Sve više hakera vreba naivne: Veliki rast ONLINE PREVARA tokom COVID-19 - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Sve više hakera vreba naivne: Veliki rast ONLINE PREVARA tokom COVID-19

    “Iako mnoge banke imaju sisteme za otkrivanje prevara, takvi sistemi obično pružaju reaktivnu (post) analizu sumnjivih transakcija, a takav pristup je neadekvatan za stvarnu zaštitu od gubitaka. Jednom kada se dogodi transakcija prevare, procedura utvrđivanja i dokazivanja iste, kao i povrat novca, može trajati mesecima”, za BIZLife portal kaže Grozdana Marić, Head Fraud & Security Intelligence u SAS-u, moderator panela na predstojećoj trodnevnoj virtuelnoj konferenciji Beyond Tomorrow. Sa njom smo razgovarali o najčešćim prevarnim radnjama u finansijskom sektoru, o izazovima sa kojima se finansijske institucije susreću u prevenciji istih, kao i o ključnim tačkama i problemima o kojima će se govoriti na panelu.

    Kod većine ljudi vlada strah od prevara kojima su izloženi prilikom onlajn kupovine i korišćenja drugih usluga finansijskog sektora. Da li je taj strah opravdan?

    Finansijski sektor je tradicionalno izložen stalnim pokušajima prevara, budući da prevarantima omogućuju direktno sticanje finansijske dobiti, uz minimalna ulaganja. Jedan od razloga je i to da se proporcija proizvoda i usluga, koje banke plasiraju preko digitalnih kanala, ubrzano povećava. Na mnogim tržištima postoje i banke koje svoje proizvode isporučuju isključivo putem digitalnih kanala, koji su zaista privlačni prevarantima i kontinuirano vidimo porast onlajn prevara, lažiranja identiteta, krađe podataka.

    Prevare štete ugledu finansijske institucije, negativno utiču na lojalnost klijenata, na reputaciju, na usklađenost sa regulativom i na konačan finansijski rezultat. Stvarni trošak je mnogo veći od samog iznosa prevare, postoji čitav niz gubitaka koje je ponekad teško kvantifikovati, ali su, po pravilu, veći od samog iznosa prevare, kao što su: smanjenje produktivnosti, gubici zbog smanjenja poverenja klijenata, reputacijski gubici, moguće regulatorne kazne i sl. Gubici zbog prevara koje ostanu neotkrivene se takođe smatraju materijalno vrlo značajnim.

    Tokom ove godine, zbog situacije sa korona virusom, mnogi su se prebacili na digitalne kanale i kada su transakcije i kupovina u pitanju. Kako je to uticalo na fraud trendove ?

    Osim trendova digitalizacije i pandemija koronavirusa je uticala na kibernetičku sigurnost širom sveta, te donela značajan porast prevara. Prevaranti na sve moguće načine pokušavaju da iskoriste situaciju u svoju korist i prevare što više naivnih korisnika.

    Tokom poslednjih meseci primećujemo snažan porast prevara, porast prometa na zlonamernim COVID internet stranicama, te porast zlonamernih e-adresa povezanih s COVID-om.

    Tako je npr. Google objavio kako svakodnevno blokira više od 18 miliona prevarantskih mejlova o koronavirusu, te više od 100 miliona „pushing“mejlova.

    Među porukama koje najčešće blokira su one u kojima se prevaranti predstavljaju kao predstavnici zdravstvene organizacije, ne bi li “žrtve” naterali da kliknu na linkove ili doniraju novac za nepostojeće kompanije. Sve je više mejlova u kojima se hakeri predstavljaju kao državne institucije i navode kako su im potrebni podaci o bankovnim računima korisnika kako bi im “uplatili državnu pomoć”. Iz Google-a ističu kako su zahvaljujući mašinskom učenju i algoritmima uspeli da blokirajui više od 99 odsto takvih prevarantskih poruka.

    Koji su, po vašem mišljenju, najveći izazovi finansijskih institucija u efikasnom sprovođenju prevencije prevara?

    Iako mnoge banke imaju sisteme za otkrivanje prevara, takvi sistemi obično pružaju reaktivnu (post) analizu sumnjivih transakcija, a takav pristup je neadekvatan za stvarnu zaštitu od gubitaka. Jednom kada se dogodi transakcija prevare, procedura utvrđivanja i dokazivanja iste, kao i  povrat novca, može trajati mesecima.

    Glavni izazovi s kojima se finansijske institucije suočavaju u prevenciji prevara su:

    • Neprestana promena trendova prevara i njihova rastuća složenost, što otežava efikasno praćenje različitih i inovativnih bankarskih proizvoda i prodajnih kanala (onlajn bankarstvo, ATM-ovi, POS uređaji, mobilno bankarstvo).
    • Nedovoljan integritet podataka: Nemogućnost integracije i validacije podataka iz brojnih bankarskih kanala i drugih izvora podataka, podrazumeva da su podaci često nekompletni i nepouzdani.
    • Ograničene analitičke sposobnosti: Nesposobnost da se efikasno analiziraju transakcije u cilju identifikacije sumnjivih obrazaca i ponašanja čini banke podložnim organizovanom kriminalu i ilegalnim praksama.
    • Ograničeni ljudski resursi: Mogućnost određivanja prioriteta rada i odgovarajuće aktivnosti u specifičnom slučaju prevare je ključno kod optimizacije resursa, međutim to je teško izvodljivo bez odgovarajućeg rešenja.

    Ako biste mogli da izdvojite jednu stvar koja je ključna kod sprečavanja gubitaka, šta bi to bilo?

    Rekla bih da je brzina detekcije prevare ključna, jer ponekad i sekunde mogu značiti, ili značajne uštede, ili značajne gubitak. Upravo zbog toga je procena rizika prevare u realnom vremenu za svaku transakciju nejjefikasnija opcija za detekciju i sprečavanje, recimo, prevare s kreditnom karticom na prodajnom mestu

    Banke bi trebalo da budu agilnije od prevaranata kako bi efikasno odgovorile na nove pretnje i kontinuirano treba raditi na unapređenju modela otkrivanja prevara kroz upravljanje ljudima, tehnologijom i procesima.

    Vodite panel na konferenciji Beyond Tomorrow o prevarnim radnjama. Koje će biti ključne tačke i problemi na panelu?

    Da, na Beyond Tomorrow SAS konferenciji, koji se održava od 23. do 25. novembra, vodim panel na kojem učestvuju svetski stručnjaci iz domene prevara u finansijskom sektoru: predstavnici Banaka koji koriste SAS rešenje u prevenciji prevara, predstavnici MasterCard-a, Asocijacije sertifikovanih fraud istražitelja itd.

    Ključne teme panela su najčešće prevarne radnje koje se dešavaju u bankarskom sektoru, kako SAS kao vodeća svetska tehnologija može pomoći u borbi protiv prevara, a razgovaraćemo i o predviđanjima šta će se događati sledećih pet godina.

    Pored Panela, koji je na rasporedu u utorak, imaćemo i niz prezentacija na temu sprečavanja frauda i prevencije pranja novca i finansiranja terorizma, pa ovom prilikom pozivam sve kojima su teme zanimljive da nam se pridruže.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Shutterstock/ Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE