SAM Forum menadžera o odlivu mozgova: Stvoriti uslove rada kao na Zapadu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    SAM Forum menadžera o odlivu mozgova: Stvoriti uslove rada kao na Zapadu

    Da bi smanjili odliv mozgova i podstakli one koji su otišli da se vrate, potrebno je da omogući iste uslove rada kao u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, kao i da se utiče na državne institucije da se poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem. Svaka kompanija, menadžer i lider imaju odgovornost da naprave ambijent koji bi podstakao mlade da ostanu i da se vraćaju nakon vremena provedenog u inostranstvu. Samo tako će se napraviti razlika u celom društvu – zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Situacija na tržištu rada danas – da li imamo dovoljno adekvatnih kadrova?

    Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske Konfederacije u Republici Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.

    „Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu. Ovogodišnji Globalni indeks inovacija, kojim se iz godine u godinu meri stanje inovacija u svetu, pokazao je da je Švajcarska tradicionalno u samom vrhu zemalja“, izjavio je ambasador Švajcarske Konfederacije Nj.E.  Urs Šmid i podsetio da je program koji Švajcasrka sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.

    “Osećaju se efekti odliva kvalitetnog kadra”

    Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.

    „Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu. Svaka kompanija, menadžer i lider imaju odgovornost da napravi ambijent da mladi ljudi ostaju i da se vraćaju i samo tako ćemo napraviti razliku u celom društvu. Veliki je izazov i nije lako, ali ako udružimo snage celo društvo bi se pomerilo napred“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.

    Istraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

    “Oseća se nedostatak stručnog kadra, ali i onog zantaskog tipa”

    Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

    Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.

    „Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju. Sve važnija je misija kompanije. Kompanije iz naftne ili rudardstva imaju problem da zaposle mlade i pored dobre plate jer nisu “zelene”. Moramo da omogućimo iste uslove rada u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji, u smislu razvoja i kvaliteta života. Moramo da utičemo na državne organe da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem“, kaže Damljanović.

    Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi

    „Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova. Sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu smo postigli dogovor da kreiramo zajednički smer, da stipendiramo studente i na taj način možemo talentovane studente da privučemo i ponudimo im da rade u našoj kompaniji. S druge strane, važno je da se i na nivou srednje škole omogući interesovanje. Sve će biti važnija misija firme, načini na koje rade i kako se ophode prema sredini u širem kontekstu“.

    Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije  je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.

    „Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva. Nadam se da zajedničkom saradnjom onih koji se vrate možemo da približimo našu zemlju zapadnim modelima kojima stremimo“, kaže Brkljač.

    U martu ove godine uvedene su podsticajne mere za povratak

    „Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10 000 mesta“.

    Prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu – obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu. Neki su veće patriote, neki manje, iskustva prijatelja koji su već bili u inostranstvu… Kontekst u kojem žive, besperspektivnost, ih najviše nervira i to su razlozi.

    „Demografija utiče na ekonomiju i obrnuto. Demografija utiče kroz kreiranje kontigenta izvora i tražnje. Mi imamo nizak natalitet i visok mortalitet i visok nivo emigracije. Danas je odnos 1:1 – radno sposobno i penzioneri. Trošak emigracije Srbije je jedna milijarda evra, Postavio bih pitanje koliko nas košta odlazak visokoobrazovanih i kakvi gapovi ostaju kad oni odu. Raste cena rada onih zanimanja koji su deficitarni. S druge strane emigracioni efekti imaju pozitivne efekte na privredu i konkurentnost. Oko 10-15 odsto iz bankarskog sektora imaju diplome stranog fakulteta. Odliv mozgova i pozitivno i negativno utiče na privredu i konkurentnost“, ističe Lončar.

    Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.

    „Ekonomski fakultet je u poslednjih pet godina potpisao 600 ugovora sa različitim organizacijama, kompanijama i udrženjima. To mogu da budu gostujuća predavanja, terenska nastava, a sa SAM-om smo organizovali seriju podcasta sa menažerima. Imamo veliki broj poziva za praksu i posao. Imamo laboratoriju za poslovne simulacije. Organizovali smo terensku nastavu gde studenti mogu da obiđu i vide kako funkcionišu kompanije. Kreirali smo kreativni centar, zajedničke projekte sa studentskim organizacijama. Mesto življenja postaje sve manje bitno. Obrazovni sistem omogućava da se najbolja znanja i veštine mogu sticati i ovde. Zbog korone, mladi sada pažljivije gledaju mogućnosti ovde, nije ideja da se mladima brani da idu, već da se ovde kreira ambijent da ostanu“.

    Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.

    Izvor: BIZlife

    Foto: Promo

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE