Svođenje uticaja rudarskih aktivnosti na najmanju moguću meru

Prof. dr Aleksandar Jovović, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet

Za potrebe izrade konkretne strateške procene uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar”, ali i izbora tehničkih rešenja i pripreme izrade studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, urađena je analiza potrebnih i nedostajućih podataka, a zatim su izvršena brojna istraživanja i analize vazduha, zemljišta, voda, buke…

• Šta Srbija treba da uradi da bi se zaštita životne sredine zakonski i sprovodila? Da li su standardi velikih kompanija iznad standarda Republike Srbije i šta garantuje da će se oni i poštovati?

Poverenje građana prema svakoj vlasti, a posebno prema lokalnoj, bolje bi se merilo odnosom prema projektima u oblasti tretmana otpada nego na lokalnim izborima. Izrazi „ne u mom dvorištu”, „ne u vreme mog mandata” i sl. nisu izmišljeni ovde, već su nastali u kolevci industrije, u Velikoj Britaniji. Međutim, poverenje građana se u njoj, kao i u sličnim zemljama, gradilo vremenom, a u Srbiji i nama sličnim zemljama – urušavalo. Danas ga skoro uopšte nema, nezavisno o kojoj političkoj strukturi da se radi. Građani prosto ne veruju da će čak i najmodernija postrojenja, ona koja su u potpunosti u skladu sa tzv. najboljim dostupnim tehnikama, čak i malih kapaciteta, koja bi mogla da rade u bilo kojoj zemlji na svetu, ovde biti i projektovana i izgrađena, a posebno da će raditi u skladu sa propisima i pod kontrolom. Građani ne veruju, i pored toga – ili baš zbog toga – što ih projektuju, grade, kontrolišu i rade u njima upravo njihovi sugrađani, što je svojevrsna besmislica, ali je do toga došlo sa decenijama loše brige o životnoj sredini i poimanja da je vrednost svakog od nas, kao pojedinca, postala nebitna.

Srbija je usvojila brojne propise iz oblasti zaštite životne sredine, mnogi su potpuno u skladu sa propisima EU, ali donošenje ne znači i poštovanje i sprovođenje. S druge strane, brojni investitori dolaze u Srbiju, donoseći svoju kulturu, pravila ponašanja, standarde rada i procesa, zaštite životne sredine i posebno zaštite na radu. Svedoci smo da su mnoge kompanije značajno osavremenile postrojenja koja su preuzela, da povreda na radu nema u dugom vremenskom periodu. Međutim, svedoci smo da zaposleni kažu da su to i oni znali da je trebalo raditi, ali, eto, nisu radili. Dakle, nisu nam trebale kompanije zbog standarda, već zbog njihovog poštovanja.

Garancija poštovanja nema, ako mislimo na neku stoprocentnu garanciju. Proizvodni procesi nose sa sobom rizike, oni se procenjuju posebnim analizama i za njih se, da bi se umanjili, izrađuju studije rizika i zaštite. U naš pravni sistem utkani su mehanizmi procena uticaja projekata na životnu sredinu, odgovornost svih učesnika u lancu nekog projekta, od investitora do nadležnog organa, i striktno sprovođenje dovešće do minimalnih uticaja sa maksimalnim efektima po privredu i standard ljudi.

• Poslednjih meseci učestale su tvrdnje da će eksploatacija litijuma i bora imati veliki uticaj na životnu sredinu, a jedna od glavnih briga vezana je za odlaganje otpada. Koliko su te bojazni opravdane?

Sve aktivnosti, od pripremnih radova do redovne eksploatacije, imaju određeni uticaj na životnu sredinu i ljude u njoj. Neko postrojenje na jednoj lokaciji može da radi bez većih uticaja, a potpuno isto postrojenje na drugoj lokaciji ne može da dobije dozvolu usled drugačijeg stanja životne sredine. Sve se to utvrđuje i rešava urbanističkom, projektnom i istraživačkom analizom, definisanom propisima iz oblasti investicione izgradnje, zaštite životne sredine i sl.

Neke planirane aktivnosti mogu imati značajnije uticaje koji se ne ograničavaju samo na lokalnu teritoriju, već i na kvalitet životne sredine i kvalitet života stanovnika u širem području. Strateškom procenom, kao instrumentom planiranja zaštite životne sredine, mapiraju se ključni problemi i daju preporuke za održavanje prihvatljivog nivoa kvaliteta životne sredine, s obzirom na planirane aktivnosti na planskom području.

