„Srbija nema taj luksuz da se ne bavi startapima“

Ako znamo da startapi kreiraju inovacije i nova radna mesta te posluju na globalnom tržištu i time poboljšavaju životni standard i ekonomske prilike jedne zemlje, sasvim je logično da želimo da ih u Srbiji ima što više. Do tog „što više” ne dolazi se samo uz ideju, dobar biznis plan i talentovan tim. Do toga se dolazi i uz zalaganje različitih aktera iz čitavog ekosistema koji okružuje jedan startap, i to na strateškom nivou.

Prvi put strateški dokument koji će se baviti startapima

Ovako za BIZLife portal potrebu za postojanjem strategije za razvoj startap ekosistema opisuje Nebojša Đurđević, direktor nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija” i predsednik nedavno oformljene Radne grupe koja se nalazi pred zadatkom da prvi put u Srbiji kreira strateški dokument koji će se baviti startapima. To je ujedno bio i povod da mu ukrademo vreme od pripreme za prvi sastanak Radne grupe i kratko porazgovaramo o domaćem startap ekosistemu i podršci koja je ovom segmentu privrede potrebna.

• Cilj tek osnovane Radne grupe je usvajanje Strategije razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine. S obzirom na to da se radi o dužem periodu, koje teme će se naći za stolom Radne grupe?

Lepo ste primetili da se radi o dužem periodu. To je jako važno s obzirom na to da kada se jednom usvoji, strategija treba da omogući usaglašeno delovanje svih aktera u startap ekosistemu i kontinuitet rada i podrške bez obzira na političke, tržišne i bilo koje druge promene.

Što se tema tiče, za Inicijativom „Digitalna Srbija” je ogroman rad kroz različita istraživanja, inicijative i saradnje sa ekspertima – mapiranje startap ekosistema, uticaj pandemije na startape, uključivanje domaćeg startap ekosistema u svetski Startup Genome izveštaj kroz saradnju sa UNICEF-om i Kabinetom ministra za inovacije i tehnološki razvoj… Samo neki od problema koje smo identifikovali kroz te aktivnosti, a koji mogu da se targetiraju strategijom mahom se tiču obezbeđivanja finansijskih sredstava za early stage finansiranje (kako iz privatnih tako i iz javnih izvora), povećanja lokalne povezanosti i unapeđenja poslovnih i visokotehnoloških znanja ovdašnjih osnivača.

Međutim, pored toga što smo spremni da uložimo sve svoje znanje, stručnost i iskustvo u nacionalnu strategiju, želimo da je nadogradimo znanjima koja imaju drugi.

U Radnoj grupi je sjajna ekipa od 38 stručnjaka čiji sastav uključuje i državne i nedržavne aktere, tj. i one koji treba da spovedu mere kao i one na koje će mere do kojih dođemo imati direktan uticaj. Za isti sto će sesti predstavnici državnih institucija koje iz različitih uglova sagledavaju startap ekosistem, ali i predstavnici Svetske banke, IKT klastera, Impact Huba, ICT Huba, ali i ostvareni tehnološki preduzetnici kao što su Igor Bogićević koji iza sebe ima svetski uspeh u domenu biotecha u okviru kompanije Seven Bridges i relativno novi startap poduhvat Orgnostic i Zoran Vasiljev, preduzetnik koji je 20 godina proveo u Singapuru a poslednjih 10 vodi startap Centili koji se na globalnom tržištu bavi mobilnim plaćanjima. Zatim su tu i Ivan Bjelajac ispred Srpske blokčejn inicijative i Tihomir Bajić, ostvareni preduzetnik u SAD i Kanadi i angel investitor, ispred organizacije Serbian Entrepreneurs.

Uz to, koristim priliku da pozovem one koji formalno nisu deo Radne grupe da nam se jave sa svojim predlozima i idejama kako bismo za šest meseci izašli sa strategijom koja je sveobuhvatna i trasira put za kontinuirani rast startap ekosistema umesto prepuštanja sistema dnevno-operativnom i stihijskom pristupu.

• Zašto je važan strateški pristup razvoju startapa i zašto se njime bavimo sada?

U suštini, važan je jer nemamo izbora. Startapi su naša orgomna šansa da ubrzamo domaću ekonomiju i nemamo luksuz da se ne bavimo njima. Iako to nije promena koja se dešava preko noći, u svim poznatim startap ekosistemima ove male inovativne kompanije su se pokazale kao najbolji pokretači rasta. Uz njih su mnoge svetske ekonomije postavile snažne naučne i tehnološke temelje, povećale izvoz proizvoda i usluga, izgradile kompetitivnu privredu…  Zato prilika za rad na strategiji koja daje okvir za poslovanje startapa znači prepoznavanje njihovog potencijala. Naravno, taj potencijal u Srbiji nije na nivou na kom jeste u nekim razvijenijim zemljama, ali nije ni mali.

A zašto sada? Pa, zato što je bilo krajnje vreme. Inicijativa „Digitalna Srbija” je pre tri godine prepoznala da je strategija neophodna. Od tada do danas smo se kroz istraživanja i saradnju sa svetskim ekspertima bavili detaljnom analizom ekosistema i to je omogućilo da se sada krene sa strategijom, što je ogroman uspeh. Mi ovo vidimo kao trenutak u kom su se stekli uslovi da se unapredi postojeće stanje. Različiti akteri koji su i do sada radili u istom cilju ali zasebno, sada su se okupili da celu priču dignu na viši nivo. Ponosan sam što ću voditi ovu grupu kroz ovako važan posao.

• Pominjete potencijal domaćih startapa. Kako ocenjujete trenutno stanje startap ekosistema u Srbiji?

Naš startap ekosistem možda jeste relativno mlad, ali iako se nalazi u početnoj razvojnoj fazi u njemu već postoje pojedini globalno jaki igrači i izdvajaju se oblasti u kojima smo konkurentni na svetskom tržištu. Pogledajte samo Nordeus, 3Lateral, Centili, OriginTrail…

Međutim, Srbiji treba još 100 novih poslovnih priča kao što su Nordeus ili Frame i ja verujem da takvih primera u narednim godinama može da bude. Da bi se to desilo srpski startap ekosistem ne treba da prepustimo ad hoc delovanju pojedinačnih aktera – bilo da oni dolaze iz privatnog, državnog ili nevladinog sektora.

Takav pristup je bio dovoljan za dostizanje trenutnog nivoa razvijenosti ekosistema, ali da bi on mogao brzo, konzistentno i kontinuirano da se razvija i podržava nastanak globalnih kompanija to delovanje mora da bude strateško, sa jasno definisanim ulogama svih aktera u startap ekosistemu. Teren je pripremljen, sada treba da otvorimo vrata ka definisanju sledećeg nivoa i načina kako da do njega stignemo.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva