Rodoljub DRAŠKOVIĆ: Od kralja čokolade do kneza Hercegovine

Šesti avgust veliki je dan za Rodoljuba Draškovića. Ne samo zato što se na taj dan pre 70 godina rodio, već i zato što je ove 2019. krunisan za kneza Hercegovine.

Ostaće zabeleženo u istoriji da je biznismen, vlasnik najluksuznijih zdanja i najveći privrednik Hercegovine uzme li se u obzir broj radnika koje zapošljava, proglašen za kneza. Poslovao je u više zemalja, a laskavu titulu je dobio samo u rodnoj Hercegovini, koju je, reći će mnogi, najviše i zadužio.

Kao da je hercegovački knez Rodoljub dugo potajno maštao o nekoj uzvišenijoj titulu, pa je sebi još pre četiri godine sagradio velelepni dvorac. Da biznismen nema neostvarenih želja i da mu u voljenoj Hercegovini bude prijatno, pobrinula se vlast.

Jednoglasna odluka

Savez opština i grada istočne Hercegovine u junu ove godine jednoglasno je doneo odluku da Draškovića proglasi za kneza, obrazlažući to time što je mnogo ulagao u taj region, a sve kao odraz ljubavi prema narodu i kraju.

„Izabrani predstavnici našeg naroda i najvažniji ljudi treba da daju sebi i novoizabranom hercegovačkom knezu zavet da će mu svim svojim bićem dati podršku“, rekao je izvršni direktor Saveza Luka Petrović. Naglasio je i to da Drašković danas zapošljava oko 10.000 radnika na 42 lokacije u šest država.

Novoizabrani knez već je najavio gradnju nove zadužbine – gimnazije u Trebinju. Nagovestio je i svoj „novi život“ koji će biti posvećen samo Hercegovini.

Bez prava na izbor

„Do danas sam imao pravo izbora na ostanak ili odlazak iz Hercegovine. Ova odluka o imenovanju za kneza, to pravo mi je oduzela. Nećemo dozvoliti harač, da nose i odnose iz Hercegovine. Branićemo svoje, a tuđe nam ne treba“, rekao je knez Drašković.

Novinarka Milanka Kovačević smatra da titula kneza nema nikakvu težinu, osim da zadovolji ego Draškovića i da donese konkretnu materijalnu dobit onima koji se zaklanjaju iza imena Hercegovine.

„Hercegovina je u svemu tome jedini gubitnik, jer je postala predmet podsmeha, prepoznata kao ruralno područje u kome se i najluđe ideje mogu realizovati ako možete da platite“, kaže ona za DW.

„Čovek nije dostojan, bar zbog toga što mizerno plaća radnike i što zgrće bogatstvo na njihovom trudu. Ovaj primer pokazuje da je hronična boljka onih koji nas vode ne samo bahatost, već i Daning-Krugerov sindrom koji ih drži u lažnom uverenju intelektualne nadmoći. Spremni da zarad sitnog interesa stave sve pod noge, žive u svom izmaštanom svetu u kome su oni najbolji i najpametniji. To ne bi bilo problem, da u njihovim rukama nisu resursi i shodno tome sudbina mnogih“, smatra Kovačević.

Da je Drašković knez hercegovački brzo se pročulo regionom, a na društvenim mrežama usledili su brojni komentari. Stanovnici Hercegovine mahom su zbunjeni. Da li smo sada kneževina, pitaju se. Dok jedni u Draškoviću vide idola i komentarišu da mu „treba dati sve što traži“, jer je Hercegovinu mnogo zadužio, drugi su okrenuli na šalu.

Da se titula „hercegovački knez“ kojim slučajem zove nešto drugačije, na primer samo povelja ili zahvalnica, javnost verovatno ne bi bila toliko uzbuđena. No, takav bezličan naziv titule ne bi uzbudio ni Draškovića, pa je vlast zbog toga tražila nešto zvučnije.

Izvor: DW

Foto: YT/Screenshot