Za potrebe izrade konkretne strateške procene uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar”, ali i izbora tehničkih rešenja i pripreme izrade studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, urađena je analiza potrebnih i nedostajućih podataka, a zatim su izvršena brojna istraživanja i analize vazduha, zemljišta, voda, buke i sl. Dosad je izvršeno više od 23.000 bioloških i fizičko-hemijskih analiza vode i vazduha. Sve to je urađeno kako bi se u potpunosti razumelo stanje životne sredine pre rudarskih aktivnosti, predvideo uticaj nakon početka aktivnosti i definisale mere za svođenje uticaja na najmanju moguću meru. Konkretno, vršeni su monitoring vazduha, monitoring voda, analiza pijaće vode iz bunara, analiza zemljišta, studija o ispuštanju otpadnih voda, studija snabdevanja vodom, a rađen je i monitoring buke, kao i istraživanje biodiverziteta. Urađene su i studije modelovanja uticaja rada projekta na kvalitet vazduha, buku, emisije GHG, osvetljenja postrojenja na životnu sredinu i zdravlje, modelovanje udesnih situacija za različita tehnička rešenja, posebno sistema odlaganja otpada.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” pripremljen je na osnovu Odluke o izradi Strateške procene uticaja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br. 36/17) i na osnovu Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” i Odluke o njegovoj izradi (Službeni glasnik RS, br. 60/17).

Od početka projekta veoma je razvijena saradnja sa državnim organima, lokalnim zvaničnicima i lokalnom zajednicom. Na izradi analiza, studija, istraživanja angažovan je veliki broj nacionalnih naučnoistraživačkih institucija, i to: Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, Filozofski fakultet (Katedra za arheologiju), Biološki fakultet, Institut „Siniša Stanković”, Institut „Jaroslav Černi”, Institut za arhitekturu i urbanizam, kao i druge projektantske i istraživačke kompanije, SGS, „Delta inženjering”, „Termoenergoinženjering”, zavodi za zaštitu zdravlja i dr. Prostorni plan za područje posebne namene usvojen je u februaru 2020. godine.

Kako je definisano zakonskom regulativom u postupcima usvajanja planske dokumentacije, organizovani su rani javni uvid plana, u trajanju od 15 dana, još 2017. godine, a zatim i javni uvid plana, u trajanju od 30 dana. U toku tog perioda svi zainteresovani građani dostavili su svoje primedbe i sugestije na plansku dokumentaciju, u pisanoj formi. Nakon toga, organizovana je javna sednica komisije za planove, na kojoj su građani imali mogućnost da dodatno elaboriraju svoje primedbe, a obrađivač plana je, po obavezi, dostavljao odgovore i predloge komisiji za planove da plan prihvate ili odbiju. Tokom trajanja javnog uvida organizovana je bila javna prezentacija, na kojoj je obrađivač plana zainteresovanoj javnosti prezentovao prostorni plan.

Nosilac projekta je Ministarstvu rudarstva i energetike (nadležno za deo rudnika) i Ministarstvu građevinarstva (nadležno za deo postrojenja i deponije) predao dokumentaciju za ishodovanje lokacijskih uslova. Po dobijanju uslova, podneće se zahtevi za dobijanje obima i sadržaja studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu. Kada nadležni organ propiše obim i sadržaj, kada se završi određeni nivo tehničke dokumentacije i za rudnik, i za postrojenje, i za deponiju, predaće se i odgovarajuće studije uticaja projekta na životnu sredinu i javnost i stručna komisija Ministarstva procenjivaće urađeno, predlagati dodatna rešenja ili hvaliti predložena. Na kraju, studija će sadržati sve mere koje minimiziraju uticaj i definišu način monitoringa tokom rada, a na nadležnom organu je da odluči budućnost investicije.

• Da li, ipak, postoji određeni negativni efekat koji će jedan tako veliki i zahtevan industrijski proces, kao što je ekstrakcija rude, imati na okolinu? Šta je realno očekivati? Šta sama kompanija „Rio Tinto” može učiniti ne samo da to prevenira već i da uspešno sanira eventualne posledice?

