Šta savetuju STRUČNJACI - kako ne pregoreti i preživeti stres RADA OD KUĆE?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta savetuju STRUČNJACI – kako ne pregoreti i preživeti stres RADA OD KUĆE?

    Prekovremeni rad najveći je okidač za urušavanje zdravlja – istraživanja Svetske zdravstvene organizacije pokazalo je da ljudi koji rade 55 sati ili više nedeljno imaju 35 odsto veće šanse da umru od moždanog udara i 17 odsto od bolesti srca u poređenju sa onima koji rade 35-40 sati nedeljno.

    Predstavnici SZO rekli su da su porast rada na daljinu i globalno ekonomsko usporavanje kao rezultat vanredne situacije sa koronavirusom možda povećali rizike.

    Zajednička studija koju su sprovele SZO i Međunarodna organizacija rada pokazala je da su većina žrtava predugog radnog vremena (72 odsto) muškarci i da su srednjih godina ili stariji.

    Pandemija dodatno pogoršava stanje

    SZO je takođe skrenula pažnju da se taj trend može pogoršati zbog pandemije Kovida 19 jer su i neke druge studije potvrdile da je zaposlenima ugroženo i mentalno, ne samo fizičko zdravlje.

    Rad u okolnostima pandemije, posebno od kuće predstavlja hroničan izvor stresa koji može biti okidač za brojne zdravstvene poremećaje među kojima najčešće prednjače kardiovaskularni i cerebrovaksularni, saglasna je i specijalista neurologije iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Gorica Đokić.

    To se ne odnosi samo na duži rad u odnosu na ono što je uobičajeno, već generalno rad u ovakvim uslovima, predstavlja hroničan izvor stresa” objašnjava doktorka za BIZLife portal.

    Navodi da su oni koji rade od kuće na mnogo većim “mukama”, jer pored toga što najčešće moraju da rade više, pritisnuti su i porodičnim obavezama, oko dece, spremanja kuće, kuvanja, a pored toga pokušavaju da se fokusiraju na posao.

    “Kada odete na posao toga ste pošteđeni i iz kancelarije ste usmereni striktno na ono što vam je posao, ali kod kuće je to sve složenije. I kad se svi faktori spoje – povišen nivo stresa, osećaj da moraju da rade više, zatim pandemija koja traje više od godinu dana i koja je donela potpuno izmenjene uslove života, to je neverovatan izvor stresa. Na sve to, imamo strah od smrti kao najizraženiji strah kod ljudi i sve to može dovesti do stresom indukovanih poremećaja među kojima vode kardiovaskularni i cerebrovaksularni”, upozorava dr Đokić.

    “Obavezno opuštanje i predah, rad iz parka – zašto da ne, ako može”

    Ona savetuje svima da pokušaju kad god imaju priliku, bar jednom nedeljno da izađu van kuće, opuste se u prirodi, šetaju, relaksiraju, slušaju žubor vode Ili rade sve on što ih smiruje, navodi.

    Izlazak na sunce i šetnja korisni su jer podstiču stvaranje vitamina D, što utiče na jačanje imuniteta.

     

    “Ja sam recimo počela da slikam, svejedno mi je  da li to dobro radim, ali važno je da to mene smiruje… Takođe, svima koji mogu, savetujem da rade van kuće, i zašto da ne, ako već neko to može, da radi iz parka”, navodi ona i dodaje da bi i poslodavci trebalo da imaju sluha za to.

    I nedavno objavljeni rezultati istraživanja Saveza samostalnih sindikata Srbije, pokazali su da postoje negativne posledice korona virusa na psihičko zdravlje zaposlenih.

    Svakom trećem zaposlenom u Srbiji je tokom pandemije bilo ugroženo mentalno zdravlje, a posledice korona virusa su najviše traga ostavile na psihi žena i zaposlenih između 35 i 50 godina starosti.

    Pandemija je doprinela i dodatnom stresu na radu, koji prijavljuje čak 63 odsto zaposlenih, kao i kod svakog trećeg na kojeg su negativno uticale promene u načinu rada i radnoj atmosferi.

    Mnogo više ljudi pod stresom, mnogi se “junače”

    Dr Đokić veruje da je mnogo više ljudi pod stresom, ali da neki to možda ne prepoznaju jer postoje “maskirani simptomi”, ili se “junače” pa ne žele to da priznaju.

    Podseća da postoji nacionalna linija za psihosocijalnu podršku koja je na raspolaganju 24 sata dnevno i gde svako ko ima neki problem može da se javi stručnjacima.

    Ona se osvrnula i na posledice bolesti Kovid 19 ističući da su najčešće tromboembolijske komplikacije koje mogu imati fatalan ishod, kao što su tromboembolija pluća, ali i infark srca i mozga.

    “Moj predlog još sa početka epidemije je bio da se svakom pacijentu koji ima infarkt srca ili mozga po prvi put, obavezni uradi test na Kovid 19. Dešavalo se i među kolegama da je bilo onih koji su iznenada dobijali infarkt mozga i nakon testiranja se ispostavilo da su pozitivni na korona virus”, dodala je.

    Postkovid posledice ćemo tek videti

    To su najšešče rane posledice virusa, a kasnije posledice će se nažalost, kaže, tek videti.

    “Ono što sam primetila kod pacijenata koji imaju Alchajmerovu bolest je to da ako su ako su prelezali kovid drastično su im se pogoršali simptomi bolesti i od čoveka koj je imao neki blagi poremećaj pamćenja, sada imamo teško dementne osobe”, kaže dr Gorica Đokić.

     

     

     

     

     

    Izvor: BIZLIfe

    Foto: Pexels

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE