Svet se sada pita: Da li su strogi karantini bili VELIKA GREŠKA? - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Svet se sada pita: Da li su strogi karantini bili VELIKA GREŠKA?

    Karantini bez presedana u koje su desetine miliona Amerikanaca stavljeni proteklih meseci zaostavština su savremenom svetu da iz svega izvuče pouke za budućnost.

    Kada je azijski grip od 1957. do 1958. godine ubio između 70.000 i 116.000 Amerikanaca, nije bilo nikakvog zaključavanja na nivou države – nisu se zatvarale škole, poslovne zgrade, fabrike, restorani itd. Slično je bilo i kada je zbog Hong Kong gripa od 1968. do 1970. umrlo gotovo 100.000 ljudi, oko 0,05 odsto stanovništva.

    Statistika sa koronavirusom sada je slična kao kada su u pitanju ove dve epidemije. Zato se postavlja pitanje da li je karantin zbog aktuelne epidemije bila greška? Zašto su stavovi danas toliko različiti?

    Možda je u pitanju to što danas vlada mnogo veće poverenje u efikasnost svetskih vlada. Ako javna politika može da utiče na klimatske promene, ona bi mogla da uništi i virus. Osim toga, u današnjem vremenu ljudi su mnogo skloniji razmišljanju o rizicima.

    Kada je javnost saznala šta se dešava u Italji, o desetinama mrtvih, preopterećenim bolnicama, pokrenuto je pitanje bezbednosti. Mnogi su prestali da idu u restorane i prodavnice čak i pre nego što su naredbe stupile na snagu u martu. Preterane reakcije nekih epidemiologa, sa profesionalnim interesima za predviđanje pandemije, pokrenule su zahteve da vlade počnu da deluju.

    Ipak, iako su zatvarnja koje su funkcioneri sprovodili pozivajući se na “struku” možda doprinela sprečavanju širenja koronavirusa, ona su sprečavala i lečenje drugih bolesti poput bolesti zavisnosti, lečenje moždanih i srčanih udara itd. Koliki je broj smrtnih slučajeva koji su nastupili kao posledica nemogućnosti lečenja ovih bolesti zbog zatvaranja nije moguće procentiti.

    Ovo nas dovodi do zaključka da ne postoji način da se rizik u potpunosti eliminiše. Pokušaji smanjenja jednog rizika mogu da povećaju druge. Stoga, moglo bi se reći  da ljudi zbog neizvesnosti neretko prave greške, kao što su to možda bili i karantini i zaključavanja.

    Svakako se to pitanje s pravom može postaviti ako se ima u vidu slučaj Švedske, praktično jedine države sveta koja je u borbi sa kovidom zauzela drugačiju poziciju od ostatka sveta. Švedska nije zatvarala svoje građane u kuće a život se odvijao praktično normalno uz primenu distance među ljudima.

    Iako je broj umrlih u ranom periodu epidemije korone bio zabrinjavajuće veliki, sada ta zemlja beleži vrlo nisku aktivnost virusa a sa druge strane nije pretrpele ni veće ekonomske potrese.

    Hoće li švedski model konačno ućutkati sve svoje protivnike?

    Možda je još rano za zaključke, s obzirom na to da je pandemija i dalje u jeku i čeka nas hladan period godine za koji mnogi najavljuju da nas očekuje dalje rasplamsavanje širenja virusa. Ali, ipak, pitanje da li su strogi karantini bili potrebni, čeka na svoj odgovor.

    Izvor: BIZlife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE