Sve više gastarbajtera sa Balkana
Broj ljudi iz zemalja van Evropske unije koji imaju radnu dozvolu u Nemačkoj već treću godinu raste za oko 20 odsto, a u prošloj godini je gotovo četvrtina njih bila iz zemalja Zapadnog Balkana.
Nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis) saopštava da je tokom prošle godine za 20 posto porastao broj ljudi iz zemalja van EU koji rade u Nemačkoj.
Istraživanje je pokazalo da se broj ljudi koji nisu državljani EU, a imaju radnu dozvolu u Nemačkoj sa 217.000 u 2017. godini povećao na 266.000 u 2018. Ovo je treća godina zaredom da taj broj raste za 20 odsto.
Većina tih ljudi je iz Indije (12 odsto), Kine (devet odsto), Bosne i Hercegovine (osam odsto) i Sjedinjenih Američkih Država (sedam odsto). Oni u proseku imaju 35 godina, a više od dve trećine su muškarci. Takođe, Više od 80 odsto njih ima privremenu radnu dozvolu, a samo 17 procenata trajnu.
Destatis prenosi da je njih gotovo 25 odsto sa Zapadnog Balkana, odnosno iz Albanije, Crne Gore, sa Kosova, iz Makedonije, Srbije i BiH. U 2015. bilo ih je samo oko devet odsto.
Nakon što su zemlje Zapadnog Balkana 2014. i 2015. godine proglašene za tzv. zemlje sigurnog porekla, njihovim građanima postalo je teže da dobiju humanitarne dozvole za boravak u Nemačkoj (npr. azil), i to je ono što je migraciju u cilju zapošljavanja učinilo održivijom opcijom. Takođe, od 2016, državljanima tih zemalja olakšan je pristup nemačkom tržištu rada.
Zavod za statistiku naglašava da se državljani zemalja koje nisu članice EU, a imaju radnu dozvolu, ne beleže u kategoriji ukupan broj stranaca na nemačkom tržištu rada.
Nemačka vlada je krajem 2018. usvojila nove zakone u cilju popunjavanja velikih nedostataka na tržištu kvalifikovane radne snage. Te promene podrazumevaju da je sada za kvalifikovane radnike, uključujući i one koji nisu iz EU, lakše da se presele u Nemačku, pogotovo ako je reč o deficitarnim zanimanjima.
Izvor: CdM
Foto: Pixabay