Istraživačko-administrativni proces u vezi sa projektom zove se „Procena uticaja”, što jasno govori da uticaj postoji. Da li je on prihvatljiv sa pozicije zdravlja ljudi, životne sredine, već postojećih privrednih aktivnosti, postojećeg zagađenja životne sredine, kao posledice ranijih privrednih, ali i sadašnjih aktivnosti, prirodnih vrednosti, prirodnih karakteristika, globalnih promena – pokazaće kompletno istraživanje, koje se u ovoj fazi završava procenom uticaja projekta na životnu sredinu. Da bi se to uradilo, potrebno je da nosilac projekta sa svojim istraživačima i projektantima izradi određeni nivo tehničke dokumentacije prema našim propisima, a to je Idejni projekat. Kada bude završen, a sastoji se iz tehnološkog, mašinskog, elektro, arhitektonskog, građevinskog projekta i brojnih drugih projekata, moći će da se preciznije sagledava uticaj i urade dodatni modeli proračuna i druge analize. Ako studija o proceni uticaja pokaže da su projektna rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine, odnosno na minimiziranje emisija u sve medijume životne sredine i sl., nedovoljna, onda će se studijom propisati dodatne mere zaštite kako bi se postigao određeni kvalitet životne sredine. Ako nadležni organ sa svojom tehničkom komisijom proceni da ni to nije dovoljno, studija će se dalje dorađivati. U celokupnom ovom iterativnom postupku javnost je veoma zastupljena i moći će da daje komentare i predloge. Dakle, sama kompanija će, uz pomoć projektantskih kompanija u inostranstvu i zemlji, definisati tehničko rešenje samog procesa rudarenja, prerade i tretmana svih ispuštanja u sve medijume životne sredine, a na osnovu istraživanja same rude, istraživanja procesa prerade – s obzirom na to da je ruda po mnogo čemu jedinstvena, stanja životne sredine, modela uticaja i sl. Ako se pokaže studijom da su potrebna dodatna tehnička rešenja, ona će se, takođe, primeniti na narednim nivoima izrade projektne dokumentacije. Projektanti će posle ove faze raditi projekte za građevinsku dozvolu, pa tek posle toga za izvođenje i u te projekte će biti unete sve eventualne dodatne mere koje studija propiše.

• Svedoci smo gotovo svakodnevnih izveštaja o lošem kvalitetu vazduha, ne samo u Beogradu već i u celoj Srbiji. Da li će i koliki uticaj još jedan rudnik i, potencijalno, fabrika litijuma imati na aerozagađenje?

Koncentracija pojedinih zagađujućih komponenata u vazduhu manje-više je ista u dugom nizu godina i ne pokazuje znake poboljšanja, već usled klimatskih promena sve češće biva primećena.

Naime, klimatske promene su dovele do promene meteorološke slike na duži rok u našim krajevima, tako da ono što se dešavalo nekoliko puta godišnje, u ranu ili kasnu zimu – sada počinje da biva sve češće. Drugim rečima, češće su pojave kada se zagađujuće komponente sakupljaju u nižim vazdušnim slojevima i time brzo ugrožavaju zdravlje ljudi. Najveći izvor najfinijih čestica su uređaji za sagorevanje u individualnim domaćinstvima i malim komercijalnim objektima, gde se sagorevaju loša čvrsta goriva, razne biomase, otpad, tj. manje-više šta god može da gori. Energetika je izvor sumpornih oksida i krupnijih čestica, a sa transportom i izvor azotnih oksida. Poljoprivreda je izvor metana i amonijaka, kao i upravljanje otpadom, koje je i izvor najtoksičnijih, kancerogenih i mutagenih organskih komponenti nastalih nekontrolisanim gorenjem otpada.

Uticaj budućeg projekta na kvalitet vazduha biće detaljno poznat čim projekti budu gotovi i bude urađeno modeliranje rasprostiranja zagađujućih komponenata u vazduhu. U prethodnom periodu, za jedno od ranijih tehničkih rešenja rađen je model zagađenja vazduha. Razmatran je uticaj na kvalitet vazduha Operativne faze i Faze izgradnje projekta „Jadar”. Radi predstavljanja reprezentativne procene uticaja, model je za Operativnu fazu projekta uključio i razmatrao 58 tačkastih izvora, devet površinskih izvora, kao i po dva linijska površinska i linijska zapreminska izvora, dok se za Fazu izgradnje razmatrao jedan površinski izvor emisija (lokacija gradilišta Zone rudarskih aktivnosti i Zone proizvodno-industrijskih aktivnosti), koji je uzimao u obzir celu površinu sa svim mobilnim izvorima i površinama izloženim eroziji vetra. Inventar emisija je pripremljen i korišćen u modelu zajedno sa svim ostalim potrebnim karakteristikama emitera uzimajući u obzir efekte primenjenih mitigacionih mera. Rezultati modelovanja ukazali su na to da aktivnosti transporta otpada predstavljaju dominantni izvor emisija praškastih materija. Potencijalni uticaj na kvalitet vazduha drugih razmatranih polutanata (NO2, CO, HCl, H2SO4) nizak je i, generalno, ne bi značajno uticao na postojeći kvalitet vazduha. Ovi rezultati su prikazani građanima Loznice i Brezjaka, na dva od 19 „Dana otvorenih vrata” u poslednje dve godine, o temi životne sredine, kvaliteta voda, vazduha, uticaja buke, biodiverziteta, prostornog plana, kulturne baštine i pravno-imovinskih odnosa.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Nevena Azinović