smo u kompaniji Mercator-S pokrenuli trening radionicu „Rezilijentnost”, sa ciljem da u naredne dve godine svi zaposleni prođu ovu edukaciju. Do sada smo postigli fantastične rezultate. Organizovali smo 36 celodnevnih treninga širom Srbije. Više od 340 naših koleginica i kolega imalo je priliku da učestvuje na radionici i da aktivno, radeći na primerima, razume pojam rezilijentnosti. Krenuli smo sa samo jednim internim trenerom i jednom radionicom, a danas imamo 18 potpuno samostalnih trenera za ovu temu i još devetoro njih koji se pripremaju za ovu ulogu. Koncept smo napravili tako da sve koleginice i kolege koji odslušaju trening mogu da se prijave za program „Train The Trainers”, kako bi prošli obuku da i oni u jednom trenutku mogu da budu treneri. Konstantno širimo mrežu trenera, jer na taj način najbrže i najbolje promovišemo ideju rezilijentnosti u celom timu. Takav pristup osetio se i u rezultatima. Broj prijavljenih je sve veći, a prosečna ocena zadovoljstva edukacijom jeste 4,82 od 5.

Brojevi, zaista, jesu važni, ali mi iz HR-a ne verujemo previše brojevima – više nas zanimaju utisci. Zato smo za vas izdvojili utiske kolega koji su nam bili posebno interesantni, a mnogo govore o značaju ove teme.

Aleksandar Novaković, specijalista za pravne poslove, poslao nam je svoj pogled na „Rezilijentnost” i napisao je: „Ova radionica je mesto za otvoren i opušten razgovor sa kolegama o temama koje nisu posao, a o temama koje jesu život. To je mesto na kome uzajamno radimo na ličnom ojačavanju kroz teme kao što su lokus kontrole, REBT, kriva promena… Zajedno učimo da živimo život sa što više smisla, a sa što manje stresa.”

U moru mnogih komentara posebno nam se učinio interesantnim i onaj koji nam je poslao kolega Siniša Dragosavac, šef Odeljenja kontrolinga platnog prometa, koji je trening opisao: „Zanimljivo, životno, svakodnevno, primenjivo, intenzivno iskustvo ispričano i vođeno kroz celu radionicu. Imam utisak da sada mogu bolje da razumem kako da se nosim sa promenama, kako da ih prihvatim i da sa njima živim. Takođe je veoma zanimljivo videti koliko smo svi mi – bez obzira na kojim pozicijama i u kojim sektorima radimo – zapravo, jako slični. Ovakve teme nas dotiču i pokreću na razmišljanje, a na kraju dana i na promene.”

Iako je entuzijazam koji je u Aleksandru i Siniši probudila ova tema sličan kao i kod većine onih koji su bili učesnici treninga, oni su se odlučili da naprave dodatni korak. Verovatno pretpostavljate i sami šta to znači – njih dvojica su danas među našim internim trenerima „Rezilijentnosti” koji su najviše angažovani.

Koncept edukacije „Rezilijentnost” takav je da podižete svest kod kolega o samoj temi, a onda vam se najbolji kandidati sami jave. Zato se ideja rezilijentnosti kroz našu kompaniju širi brže i bolje od bilo koje druge ideje.

Ovo nije napisano da bismo se hvalili našim rezultatima, već da bismo i vas podstakli da za svoje zaposlene organizujete treninge sa temom rezilijentnosti, pa da ovakve rezultate ostvarite i sami.

Jedna od poruka na zidu u filmu „Ko je maznuo moj sir” glasi: „Šta bi sve bio u stanju da uradiš kada se ne bi plašio!” Nemojte se plašiti. Jednostavno, uradite to.

Izvor: BIZLife Magazin