Spas za britanske medije: Stižu MILIONI od Fejsbuka
Nekada neumoljive u stavu da ništa ne duguju novinskim kućama, vodeće internet platforme sve češće pristaju da s njima podele deo profita.
Mediji širom sveta već dugo se žale da su im društvene mreže preotele čitaoce i oglase i da štampa siromaši, dok se vodeće tehnološke kompanije bogate na tuđem trudu. Fejsbuk je ove sedmice konačno pristao da podeli deo ogromne zarade od oglasa s medijima.
Sa vodećim britanskim kućama potpisao je program po kojem će od januara one imati specijalni deo na stranici Fejsbuka, gde će objavljivati svoje najvažnije priče i to će im biti plaćeno, objavio je Gardijan, jedan od potpisnika.
Dejli miror, Independent, magazin Ekonomist i svi vodeći regionalni listovi deo su programa koji je potpisan u trenutku kada London najavljuje da će se više baviti dominacijom društvenih mreža u oglašavanju i jasno stavlja do znanja da Gugl i Fejsbuk treba više da podrže medije kao stub demokratije.
Kompanija Marka Zakerberga nije htela da navede koliko je novca namenila za najavljenu šemu, ali izdavači u poverenju kažu da očekuju milione funti godišnje na osnovu potpisanog ugovora, dok upućeni objašnjavaju da će Fejsbuk davati desetine miliona funti medijima u UK.
Šefica za saradnju s medijima Sara Braun navela je da je reč o veoma velikom ulaganju i da je to nešto što kompanija radi godinama.
Izbor tekstova praviće urednici spoljne firme Apdej, a jedan deo će birati algoritmi na osnovu interesovanja pojedinačnih korisnika Fejsbuka. Sličan dogovor bi mogao da se očekuje u Francuskoj i Nemačkoj, kazala je Braunova.
Podržavaoci ovakvih aranžmana navode da je, s obzirom na činjenicu da društvene mreže sve više šire dezinformacije i pojačavaju podele, ovo ključna intervencija da bi se sačuvali nezavisni i raznovrsni mediji.
Velika pobeda
Gugl i Fejsbuk su se dugo opirali bilo kakvom plaćanju za isečke vesti koje preuzimaju od medija. Stvari se polako menjaju otkako je 2019. usvojena Direktiva EU o autorskim pravima.
Ona sadrži i takozvani porez na linkove, dajući prostor novinskim kućama da od internet platformi traže naknadu ukoliko objave makar i deo vesti.
Usvajanje direktive je predstavljalo veliku pobedu za medije koji su se dugo žalili da tehnološke kompanije skidaju kajmak u vidu oglasa, dok su oni ti koji proizvode sadržaj koji je u interesu građana.
Gugl je donedavno bio vrlo uporan u insistiranju da ništa ne duguje medijima, ali je u oktobru ove godine predstavio program saradnje sa medijima iz nekoliko zemalja kojima će isplatiti ukupno milijardu dolara za pravo na korišćenje sadržaja na aplikaciji „Gugl vesti“.
Partnerstvo je prvo uspostavljeno sa nemačkim medijima, a onda je pre nekoliko nedelja, posle višenedeljnog natezanja sa francuskim medijima, Gugl potpisao ugovore sa šest novina i magazina, među kojima su Mond i Figaro.
U programu su već mediji iz Brazila, a sledeći na redu su Argentina i Kanada. Posle pobede nad Guglom, udruženje francuskih novinskih izdavača će sada pokušati da isposluje bolje uslove sa kompanijom Epl.
Do kraja godine i australijski parlament bi trebalo da usvoji zakon koji će medijima omogućiti da traže naknadu od Fejsbuka i Gugla.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
