Studija: Ljudi bi trebalo da rade samo OSAM SATI NEDELJNO
Pandemija je primorala mnoge poslodavce da preispitaju pojam radnog mesta, nakon što su ljudi bili prisiljeni da usled novonastale situacije ostanu kod kuće i da od spavaćih soba, kuhinje ili dnevnog boravka naprave improvizovanu kancelariju.
Ali šta je sa tim koliko zapravo radimo?
Studija iz 2019. otkrila je da bi ljudi trebalo da rade samo osam sati nedeljno da bi postigli psihološke koristi od rada. Zaključak studije bio je da postoji mogućnost da se radna nedelja „radikalno skrati“.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Društvene nauke i medicina“ pod nazivom „Kraća radna nedelja za sve: Koliko je plaćenog rada potrebno za mentalno zdravlje i dobrobit?“
Studija tvrdi da osmočasovna radna nedelja dovoljna da se postignu „dobrobiti od zaposlenja“, jer je dobrobit zaposlenih „slična bez obzira na dužinu radne nedelje do 48 sati“.
Autori su objasnili da bi porast korišćenja veštačke inteligencije mogao da rezultuje „značajnim nedostatkom plaćenog rada“. Međutim, umesto da ovo dovede do gubitka posla, istraživači kažu da je potencijalna opcija uvođenje kraće radne nedelje.
Pexels
U studiji su korišćeni podaci iz britanske longitudinalne studije, u kojoj je učestvovalo više od 80.000 ljudi.
Tim je sagledao kako su promene broja radnih sati kod ljudi uticale na njihovo mentalno zdravlje tokom vremena, pitajući se u kom trenutku se ono poboljšalo.
„Ova studija otkrila je da čak i mali broj radnih sati (između jednog i 8 sati nedeljno) donosi značajne beneficije za mentalno zdravlje i dobrobit za prethodno nezaposlene ili ekonomski neaktivne pojedince“, napisali su.
„Nalazi ukazuju da ne postoji jedinstveni optimalni broj radnih sati u kojima su blagostanje i mentalno zdravlje najviši. Za većinu grupa radnika bilo je malo razlika u blagostanju između najnižeg (1-8 sati) do najvišeg (44-48h) kategorija radnog vremena. Ova otkrića pružaju važne i pravovremene empirijske dokaze za buduće planiranje rada, politike kraće radne nedelje i imaju implikacije na buduće modele organizacije rada u društvu“, zaključuju autori.
„To je poput uzimanja vitamina C, svima nam treba određena doza, ali uzimanje više nego što je potrebno ne donosi nikakve dodatne zdravstvene dobrobiti, uzimanje prevelikih količina zapravo može imati štetan učinak“, kaže Daiga Kamerade, autorka studije i sociolog sa Univerziteta Salford u Engleskoj.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels
