Slobodan Cvejić otkrio kako radi REM i zašto toleriše prekršaje TV Pinku

Doskorašnji član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Slobodan Cvejić ocenio je rad REM-a kao neuspešan, naglasivši da „sve analize i domaćih stručnjaka i relevantnih medjunarodnih organizacija ukazuju na to da je REM pasivan i da ne obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je uredjivanje elektronske medijske scene“.

Cvejić, koji je pre nekoliko dana podneo ostavku na mestu člana Saveta REM, u intervjuu agenciji Beta rekao je da to telo „ima dobre tehničke i organizacione kapacitete, kao i kvalifikovane zaposlene, ali ima problem sa ‘zarobljenim’ Savetom i upravljačkom strukturom“.

„Izraz ‘zarobljen’ je uobičajen u političkoj teoriji kada se govori o uzurpaciji javnih resursa (novca, prirodnih resursa, institucija i slično) od strane političke i/ili ekonomske elite“, dodao je on.

„U slučaju REM-a u Srbiji ovo zarobljavanje dolazi i iz političke i iz medijske sfere. Ja nemam činjenične dokaze za ovu relaciju, da ih imam to bi već bio slučaj za istražne i sudske organe, ali prepoznaje se u čijem interesu su ishodi pojedinih spornih odluka Saveta ili generalna pasivnost REM-a. Ovo ‘zarobljavanje’ je posredno, političke partije zapravo štite medijske kuće koje su njihov politički servis i ove medijske kuće se pojavljuju kao glavni agenti uzurpacije pred REM-om“, rekao je Cvejić.

„Vladajuća politička opcija, u ovom periodu to su pre svih SNS i njeni koalicioni partneri, glavni interes ima u tome da REM ne ometa njen uticaj na elektronske medije u pravcu propagande svojih političkih ciljeva. Ali, ako je potrebno da se obezbedi komotna pozicija tzv. provladinim medijima, zainteresovane političke stranke mogu i direktnim uticajem na članove Saveta REM-a osiguravati ovu zavisnu poziciju regulatornog tela“, naveo je on.

Savet REM-a se prema Pink-u odnose snishodljivo

„U slučaju medijskih kuća ‘zarobljavanje’ REM-a je direktno, a one to mogu realizovati ili tako što će uslovljavati finansijski opstanak REM-a svojim povlačenjem iz medijskog sistema Srbije ili tako što će držati ‘na platnom spisku’ osobe na ključnim mestima u administraciji REM-a (davanje honorarnih poslova, fiktivni ugovori, pokloni, i tako dalje)“, smatra Cvejić.

„Tako, na primer, pošto se REM finansira iz nadoknada i kazni koje plaćaju pružaoci medijskih usluga, u ovoj instituciji postoji strepnja da bi povlačenje Pinka iz Srbije, (što se desilo jednom pre nekoliko godina, kada je prešao u Republiku Srpsku), moglo prepoloviti prihode REM-a, jer Pink plaća nadoknadu za dvadesetak TV kanala i nekoliko radio stanica“, dodao je Cvejić.

Cvejić smatra da „ova okolnost tera administraciju i Savet REM-a da se prema Pink-u odnose ponekad snishodljivo i da sa povećanom tolerancijom razmatraju kršenje propisa od strane ove TV kuće. Ovakav pristup je bio najvidljiviji prilikom slučajeva ‘ozoniranje krvi’ i ‘rijaliti programi’, kao i u slučaju neispunjavanja zakonskih obaveza u pogledu raznovrsnosti programskog sadržaja“.

„Na ovaj način se konstruiše složen klijentelistički odnos u kojem klijent (REM) i sam vodi računa da patron (medijska kuća i, posredno, politička elita) bude zadovoljan, a za uzvrat dobija finansijski opstanak ili možda čak poneko iz upravljačke strukture i dodatni finansijski benefit. I onda zbog staranja o finansijskom opstanku ustanove i redovnih plata za zaposlene vrh upravljačke strukture (Saveta i Kancelarije REM-a) ‘kreativno’ interpretira podatke iz monitoringa medija, sklapa nategnuta pravna tumačenja i žmuri na jedno oko kada neka televizija svakodnevno emituje rijaliti bedastoće ili besomučno prenosi funkcionersku kampanju“, dodao je on.

Na ovaj način se institucija nezavisnog regulatornog tela izvrće u svoju suprotnost, kaže i dodaje: „Pod formalnim pravnim plaštom umesto da uredjuje elektronski medijski prostor na dobrobit gradjana i demokratije dozvoljava da se opšte dobro (nacionalne frekvencije) koriste za zadovoljenje partikularnih i pojedinačnih interesa (jedne političke grupe ili jednog vlasnika televizije). U teoriji ovo zovemo ‘predatorska institucija’ – putem nje patroni proždiru javne resurse“.

REM u klijentelističkom odnosu

Kaže da je ovo stanje podržava većina u trenutnom sastavu Saveta REM-a i nekoliko ljudi na ključnim pozicijama u upravljačkoj strukturi. „A zbog ovakve specifične strukturne pozicije (klijentelističke), ne vidim mogućnost da ova ekipa rešava sve veće probleme na medijskoj sceni Srbije“.

Komentarišući navode o pritiscima na REM, odgovorio je da je njegova ocena da „klijentelistički odnos u kojem se nalazi REM više funkcioniše po principu nagrađivanja i ‘kreativnog’ učitavanja pozicije REM-a od strane njegovog rukovodstva u dominantne odnose moći na medijskoj sceni. Pritisci su verovatno difuzne prirode i srazmerni jačini otpora koji neko pruža“.

To smo, navodi, mogli da vidimo u slučaju kada je bivši ministar kulture pružio podršku zabrani rijaliti programa, „a manje je vidljivo ako neko od zaposlenih u REM-u pruža otpor nekom nepočinstvu, pa bude opomenut od strane rukovodstva“.

Važna izrada Akcionog plana medijske strategije

„Sad je važno da se što pre izradi Akcioni plan medijske strategije, a potom da u pravljenju novih propisa mediji, novinari i organizacije gradjanskog društva koje su aktivne u ovoj oblasti imaju što aktivniju ulogu“, rekao je on na pitanje šta učiniti da bi se stanje popravilo i dodao da se „značaj ovakvog aktivizma dobro pokazao prilikom izrade medijske strategije“.

Drugi pravac potrebnih promena je, kako kaže, vezan za strukturnu poziciju elektronskih medija. „Tu pre svega treba transformisati javni medijski servis od državne televizije, kako sada uglavnom izgleda, ka javnom servisu građana, kako mu ime kaže“, dodao je on.

Bitno je, ističe, i da se nacionalne frekvencije zaštite kao opšte dobro i da se korisnici koji su rentirali to opšte dobro (televizije sa nacionalnim frekvencijama) zakonski dozvoljenim sredstvima nateraju da ga koriste onako kako su predvideli u svojim elaboratima, naglasivši da je u tom pogledu uloga REM-a veoma važna.

Postoje dobri zakoni, ali oni nisu dobro usklađeni

Cvejić smatra da u oblasti elektronskih medija „postoje dosta dobri zakoni, ali oni nisu dobro usklađeni“ i da se slabo i nedosledno primenjuju, jer REM, kako kaže, nema autoritet ni kod nosilaca vlasti ni kod medijskih kuća.

„REM već sada može da bude aktivniji u odbrani svoje nezavisnosti, a čim novi zakon donese još samostalniju poziciju REM-a treba ga aktivirati na mnogo bržem unapredjenju elektronske medijske scene. Znači, pune ruke posla za REM ako želimo da iskorenimo autoritarnu političku kulturu i afirmišemo demokratske vrednosti i vladavinu prava“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, postoje dva glavna specifična uzroka za loš rad REM-a, a prvi je njegova pravna pozicija. „Ustav i neki drugi zakoni REM dovode u položaj vršioca dužnosti kojem su povereni javni poslovi, čime se ovaj nezavisni regulator dovodi u poziciju ranjivosti u odnosu na izvršnu vlast“.

Ovo se, kaže, vidi po tome što se REM često ne pita oko važnih dokumenata javne politike koji utiču na njegova ovlašćenja i nesmetan rad, a sa druge strane za neke svoje odluke mora da dobije saglasnost Ministarstva kulture i informisanja“, dodao je Cvejić.

„Drugi specifični uzrok neuspešnosti REM-a je nedostatak efikasnijih instrumenata primene politike, pre svega mogućnosti da naplaćuje novčane kazne za prestupe pružalaca medijskih usluga (to sada postoji samo u oblasti reklamiranja). Uz pomenutu pasivnost ovo presudno doprinosi gubitku autoriteta REM-a kod pružalaca medijskih usluga, a potom i kod javnosti“, rekao je on.

Glavni uzrok za loš rad preovladajuća politička kultura

Cvejić smatra da je glavni opšti uzrok za loš rad tog tela „preovladjujuća politička kultura koja afirmiše sukobljavanje, autoritarno podređivanje, paternalizam i pasivizam“.

Ovakva politička kultura je rezultat dugotrajnog istorijskog procesa koji ću nazvati usporena modernizacija, kaže Cvejić. „U tom smislu se ovaj problem ispoljava kao slab kapacitet skoro svih garnitura političkih elita u Srbiji od momenta uspostavljanja njene samostalnosti, da izgrade pravnu državu i demokratsko uređenje i kao slabo razvijena građanska svest i pasivizam većine građana“, dodao je on.

On doda je da za REM, koji je osnovan nakon petookotbarskih političkih promena „po uzoru na institucionalni dizajn evropskih demokratskih društava, ovakva politička kultura znači da je ovo regulatorno telo po pravilu posmatrano i tretirano kao instrument političke borbe i potkusurivanja“.

Većina građana „ne shvata zašto je bitno da nezavisno regulatorno telo uređuje scenu elektronskih medija i na taj način podržava demokratske vrednosti i vladavinu prava, tj. institucije koje treba da štite i njihov bolji život. Zbog toga i oni olako prihvataju sliku koju im o REM-u projektuje politička elita, a to je da je normalno da se REM politički instrumentalizuje. Vladajuća politička garnitura je ovu političku uzurpaciju REM-a omogućila do vrhunca“, zaključio je on.

Izvor: Beta

Foto: YT/Printscreen