Srpsku građevinu PODIGLI Turski tok, pruge, ali i malo "divljanja"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Srpsku građevinu PODIGLI Turski tok, pruge, ali i malo “divljanja”

    Vrednost građevinskih radova u Srbiji u poslednja tri meseca prošle godine porasla je u odnosu na poslednji kvartal 2018. za čak 56,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

    I vrednost ugovorenih radova je, prema podacima RZS, porasla, tačnije više nego udvostručena je ako se gleda broj dogovorenih radova poslednja tri meseca prošle u odnosu na isti period 2018. godine.

    Posmatrano prema vrsti građevina, kako u RZS objašnjavaju za Danas, vrednost izvedenih građevinskih radova na saobraćajnicama, cevovodima, složenim industrijskim građevinama povećana je za 66,2 odsto, a na zgradama 38,5 odsto.

    “Na povećanje vrednosti izvedenih radova najviše su uticali radovi na izgradnji Magistralnog gasovoda granica Bugarska – granica Mađarska (Turski tok), modernizacija železnice Beograd – Budimpešta, kao i radovi izvedeni na izgradnji autoputa Surčin – Obrenovac, koji je u decembru otvoren za saobraćaj”, ističu u RZS.

    Iako su se ubrzanim tempo završavali radovi na koridorima i prugama, sagovornici beogradskog lista ističu kako je za ovaj rast takođe zaslužna i stambena izgradnja.

    “Gradi se u poslednje vreme mnogo i individualno i masovno. Sve je više velikih investitora, nekakvih fondova koji ulažu u nekretnine, ali i pojedinaca koji imaju deviznu štednju i koji su odlučili da ulažu u izgradnju stanova jer im je to bolje i sigurnije nego da stavljaju novac u banku”, napominje predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

    “Problem je u tome što je urbanizam loš i što niko ne vodi računa o tome kako se gradi i ko gradi. Ima dosta gradilišta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, gde se ne vodi računa ni o ekologiji, o zagađenosti vazduha, klizištima, ali ni o prevarama kupaca kojih je mnogo”, napominje on.

    Rodić kaže da je poseban problem divlja gradnja koja naročito “divlja” na planinama i koje bi trebalo da su zaštićene, poput Kopaonika, Zlatibora, Stare planine, Golije.

    “Zakon je precizirao kako ne sme da se gradi na zaštićenim područjima, ali o tome niko ne brine, inspekcije ne rade svoj posao kako treba i uskoro ćemo na planinama imati nelegalne objekte, uništene sportske centre.”

    Možda jeste veći obim i vrednost radova, ali kvalitet je problem, ističe Rodić i napominje da nije samo do nedostatka ili nedovoljnog kvaliteta građevinskih radnika već i materijalima koji se koriste.

    Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković kaže da je na rast sigurno uticalo sve pomalo.

    “Sigurno je da su uticali državni projekti, brze pruge, železnica, ali i izgradnja višespratnica. Ulaganje u izgradnju stanova i gradnja privatnih kuća, jer i u statistiku ulazi bukvalno sve”, kaže Torlaković.

    Kaže i da situacija sa gradnjom u Beogradu i Novom Sadu nije slika prave Srbije jer se tu gradi mnogo više.

    Ministarstvo građevine saopštilo je dan ranije da je u čitavoj 2019. godini vrednost građevinskih radova povećana je za 35 odsto, a u poslednjem kvartalu 56,3 odsto.

    Izvor: Danas

    Foto: tccb.gov_.tr

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE