"Svet bi od Srba mogao da se nauči srčanosti"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Svet bi od Srba mogao da se nauči srčanosti”

    Srpska kultura je zbunjujuća koliko je i zarazna, a osobenosti srpskog naroda možda su, zapravo, baš ono što ga čini tako divnim. Prvo na šta bih ukazao bio bi taj neobjašnjivi nivo inata koji krasi Srbe. Ukratko, ideja da se nešto uradi upravo zato što vam je rečeno da vi to ne možete. Delovanje iz ponosnog prkosa pred nesavladivim preprekama može vam biti nepojmljivo, ali kad vidite koliko je takav inat duboko ukorenjen u privatnom, profesionalnom i nacionalnom identitetu Srba, zaista naučite da ga cenite, priča za BIZLife magazin Stilijano Cokturidis (Stylianos Tsoktouridis), direktor, Alumil YU Industry a. d.

    • Svedoci smo sve veće ekspanzije građevinarstva na srpskom tržištu u poslednjih nekoliko godina. Kako se to odražava na vašu kompaniju?

    Kompanija „Alumil YU Industry” je posvećena pružanju rešenja našim cenjenim kupcima na vreme i po konkurentnim cenama, a to uspevamo kroz kontinuirano investiranje u Srbiji, u proizvodne i distributivne pogone, zalihe proizvoda spremnih za isporuku, obučeno i stručno osoblje, marketinške aktivnosti i naš jedinstveni izložbeni salon. Srpsko tržište se brzo menja, prateći svetske trendove u prometu nekretnina i građevinarstvu, a moderne zgrade takve vrste zahtevaju visoke standarde u dizajnu i izgradnji fenestracionih sistema. Uvek se fokusirajući na specifikacije i zahteve naprednog srpskog tržišta, „Alumil” je stvorio portfolio proizvoda koji objedinjuje inovativne proizvode i savršeno odgovara potrebama savremene novogradnje. Zahtevi naših kupaca su prilično sveobuhvatni, ali sa ponosom mogu da kažem da je takav i naš portfolio proizvoda. Svaki naš proizvod dizajniran je sa jedinstvenom idejom – kako ponuditi najbolje moguće rešenje i povećati vrednost za naše kupce.

    • Iako postoji mnogo sličnosti između grčkog i srpskog mentaliteta, da li ste naišli na bilo kakve kulturološke razlike? Koje se osobenosti ili razlike najviše ističu?

    Rekao bih da se, po prirodi, radije fokusiram na sličnosti koje vežu ljude različitih nacija nego na razlike i, zaista, toliko je kulturoloških sličnosti da bi bilo teško uopšte naglasiti bilo kakve razlike. Grčka i Srbija razvijaju bliske odnose, koji su tradicionalno prijateljski, zbog kulturnih, verskih i istorijskih veza između naša dva naroda.

    Srpska kultura je zbunjujuća koliko je i zarazna, a osobenosti srpskog naroda možda su, zapravo, baš ono što ga čini tako divnim. Prvo na šta bih ukazao bio bi taj neobjašnjivi nivo inata koji krasi Srbe. Ukratko, ideja da se nešto uradi upravo zato što vam je rečeno da vi to ne možete. Delovanje iz ponosnog prkosa pred nesavladivim preprekama može vam biti nepojmljivo, ali kad vidite koliko je takav inat duboko ukorenjen u privatnom, profesionalnom i nacionalnom identitetu Srba, zaista naučite da ga cenite.

    Inherentna želja za proslavama u bilo kojoj prilici, bilo da se radi o venčanjima, festivalima ili čak uobičajenom danu, takođe je prilično specifična za srpski temperament, ali Srbi znaju kako da slave na najstrastveniji način. Proslave će početi kasno, a završiti se još kasnije, sve dok se svaka kap radosti ne iscedi iz sunđera života.

    Značaj hrane.

     Istorija je možda važna, ali u Srbiji je hrana verovatno ispred nje. Proslave će biti isprekidane velikim brojem obroka.

    Standard života je sve na Balkanu, a ni Srbija nije izuzetak. Ako vaš komšija kupi novi automobil, moraćete i vi da odete i kupite malo bolji, inače će komšiluk krenuti sa nagađanjima. Privid bogatstva je isto toliko važan, ako ne i važniji od njegovog stvarnog postojanja.

    Poštovanje institucije crkve. Srpski narod i Srpska pravoslavna crkva su jedno te isto. Crkva igra toliko važnu ulogu u istoriji srpskog naroda da je teško razdvojiti ih u potpunosti, a religija i dalje igra vitalnu ulogu u životu mnogih ljudi.

    Mračni smisao za humor. Nijedna tema nije zabranjena kada je reč o zbijanju šala.

    Uspostavljanje kontakta očima. Srbi su veoma ponosan narod i, kao takvi, izrazito su sumnjičavi prema svima koji zanemaruju kontakt očima tokom važnog razgovora.

    Srčanost. Ovo je, definitivno, lekcija koju bi ostatak sveta mogao da nauči iz srpske kulture. Postoji posvećenost strasti, koja drugde nedostaje, i to postaje opipljivo u mnogim oblicima. Kada je Srbin zainteresovan za neku temu, on će joj se u potpunosti posvetiti, ne delimično. Ovo je svojstveno srpskoj kulturi i najbolje opisuje gorepomenuti inat i taj sveprisutni nacionalni ponos.

    • Šta ste naučili o životu u Beogradu?

    Strpljenje je, zaista, vrlina. Srbija je, kao i mnoge druge nacije na Balkanu, pomalo zloglasna po svojoj ogromnoj opsesiji birokratijom. Za obavljanje službenih poslova u Srbiji potrebno je vreme i mnogo napora i dokumentacije.

    Takođe, Srbi ne okolišaju; umesto toga, ako nešto mislite, morate imati petlju da stanete iza svojih uverenja. Ova karakteristika se ponekad može pogrešno protumačiti kao nepristojnost, ali češće do toga dolazi zbog nerazumevanja i jezičkih problema.

    Poslednja lekcija je da najbolje iskoristite bilo koju situaciju sa kojom se susretnete. Od kada živim u Srbiji, video sam sjajne primere ljudi koji uvek pronađu načine da preokrenu šanse za mnoge izazove sa kojima su bili suočeni.

    • Da li možete da podelite sa našim čitaocima neki razotkriveni mit ili stereotip o Beogradu ili Srbiji?

    Prvo što mi pada na pamet jeste da su Srbi ultranacionalisti. Neki stariji ljudi to mogu biti, s obzirom na političku i socijalnu situaciju u kojoj su odrasli i živeli veći deo svog života, pre 40 godina. Ovo se, definitivno, ne odnosi na većinu ljudi, a čini prilično obmanjujući stereotip. Generalno, svi stranci na radu u Srbiji koje poznajem lako su se prilagodili srpskom društvu.

    • Koje je vaše omiljeno mesto na koje vodite posetioce u Beogradu?

    Rekao bih da su Kalemegdanska tvrđava i park najznamenitija mesta za prikaz posetiocu Beograda.

    Na brdu sa pogledom na ušće Save u Dunav, na istočnoj obali reke Save, ovaj lokalitet ima najbolji pogled i na njemu se nalazi nekoliko galerija i muzeja, restorana, sportskih terena i Beogradski zoološki vrt. Zahvaljujući raznovrsnoj ponudi za posetioce svih starosnih grupa, njegovom značaju i kulturološkoj pozadini, ovaj lokalitet se ne sme propustiti i iznova ga treba posećivati pri svakom dolasku u Beograd.

    Izvor: BIZlife magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE