Rumunski "bum" u kineskom stilu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Rumunski “bum” u kineskom stilu

    Po stopama privrednog rasta Rumunija je drugi put u deset godina prestigla Kinu, ali tamošnji ekonomisti upozoravaju da zemlja očigledno ništa nije naučila iz ekonomske krize 2008. godine.

    Prema nedavnim podacima statističkog zavoda, rumunska privreda je u trećem kvartalu skočila 8,8 posto na godišnjem nivou. U drugom tromesečju taj skok je iznosio 6,1 posto.

    S obzirom na to da je privreda Evropske unije i evrozone rasla 2,5 posto, Rumunija trenutno uživa uverljivo najviše stope rasta na starom kontinentu. Prema jesenjim prognozama Evropske komisije, Rumunija će ove godine porasti 5,7 posto, a iduće 4,4 posto.

    Snažne stope rasta rezultat su skoka lične potrošnje, a koja je pak posledica snižavanja poreskog opterećenja i viših plata. Međutim, to dovodi do rasta inflacije koja će, prema prognozama centralne banke, ove godine dostići gotovo četiri posto, kao i povećanja trgovinskog minusa.

    Septembarski podaci pokazuju da je uvoz nastavio da raste brže od izvoza. Naime, Rumunija je izvezla robe za 5,56 milijardi evra što je šest posto više, ali je uvoz skočio 9,2 posto na 6,6 milijardi. Time je minus povećan do 1,2 milijarde evra, za trećinu više nego samo godinu ranije.

    Iako makroekonomski pokazatelji još nisu alarmantni kao uoči recesije 2008. godine, analitičari upozoravaju kako se trend ne sme ignorisati.
    [preporucene_vesti ids=”278675″]

    “Ovaj rast u kineskom stilu trebalo bi donosioce odluka navesti na razmišljanje šta sledeće učiniti”, kaže za Blumberg Ionut Dumitru, glavni ekonomista rumunske podružnice Rajfajzen banke i prvi čovek Fiskalnog saveta. “Rumunija se suočava s klizanjima koja finansijska tržišta neće ignorisati”, ocenjuje Dumitru.

    A tržišta već reaguju. Prinosi na rumunske obveznice rastu jer investitori očekuju da će centralna banka povisiti rekordno niske kamatne stope. Rumunski lej je prema evru ove godine oslabio 2,2 posto, najviše od istočnoevropskih valuta.

    Ipak, vlada smatra da je povećanje plata potrebno kako bi Rumunija – deset godina nakon pristupanja i dalje druga najsiromašnija članica EU – uhvatila priključak za razvijenim Zapadom.

    Izvor: Poslovni dnevnik

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE