Rosanda Milatović Skorić, SAS Adriatic region: "Detektovanje trendova je samo prvi korak"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Rosanda Milatović Skorić, SAS Adriatic region: “Detektovanje trendova je samo prvi korak”

    Uspešna digitalizacija potpomognuta analitikom podrazumeva tehnološke inovacije, ali i promene na nivou procesa i ljudskih resursa, sa ciljem da se omogući implementacija i operacionalizacija analitike kroz čitav ekosistem kompanije. Tako postavljena ona daje merljiv povrat na investicije, što obično doprinosi jakoj podršci menadžmenta i vidljivosti rezultata koji iz nje proizilaze, govori za BIZLife magazin Rosanda Milatović Skorić, generalna direktorka, SAS Adriatic region.

    • Prethodnu godinu, kada je o biznisu reč, obeležila je digitalna transformacija. Kolika je i kakva tu bila uloga analitike? Šta je, zapravo, digitalna transformacija iz ugla analitike?

    Istina je da je pandemija ubrzala digitalizaciju na način koji pre godinu i po dana nismo mogli ni da zamislimo. Digitalizacija je tema o kojoj se govori godinama, ali su retke kompanije koje su zaista na strateškom nivou bile posvećene implementaciji.

    U sadašnjem kontekstu digitalizacija pravi razliku između kompanija koje će nastaviti da rastu i kompanija koje će zaostati u tržišnoj utakmici.

    Potpomognuta analitikom, digitalizacija omogućava otkrivanje poslovnih trendova u samoj kompaniji, na nivou industrije ili na celokupnom tržištu i donošenje poslovnih odluka koje će ih uvažiti. Detektovanje trendova i promena je samo prvi neophodan korak, ali trik je, zapravo, u brzini internih kompanijskih procesa da te promene uvaže i na njih blagovremeno reaguju. Potrebno je automatizovati kompanijske procese, postaviti sistem tako da prirodno inkorporira analitiku u poslovne procese, bilo da je to detekcija prevarnih radnji u bankama, te akcije u realnom vremenu koje to sprečavaju, ili adekvatna ponuda za klijenta mobilnog operatera koji je pokazao nezadovoljstvo uslugom na mobilnoj aplikaciji i razmatra opciju prelaska kod konkurencije.

    • Rezultati jednog istraživanja koje je uradila kompanija „McKinsey” govore da čak 92 odsto kompanija koje su investirale u analitiku ne uspeva da na pravi način iskoristi sve mogućnosti koje ona pruža. Gde, iz vašeg iskustva, kompanije greše i koja su to jednostavna a efikasna rešenja koja mogu da primene?

    Podaci koje ste naveli su, nažalost, realnost i rezultat su oportunističkog pristupa u uključivanju analitike u poslovne procese. Konsultantska kuća IDC je došla do sličnih zaključaka. Prema njihovom skorašnjem istraživanju, samo 35 odsto kompanija uspeva da u potpunosti primeni analitičke modele u svom poslovanju. Dakle, kompanije investiraju vreme i novac u razvijanje analitičkih modela koji nikada ne zažive.

    Uspešna digitalizacija potpomognuta analitikom podrazumeva tehnološke inovacije, ali i promene na nivou procesa i ljudskih resursa, sa ciljem da se omogući implementacija i operacionalizacija analitike kroz čitav ekosistem kompanije. Tako postavljena ona daje merljiv povrat na investicije, što obično doprinosi jakoj podršci menadžmenta i vidljivosti rezultata koji iz nje proizilaze.

    Slažem se sa vama da se radi o kompleksnom procesu i naši klijenti uvek razmišljaju o različitim pristupima u implementaciji – digitalizovati jedan po jedan proces prema poslovnim prioritetima svakako je pristup koji mi preporučujemo, pri čemu se, da bismo izbegli zamke koje sam spomenula malopre, uvek mora voditi računa o širem kontekstu sa aspekta tehnologije i ljudi koji taj proces treba da podrže i inkorporiraju u širi poslovni kontekst.

    • Možete li da navedete neke primere kako se prediktivna analitika koristi u praksi za rešavanje konkretnih problema?

    Kada otvorite veb-pretraživač, dobijate personalizovanu ponudu iz vaše omiljene prodavnice sportske opreme. Tražili ste stambeni kredit – banka će napraviti detaljnu proveru kreditnog rizika pre nego što vam da ponudu. Ukoliko ste se žalili na kvalitet usluge vašeg telekomunikacionog operatera, agent će vas pozvati i predložiti adekvatno rešenje kako bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Nijedna od ovih odluka i akcija se ne donosi na osnovu osećaja, lične procene ili prostih poslovnih pravila, već je vođena rezultatom kompleksnih analitičkih modela dizajniranih da reše konkretan poslovni izazov.

    Osim u privatnom, analitika je uveliko našla primenu i u javnom sektoru. Vlade je koriste da bi poboljšale efikasnost usluga koje pružaju građanima, kako bi otkrile i sprečile prevarne radnje, poput utaje poreza, ali i poboljšale efikasnost naplate, ili da bi optimizovale ograničene resurse u pojedinim segmentima. U tekućoj pandemiji veliki analitički izazov je bila, na primer, optimizacija rasporeda medicinskog osoblja, lekara, bolničkih kreveta, kiseoničkih maski i respiratora.

    • Kako biste ocenili položaj žena u IT biznisu? Svedoci smo da se svuda u svetu žene žale na nejednak tretman, nipodaštavanje znanja i diploma, „glass ceiling” kada je reč o napredovanju… Da li je tako i u Srbiji?

    Svoju karijeru sam započela pre skoro petnaest godina, kao jedina od malobrojnih žena u timu koji se bavio razvojem IT usluga iz domena bankarstva. Vremenom je broj žena u IT-ju rastao i, na sreću, svima je postalo jasno da žene rade jednako dobro kao i muškarci.

    Mislim da je položaj koji će žena imati u nekoj kompaniji u Srbiji, nažalost, još uvek i pitanje sreće, a ne samo odraz njenih kompetencija. Za uspeh u karijeri potrebno vam je oboje. Kompanije koje imaju jaku i razvijenu korporativnu kulturu negovaće princip jednakosti, one druge će biti prepuštene volji i zrelosti upravljačkog kadra koji tu jednakost treba da obezbedi. SAS je kompanija koja se bavi tehnologijom, gde su 40 odsto zaposlenih žene, koje se nalaze na 35 odsto liderskih pozicija. Na to smo posebno ponosni.

    • Vi ste početkom godine došli na čelo kompanije SAS. Da li ste se do sada u karijeri suočavali sa predrasudama i izazovima i kakvim? Koji je vaš savet mladim ženama koje planiraju karijeru u IT industriji?

    Ja sam žena u dominantno „muškom” svetu tehnologije i prodaje. Imam sreću da sam okružena divnim kolegama i koleginicama, ali ne bih bila iskrena kada bih rekla da se, u kontaktu sa različitim ljudima, ne susrećem sa izazovima koji se tiču ravnopravnosti. Moj osećaj je da žena iznova mora da se dokazuje, da opravdava svoju poziciju i svoju stručnost. Da li imate tehničke kompetencije, da li ste suviše osetljivi prema podređenima, da li možete dobro da organizujete veliki tim, da li ćete biti dovoljno „tvrdi” u pregovaračkom procesu itd. ‒ samo su neka od pitanja koja se implicitno nameću ženi menadžeru u ovoj industriji. Nekada to može da umori, ali mi istovremeno i daje snagu, jer svaka pobeda i osvojeno poverenje možda znači da će sutra neka druga žena na sličnoj poziciji ipak imati lakši put.

    Moj savet mladima, bez obzira na pol, jeste da uzmu život u svoje ruke, da veruju u sebe i da krenu bez predubeđenja da pol može biti ograničavajući ili olakšavajući faktor.

    Prethodne generacije su se borile za jednaka prava, na nama je da nastavimo tim putem i temu neravnopravnosti jednom zauvek zatvorimo.

    Izvor: BIZlife magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE