Siromaštvo i jaz PLAŠE Evropljane

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Siromaštvo i jaz PLAŠE Evropljane

    Smanjenje siromaštva i društvene nejednakosti ponovo je za građane Evropske unije postalo pitanje koja treba da bude politički prioritet posle pandemije kovida-19, pokazalo je novo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta.

    Gotovo polovina učesnika ankete (45 odsto) izjavilo je da borba protiv siromaštva treba da se nađe na vrhu agende parlamenta EU, što je 17 odsto više nego u sličnom istraživanju godinu dana ranije.

    Istraživanje “godišnji evrobarometar” sprovela je za EP konsultantska agencija Kantar u novembru i decembru 2020. godine, i ono odslikava uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na javno mnjenje u EU, preneo je briselski portal EURACTIV.

    I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom 2020. godine, zbog usporavanja privrede i ograničene mobilnosti, između 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.

    Anketa koju je sproveo EP pokazala je i da kod građana visoko među prioritetima i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, sa 35 odsto, a da 33 odsto anketiranih želi da se omogući lakši pristup kvalitetnom obrazovanju.

    Za zaštitu životne okoline i biodiverziteta kao glavni zadatak izjasnio se gotovo isti postotak građana kao u anketi 2019, njih 32 odsto, ali je tada ekologija sa sličnim procentom bila na vrhu liste prioriteta učesnika ankete.

    Prema tumačenju autora studije, takvo pomeranje prioriteta kod građana direktna je posledica pandemije.

    Anketa je pokazala da većina ispitanih veruje da će njihove nacionalne privreda posle krize biti u gorem stanju nego pre. Bez obzira na to, većina anketiranih misli da će njihov životni standard za godinu dana biti isti kao danas.

    Predsednik EP David Sasoli izjavio je da je poruka ankete da “građani podržavaju EU, ali jasno je i da građani žele da vide da se sprovode reforme EU, i zato je potrebno da što što pre otvorimo Konferenciju o budućnosti Evrope”.

    Prema rezultatima ispitivanja, u Rumuniji, Slovačkoj, Austriji i Italiji manje od polovine građana ocenilo je da je članstvo njihove zemlje u EU pozitivna stvar.

    Posebno zabrinjava rezultat u Italiji, gde je svega 39 odsto anketiranih reklo da je članstvo u EU dobra stvar, iako su u toj zemlji i tradicionalno evroskeptične partije u novije vreme usvojile proevropski stav.

    Kao glavni uzrok podela između EU i vlada zemalja članica, 47 odsto građana je navelo migrantsku krizu. Za njom, kao teme neslaganje nacionalnih vlada i Brisela slede zaštita životne okoline (20 odsto), poljoprivreda i ribarstvo (20 odsto) i javno zdravstvo (19 odsto).

    Izvor: Beta

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE