Sva lica ambicije

Piše: Slađana Pavić, psihološki savetnik

konsultacije: +3816111570535

„Inteligencija bez ambicije je kao ptica bez krila”, Salvador Dali

Zamislite svet u kome žive ljudi bez ambicije. Ljudi bi tumarali bez cilja. To bi bio svet bez naučnih otkrića, umetničkih dela, velelepnih građevina, ne bi bilo svetskih takmičenja, šampiona, pa ni Ginisove knjige rekorda…

Ambicija se najčešće definiše kao jaka želja da se nešto postigne i da se uspe u ostvarivanju nekog cilja. Osim snažne želje, uključuje i motivaciju da se izdrži u realizaciji cilja. Tu su i upornost i odlučnost da ne odustanemo pri prvoj prepreci ili prvom neuspehu.

Ambiciozne osobe su osobe sa visokim stepenom savesnosti, pouzdanja, koje su spremne da rade naporno, koje su disciplinovane, koje temeljno planiraju, koje su dobro organizovane. Talenat i inteligencija su neophodan začin.

Ambiciozni ljudi raspolažu velikom dozom perzistencije, tj. mogu da se koncentrišu na neki zadatak sa puno snage i polaze od toga da, gde ima volje, ima i načina. Ambicija nije sudbina koja nekoga sustigne ili zaobiđe, nego apsolutna volja da se savladaju tabui, otpori i poteškoće.

Želja za uspehom oživljava ambiciju i čuči, zapravo, u svakom od nas. Odgovor na pitanje odakle potiče ambicija, kao i obično, vraća nas u detinjstvo. Jedan put je onaj kada deca koja su imala neudobno detinjstvo, koja su gledala sa zavišću drugu decu koja su imala ono što oni nisu imali. Iz oskudice nastaje jak motiv da se u životu uspe i da se sebi i svojoj deci omogući ono što osoba nije imala u detinjstvu. Drugi su oni koji imaju ambiciozne roditelje koji su možda i pre njihovog rođenja imali jasan cilj koji buduće dete treba da dosegne. To su roditelji koji nesvesno detetu šalju poruku da će ga voleti samo ako ispuni njihovu ambiciju. Dete se tokom vremena poistoveti sa roditeljskom ambicijom i počne da je doživljava kao vlastitu, tako da stremi ka uspehu.

Kako će se razvijati ambicija u detetu, zavisi od reakcije roditelja na njegovu radoznalost i inicijativu. Treba ih podržati u istraživanjima i razvoju intelektualnih kapaciteta, naglasiti značaj uspeha, ali i pokazati da se do ciljeva dolazi sopstvenim zalaganjem i trudom. Dobro je kada roditelj utiče na razvijanje takmičarskog duha i kapaciteta za fer-plej, kao i na to da tolerišu frustracije i prihvataju neizvesnosti cilja. Tako roditelji grade temelje za zdravu ambicioznost.

U psihologiji se ambicioznost često dovodi u vezu sa tzv. nivoom aspiracije, odnosno načinom na koji biramo zadatke i ciljeve. Naime, za ispunjenje nekih želja potrebno je uložiti više truda i napora, a ambiciozni su oni koji se ne boje „muke” da bi do cilja došli. Nivoi aspiracije, u stvari, predstavljaju razliku u dostupnosti ciljeva koje sebi postavljamo. Ako želimo nemoguće, ambicija će postati opterećenje, ali ako su ciljevi realni i dostupni, ambicija će nas vući ka ostvarenju. Istraživanja pokazuju i da je nivo aspiracije povezan sa inteligencijom, ali i sa osobinama, kao što su radoznalost, istrajnost, fleksibilnost, kao i sa određenim karakteristikama temperamenta.

Zbog toga psiholozi tvrde da je „urođena” ambicioznost samo početak, da se tokom života nadograđuje, prvo uz pomoć roditelja, a kasnije i samostalno, kroz borbu i suočavanje sa problemima, bez odustajanja, bez odstupanja i bez straha.

Ambicija se definiše kao težnja za uspehom, priznanjem i slavom. Može biti podsticajna (ako je u skladu sa mogućnostima osobe i realnim okolnostima) i nezdrava (ukoliko nije u skladu sa sposobnostima, kada je nerealna i pojedincu predstavlja teret). Ona se najčešće vezuje i zapaža u poslovnoj sferi (karijera), ali prisutna je i u drugim oblastima života. Mera ambicioznosti i konotacija (zdrava ili nezdrava) individualna je i njen pokazatelj je sâm pojedinac (da li nam pomaže ili odmaže u svakodnevnom funkcionisanju i subjektivnom osećanju sreće).

Jedno istraživanje pokazalo je i da „nezdrava” ambicija donosi uspeh na poslovnom planu, ali da zato negativno utiče na privatni život. Istraživanje je sprovedeno na 717 ljudi koji su psihološkim testovima okarakterisani kao „preterano ambiciozni” i koji su pohađali Oksford, Harvard i Jejl, uključujući i drugu grupu – „umereno ambiciozni”, koji su studirali na „običnijim” fakultetima.

Njihov razvoj, napredak i psihička stanja praćeni su tokom čitavog života (šezdeset godina). Što je ambicioznost bila izraženija, to su ljudi upisivali prestižnije škole, radili na boljim pozicijama i zarađivali više novca. Međutim, takav tempo života reflektovao se loše na njihov društveni život i zdravlje, pa su češće obolevali i ranije umirali. Ambicija im je mnogo više uzimala nego što je davala. U nekim slučajevima bila je toliko jaka da ih je sprečavala da žive, vole i da se opuste. Ambicija vrlo lako može postati „nezdrava” i destruktivna. To se događa kada je u neskladu sa sposobnostima, kada je nerealna, bezobzirna i udružena sa sujetom, mizantropijom i egoizmom. Pogubna je i onda kada postane opsesija i zavisnost, kada nam nije stalo do toga šta moramo žrtvovati – samo je važno da se do cilja dođe. Takva ambicioznost stvara nesrećne, neispunjene ličnosti, ljude koji nemaju sposobnost empatije, koji ne znaju da daju i prime ljubav, jer misle da je nisu vredni.

Ceh koji se plaća zbog destruktivne ambicije – velik je. Manifestuje se u vidu konstantnog nezadovoljstva, problema u odnosu sa kolegama na poslu, u emotivnim vezama, u porodici. Nezdrava ambicija je u simbiozi sa egoizmom, sujetom, bezobzirnošću, a osoba je potpuno lišena empatije. Ovakve osobe nemaju mogućnost da pruže, niti su pak spremne da prihvate ljubav i nežnost.

Rezultat destruktivne ambicije je taj da osoba zarad uspeha ide kroz život usamljena, u zagrljaju nezadovoljstva, sa osećanjem praznine u segmentu života u kome treba da budu porodica i prijatelji. Kod nezdrave ambicije – što je uspeh veći, skuplja je i cena koju čovek mora da plati, odnosno veće je i odricanje zarad postizanja velikih rezultata u karijeri.

Lakmus papir između produktivne i destruktivne ambicije jeste i u osećanju koje prati postizanje uspeha. Kada posle dosta uloženog truda i vremena postigne uspeh, osoba nezdrave (nezrele) ambicije bez predaha traga za novim radnim izazovima, oseća nelagodnost i uvek samokritično procenjuje da je moglo i bolje. Osoba sa zdravim ambicijama je zadovoljna, oseća se ispunjeno, svoju radost zbog uspeha deli sa voljenima i odmara se do novog zadatka.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay