Srpkinja s Forbsove liste za BIZLife: Kako je biti među 30 najuspešnijih mladih ljudi u Evropi

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Srpkinja s Forbsove liste za BIZLife: Kako je biti među 30 najuspešnijih mladih ljudi u Evropi

    Magazin Forbes objavio je listu 30 uspešnih ljudi ispod 30 godina za teritoriju Evrope, na kojoj se ove godine našlo i dvoje ljudi iz Srbije.

    Lista je podeljena na oblasti poput finansija, tehnologije umetnosti, zabave, sporta i igre, mediji i marketing, i druge.

    U oblasti “Tehnologije” svoje mesto na Forbsovoj listi dobio je Nikola Mrkšić, suosnivač kompanije PolyAl, koja se bavi sledećom generacijom konverzacionih korisničkih interfejsa. Inače, Mrkšić je doktor nauka na Iniverzitetu u Kembridžu.

    Kako navodi Forbes, cilj njegove kompanije je da podrži “interakciju glasa između čoveka i mašine”, a ova platforma omogućava programerima da grade chatbotove ili agente zasnovane na glasu koji mogu da razgovaraju na bezbroj svetskih jezika. Kompanije je do sada prikupila 14,5 miliona dolara za istraživanja, navodi Forbes.

    U oblasti “Sport i igre” na listi “30 under 30: Europe 2021.” nalazi se Marina Ivanović, sa kojom smo za BIZLife portal razgovarali o tome čime se ona konkretno bavi, kako je biti izabran među 30 najuspešnijih mladih ljudi u Evropi u svojoj oblasti, kao i tome zašto je otišla iz Srbije.

    • Prvo želim da Vam čestitam na tome što ste se našli na Forbsovoj listi „30 under30“: Europe 2021. S tim u vezi, da li možete da upoznate naše čitaoce s tim čime se tačno bavite?

    Hvala puno na čestitkama! U nekoliko reči, bavim se regrutacijom u gejming sektoru. Trenutno radim za kompaniju Kolibri Games koja je deo Ubisofta – gejming veterana starog preko 20 godina sa više od 20.000 zaposlenih. Moj tim je zadužen za zapošljavanje najboljih talenata u industriji kao i za izgradnju uspešnih Employer Branding strategija kako bismo izgradili sjajnu reputaciju poželjnog poslodavca u gejming sektoru. Pored ovoga, trenutno se bavim temama različitosti i inkluzije sa specijalnim fokusom na gejming sektor. Upravo taj rad je ono sto me je dovelo do Forbsove liste.

    • Kako ste izabrali da se bavite baš time?

    Video igrice su oduvek bile deo mog života. Još kao mala sam provodila sate sa sestrom i mamom ispred Sege Genesis, tako je da za mene ulazak u gejming industriju nekako bio kao povratak kuci. Što se tiče moje karijere u domenu ljudskih resursa i uže struke zapošljavanja u tech industriji, moj izbor da se baš ovim bavim dolazi od objedinjene ljubavi za psihogiju, tehnologiju i jezike – moju sferu obrazovanja.

    • Kako je biti izabran za Forbsovu listu uspešnih mladih ljudi koji još uvek nemaju 30 godina ? Šta to znači za Vas i kako je izgledalo “putovanje” dotle?

    Biti na Forbsovoj 30 Under 30 listi je za mene svakako jedno veliko priznanje. Još ga posebnijim čini to da zapravo odražava moj rad u domenu različitosti i inkluzije u gejming sektoru, ali i generalno na moj dublji fokus u domenu rodne ravnopravnosti i negovanju ženskog talenta. Ova tematika za mene na profesionalnom i personalnom nivou ima veliki značaj i stoga je i moj rad do sada bio dosta fokusiran na podizanje svesti vezano za značaj različitosti na radnom mestu – ne samo u finansijskom i poslovnom smislu, nego i u smislu radne atmosfere i motivisanosti na poslu.

    • Lista je podeljena po kategorijama, a Vi ste se klasifikovali pod sekcijom „Sport i igre“. Između ostalog, Forbes navodi da ste zabeležili impresivan “uspon od male agencije za IT i iGaming na Malti do šefa odseka regrutacije u kompaniji “Kolibri Games” iz Berlina. Šta je to što Vas je konkretno “preporučilo” za mesto na Forbsovoj listi?

    Smatram da bi to svakako bio moj rad vezan za inicijative oko inkluzije i različitosti vezane specifično za gejming sektor. Gejming kao industrija – u profesionalnom, ali i potrošačkom smislu –poznata je po pristrasnosti ka jednoj specifičnoj grupi ljudi, koja je generalno predominantno vezana za mušku populaciju.

    Moj rad, kao i rad sjajnih drugih pristalica inkluzije na radnom mestu, fokusira se na demistifikovanje gejming sektora kao ekskluzivne zajednice za određenu malu grupu izabranih i ima za cilj da omogući svakom ko želi da bude deo zabave i stvaranja nečeg novog i inovativnog da se priključi ekipi.

    • Recite nam nešto više o kompaniji u kojoj trenutno radite? Čime se bavite, da li je u pitanju “mlada” kompanija, koji su vam ciljevi…?

    Kolibri Games je mlada organizacija koja se bavi programiranjem free-to-play igrica. Naše igrice igraju milioni gejmera u celom svetu i stoga imamo za cilj da budemo gejming kompanija sa najvećim fokusom na gejmersku zajednicu u svetu. Ono što je bila misija naše kompanije od početka je da naš uspeh zavisi od ljudi koji igraju naše igrice. A budući da želimo da nastavimo da uživamo u svetskom uspehu, to samim tim i zahteva da naše igrice grade, programiraju i plasiraju u svet ljudi iz celog sveta. Iako nas ima 130 zaposlenih, brojimo 39 različitih nacionalnosti, i upravo ta različitost nam omogućava da po uzoru na naša različita životna i profesionalna iskustva, pravimo igrice s kojima svako može da se poistoveti.

    • Šta izdvaja gejming industriju u odnosu na druge industrije? Da li imate saznanja o tome kakva je situacija sa ovom industrijom u Srbiji, kada su u pitanju kompanije koje se bave gejmingom npr? Da li Srbija ima potencijala za razvitak ove industrije I šta je to što joj nedostaje?

    Nešto što karakteriše i izdvaja gejming od ostalih profesija je energija i strast koju ljudi ulivaju u svoj rad. Ta misija koja prevazilazi profesionalne granice i težnje da se konstanto stvara nešto novo, zanimiljivo i inspirativno oslikava osnovnu ljudsku prirodu i težnju da se igra, imajući u vidu da igra vodi u kreaciju, a kreacija u proizvod. Kad se radi o gejming sektoru u Srbiji, definitivno se dosta toga promenilo otkad sam se ja odselila pre nekoliko godina. Sada već imamo sjajne domaće gejming kompanije kao i dolazak poznatih stranih firmi, koje će, sigurna sam, pomoći slici Srbije kao mestu sa velikim gejming potencijalom. Što se tiče onoga što bih više volela da vidim, ne mogu da ne primetim da kad se radi o rodnoj zastupljenosti u gejmingu, stojimo na nekih 20% žena u sektoru.

    Neophodno je da sistematski pomognemo mladim devojkama i ženama da dobiju bolje IT obrazovanje kao i da demistifikujemo mit da samo jedna vrsta ljudi može da nađe mesto pod suncem u industriji.

    Ohrabrivanje lidera u sektoru da razumeju značaj žena u gejmingu na pozicijama gde se donose odluke i da se bore za razvoj i unapređenje žena u tom pravcu bi sa sigurnošću stavilo Srbiju na vodeće svetsko mesto u celoj industriji.

    • Na eminentnoj Forbsovoj listi našao se i Nikola Mrkšić, koji je takođe iz Srbije. Ipak, i Vi i on ste odlučili da svoju karijeru gradite van Srbije. Koliko je to, po Vašem mišljenju, bilo odlučujuće za Vaš uspeh I pozicioniranje na Forbsovoj listi “30 under 30”?

    Imati priliku da radim u multikulturalnom okruženju je nešto sto svakako smatram velikim doprinosom kad se radi ne samo o Forbsovoj listi, već i generalno profesionalnom rastu i uspehu. Najtalentovaniji stručni kadar svakako zahteva okruženje u kojem je inovacija na prvom mestu i smatram da je Nemačka trenutno jedna od vodećih zemalja u domenu gejminga i tehnoloških izuma. Samim tim i izazovi s kojima se ja susrećem u svom polju rada velikim delom imaju uticaja na globalnu gejming klimu. Stoga smatram da mi je izuzetno korisna bila ova internacionalna klima u razumevanju najrelevantnijih izazova za novo doba u domenu tehnologije i gejminga.

    • Zašto ste se odlučili da karijeru gradite u inostranstvu? Da li smatrate da Srbija ima potencijala da postane “plodno” tržište za mlade, ambiciozne I uspešne ljude?

    Nakon što sam leto pre završetka studija provela radeći u San Francisku, shvatila sam da mi jako prija mulltikulturalno okruženje i da želim da nastavim svoju karijeru u inostranstvu. U domenu ljudskih resursa, počela sam svoju karijeru na Malti. Malta je tada baš postajala središte industrija u domenu iGaming-a i Blockchain-a, što je značilo da se najbolji IT talenat doseljavao na ostrvo da bude deo ogromne inovacije koje su ove dve industrije gurale napred u celom svetu. Sve ovo je oslikavalo uzbudljivu i izazovnu klimu IT sveta, u kome sam, pored rada sa sjajnim talentovanim pojedincima, dobila i neverovatnu priliku da doprinesem radu sa startapima, koji su se borili da isprate tokove inovacije i ubrzan rast na globalnom nivou, i stoga imali svoje izazove u domenu ljudskih resursa.

    Što se tiče tržišta za mlade ljude u Srbiji smatram da imamo jako puno potencijala, ne samo po pitanju izuzetno nadarenih mladih ljudi već i kad se radi i o jakoj radnoj etici koja je nekako deo svih nas kulturološki. Takođe smatram da imamo veliki potencijal da sa kvalitetnije strukturisanim obrazovnim programima pripremimo mlade bolje za rad u startap okruženju i da ih stoga zadržimo u Srbiji odmah nakon studija.

    Ovo bi svakako zahtevalo sistematičniju reformu obrazovnog sistema, kao i osvrt na to kako možemo da ohrabrimo manje zastupljene grupe da stupe posebno u tehnološki sektor i pronađu svoje mesto pod suncem.

    • Šta je do sada bio najveći izazov u ​​Vašoj karijeri i kako ste ga prevazišli?

    To bi svakako bio trenutni i neprekidni izazov da diversifikujemo gejming sektor. Deo mog posla trenutno je da izgradim strategije i inicijative koje bi pomogle nedovoljno zastupljenim grupama da uđu u gejming, kao i da dalje napreduju u sektoru. Iako se ova iglica ravnopravnosti pomera izuzetno sporo, napredak je ipak tu i potrebno je neprekidno ulaganje u ove vrste inicijativa da bismo napravili pravi pomak. Trenutno sarađujem s našom matičnom kompanijom da rasporedimo resurse na razne vrste programa i inicijativa koje se fokusiraju na jačanje zastupljenosti zena u gejmingu, kao i pomoć mladim devojkama koje su zainteresovane za ulazak u sektor. Deo sam i organizacije Women in Games koja ima ambiciozan cilj da za 10 godina udvostruči broj žena u gejming sektoru i stoga pruža svim zainteresovanim ljudima priliku da dobiju neophodnu podršku kako bi razvili osećaj pripadnosti u našoj industriji i želju da doprinesu daljem uspehu gejminga.

    • Šta je potrebno imati, na profesionalnom, ali i na ličnom planu, da bi se našao u društvu najuspešnijih mladih ljudi na svetu ispod 30 godina?

    Forbsova 30 Under 30 lista svakako predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja za ljude ispod 30 godina iz celog sveta, koja ima za cilj da istakne rad mladih ljudi koji su dali poseban doprinos inovaciji i napretku u različitim sektorima od sporta do tehnologije.

    Stoga smatram da je neophodno imati kako i dobre rezultate u svojoj branši, tako i strast i intrinzičnu motivaciju za uspehom. 

    • Da li imate savete za nekoga ko bi poželeo da nekada stigne do Forbsove liste?

    Ovde bih mogla da govorim samo iz svog ugla, no pričajući sa par drugih ljudi s liste, došli smo do zaključka da ono što nam je zajedničko zapravo jeste strast za napretkom i unapređivanjem naših radnih sektora, kao i naših užih i širih zajednica. Smatram da je neophodna ta dosta lična strast i motivacija koja čini da se budimo ujutru sa željom da nastavimo da menjamo svet oko nas – na koliko god malom – i ponekad neprimetnom – nivou se to moglo činiti.Upravo iz te strasti i želje da osta vimo bolji svet iza nas, izniklo je u mom slučaju ovo posebno Forbsovo priznanje.

    Stoga bih svima koji žele da se nađu na listi preporučila da se dublje upuste u ono sto ih ispunjava, da se okruže ljudima koji mogu i žele da budu deo njihovih uspeha i da će i adekvatno priznanje nakon toga uslediti samo od sebe.

    • Gde vidite sebe u budućnosti kada je u pitanju posao?

    U sklopu svog posla bavim se trenutno i organizacionom edukacijom na temu značaja različitosti i inkluzije na radnom mestu. Ovo iskustvo mi je između ostalog dozvolilo da bolje sagledam značenje i uticaj pojava poput nesvesne pristrasnosti koja je neizostavno, a prirodno deo svih nas i koja ukratko čini da se osećamo privrženiji grupama ljudi koje su slične nama. Iako ovo zvuči prilično pogodno, zapravo sa sobom nosi i negativnu stranu, odnosno to da ostali ljudi oko nas koji ne pripadaju većini osećaju odbačenost i nemogućnost da se iskonski ispolje na radnom mestu i doprinesu uspehu kompanije. Sa podrškom naše matične kompanije, Ubisoft, planiram da nastavim rad dalje u ovom pravcu i nadam se da ću u budućnosti moći da imam globalni uticaj na pomeranje iglice ravnopravnosti u gejmingu. Oduvek sam bila okružena jakim ženskim uzorima – od detinjstva do univerziteta, pa do sada – i to me je zaista naučilo da imamo društvenu i moralnu odgovornost da ostavimo bolji svet iza nas i uzdignemo one kojima život nije na početku podelio najbolje karte. Volela bih da nastavim da se bavim ovom tematikom, gde god me put odnese sledeće.

    Izvor: BIZlife/Jelena Jevtić

    Foto: Privatna arhiva, Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE