„Svaki prosečan frilenser sa zaradom od 500 do 1.500 EUR PRESTAĆE DA RADI“

Udruženje radnika na internetu odbilo je prošle nedelje predlog Vlade o oporezivanju koji je već u Skupštini Srbije i umesto skupa 24. aprila, kako su prvobitno najavili, organizovaće kampovanje ispred skupštine kao i veliki protest 7. i 8. aprila.

Predlog ugrožava živote velikog broja firlensera

Ističu da ovaj predlog Vlade ugrožava život velikog broja frilensera jer su njihova dugovanja do dvadeset puta veća od ostvarenih primanja i da treba imati u vidu da na tekuće poreske obaveze odlazi još pola prihoda svaki put kada se on ostvari, i da će tako biti celu narednu deceniju.

Udruženje je ocenilo da je novi predlog vlade o isplati poreskog duga gori od onog koji im je prvo ponuđen u februaru jer ih stavlja u vrlo nepovoljan položaj zbog kog bi mnogi morali da prestanu da rade.

Ističu da je to katastrofalno za sve frilensere, a najveći problem je tekuće poresko opterećenje jer se ne pominje da frilenser nikada neće plaćati samo navodni poreski dug.

Udruženje radnika na internetu navodi da im se čini da predlog Vlade za rešenje statusa frilensera ukazuje na očiglednu nameru da frilenseri kao kategorija i nadalje ne postoje, odnosno da ne postoji namera da se uredi njihov zakonski status.

Ukazuju da neće dozvoliti da takvo rešenje počne da se primenjuje i da će nastaviti da se bore za svoja prava.

Takođe, Udruženje je objavilo i kalkulator nameta,  uz koje, kako navode, niko od njih ne bi mogao sebi da obezbedi ni minimum egzistencije u narednih deset godina bez obzira na visinu primanja.

Šta sve ne valja u predlogu Vlade i zašto je (ponovo) neprihvatljiv?

Kažu da je Predlog koji je Vlada usvojila 1. aprila još je nepovoljniji od onog koji je ponuđen u februaru, kada su ga članovi Udruženja radnika na internetu odbili.

Počev od 1. oktobra 2021. godine svaki frilenser će prvo morati da plaća obaveze na novac koji u tom mesecu zaradi.

Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, osoba koja u oktobru zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra, navode.

Znači, ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca, nije samo rata, već i tekuća obaveza i dug zajedno, koji iznose oko 56 odsto primanja. Čak i za onog ko zaradi 500 evra, poresko opterećenje iznosi 38 odsto primanja.

Ono što bi ovaj predlog učinilo pravednijim jeste otpis i onako upitnih doprinosa za unazad jer bi se tako svima u jednakom procentu smanjio dug, ukazuju frilenseri.

Zabrinjavajuće je to da kako plata raste, poresko opterećenje progresivno skače, jer gotovo da nema nikakvih poreskih olakšica predviđenih za period od 1. oktobra. Ukinuti su i normirani troškovi, koji iznose 35–50 odsto zarade, zavisno od vrste posla.

Objašnjavaju i da neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, a ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. Za njih je potpuno neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum – 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna.

Udruženje radnika na internetu ocenilo je i da im Vlada ne čini nikakav ustupak iako je to tako predstavila, jer priznavanje normiranih troškova u visini od 43 procenta, kao i uvođenje neoporezivog dela, odnosno minimuma neophodnog za život jesu zakonska obaveza.

Šta previđa Predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri?

Kako je saopšteno iz Vlade nakon usvajanja predloga, suština je da će frilenserima neoporezivi iznos prihoda biti jednak mesečnom minimalcu od 32.000 dinara.

“Uvedenim izmenama, po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, a koji su ostvareni u periodu počev od 1. januara 2015. godine zaključno sa 30. septembrom 2021. godine, porez se utvrđuje rešenjem poreskog organa ukoliko nije nastupila zastarelost utvrđivanja poreske obaveze, ako nije pravosnažno okončan postupak utvrđivanja poreske obaveze i ako nije pre stupanja na snagu ovog zakona plaćena poreska obaveza”, pojašnjeno je u saopštenju Vlade.

Kako se navodi, novim zakonskim rešenjem ne plaća se porez na dohodak građana na navedene prihode ostvarene u kalendarskoj godini u visini do 384.000 dinara godišnje, a deo prihoda koji je iznad tog iznosa umanjuje se za normirane troškove od 43 odsto od ostvarenih prihoda.

Poreska obaveza po osnovu navedenih prihoda plaća se na 120 jednakih mesečnih iznosa.

“Odredbe zakona primenjivaće se od 1. oktobra 2021. godine, osim odredbe koja se odnosi na prihode ostvarene u periodu počev od 1. januara 2015. godine zaključno sa 30. septembrom 2021. godine na koje se porez plaća samooporezivanjem, koja će se primenjivati od dana stupanja na snagu zakona”, navodi Vlada Srbije.

“Cilj države je da postanemo preduzetnici”

Frilenseri navode da je cilj Vlade da svi frilenseri postanu preduzetnici jer bi na taj način država lako punila kasu redovnim prihodima od paušala i ne bi morala dalje da se bavi regulisanjem statusa.

Vlada u svom predlogu rešenja potpuno zanemaruje činjenicu da frilenseri nemaju stabilnost posla, koja bi opravdala njihovu registraciju kao paušalaca, dodaju.

“Tri meseca bez plate, projekta ili odlazak na tromesečno bolovanje i frilenser pada u egzistencijalni problem – gubi zdravstveno osiguranje. Čim ostvari prvi prihod posle pauze, frilenser mora dati mínimum 50 odsto svojih prihoda za tekuće namete i otplatiti zaostale rate duga. Može da se dogodi da se iznos uveća troškovima javnog izvršitelja zbog neplaćenih rata duga. Po ovakvom, a vrlo verovatnom scenariju po frilensere, mnogi od njih će u narednih deset godina biti na onom novou ekonomske ugroženosti koja je Ustavom zabranjena”.

Svaki prosečan frilenser koji zarađuje 500 – 1.500 evra mesečno u oktobru ove godine biće primoran da prestane da radi.

A kako je ovaj problem rešen u susednim zemljama?

Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle su rešenje za fizičko lice – frilensera. U svakoj od ovih zemalja porez ne prelazi 10 odsto (u Makedoniji nije obavezno plaćati doprinose, BiH dodaje četiri odsto za zdravstveno osiguranje, u Rumuniji se dodatno plaća fiksni iznos, a ne procenat za zdravstveno).

Frilenseri će, kako navode nastaviti borbu za svoju egzistenciju i neće pristati na dužničko ropstvo.

Zato će organzovati kampovanje ispred Skupštine 7. aprila u 18 sati, ali i veliki protest sutradan s početkom u 11 sati.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta/Pixabay/BIZLife