Šta kaže dr Miodrag Stojković dve godine posle odlaska iz Srbije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta kaže dr Miodrag Stojković dve godine posle odlaska iz Srbije

    Korona se može smatrati bolešću vezanom za zagađenje jer čestice zagađenja vazduha služe kao nosioci drugih otrovnih materija neorganskog i organskog porekla, uključujući bakterije i viruse, izjavio je jedan od naših najpoznatijih genetičara Miodrag Stojković i jedini čovek u našoj zemlji sa naučnim indeksom H60.

    Kako navodi, zato se smatra da je zagađenje vazduha veće i rizičnije od infekcije kovidom.

    “Ostale studije pokazuju da je oko 15 odsto smrtnih slučajeva izazvanih virusom koronavirusa posledica dugotrajnog izlaganja zagađenju vazduha. Ako pogledamo po kontinentima, u Evropi je oko 19, u Americi 17, u Aziji čak 27 odsto”, objašnjava Stojković za NIN.

    O zagađenju samo kada se ono oseti

    Stojković je prokomentarisao i rizike kojima smo izloženi usled velikog zagađenja vazduha. Kako kaže, nažalost, najviše se o zagađenju govori onda kada se oseća.

    “Nažalost, najviše se govori o zagađenju kada se oseća, da li miriše ili da li ometa scenu jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po zdravlje, ali postoji i zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo čulima, a ono trajno nalazi put u ljudskom telu i vitalnim organima. Ovo uključuje mikro čestice i nanočestice koje kroz vazduh, lanac ishrane i vodu / piće lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i / ili gubitka trudnoće”, ističe i dodaje da je problem u tome što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami izazivali, zbog ljudske gramzivosti, a posebno zbog ne-donošenja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost od štetne materije.

    Zagađenje utiče na sterilitet

    Kako je Stojković naveo u intervjuu, zagađenje utiče i na DNK i izaziva promene u radu važnih gena. Prema njegovim rečima, zagađenje utiče na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa, kako kaže, nije čudno da su muški i ženski steriliteti sve češći.

    “Promene postaju oroz za nenormalni razvoj i pojavu srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i neurodegenerativne bolesti. Jedan dobar deo studije povezuje povećano zagađenje sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti, kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenje utiče i na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa nije čudno da su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenje utiče na kritični period koji zovemo implantacija, odnosno postavljanje ranih embriona u sluzi utrobe, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu oplodnje vantelesa (VTO) dobijamo kvalitetne embrione i nedostatke trudnoće ili staje. Zato se vraćamo u Boston. Koristeći specifične matične ćelije napravićemo detaljniju genetičku mapu za definisanje regulatora i mehanizama koji dovode do neželjenih promena i bolesti”.

    Gde je danas Srbija u nauci?

    Inače, dr Miodrag Stojković je pre dve godine odlučio da napusti Srbiju i da ode u Ameriku.

    Na pitanje gde je on danas u nauci, a gde je Srbija, Stojković odgovara:

    “Da prošlo je skoro dve godine od kako sam otišao u Boston. Zahvaljujući uslovima za naučni rad koji pruža Harvard, uspeo sam da dobijem odgovore na mnoga pitanja na koja sam uzalud čekao u Srbiji. Čekanje skoro devet godina na Centar u Kragujevcu je mnogo izgubljeno vreme, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogih mladih koji imaju veliku želju da rade u tom centru. Zato sam i dalje u tom krugu – između Leskovca, Kragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mladima i istovremeno ga pretvorim u praktičnu upotrebu, posebno u borbi protiv određenih bolesti uključujući sterilitet. A gde je Srbija? Srbija nastavlja da izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina bio prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet je rangiran na 401-500. mestu prošle godine. Ovo ukazuje da se nije oporavio od drastične jeseni 2019. godine”, govori Stojković.

    Izvor: NIN

    Foto: YT/Printscreen

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE