Tatjana Matić: Realizacija planova uprkos pandemiji
Mi ćemo nastojati da privučemo veći broj turista i digitalizacijom prezentacije značajnih lokaliteta i prioritetnih turističkih destinacija sa naglaskom na kulturnoj baštini
U prvih devet meseci 2020. godine broj dolazaka stranih turista u Srbiju pao je za čak 74,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Samim tim drastično su smanjeni prihodi turističkim agencijama, vodičima, pratiocima, hotelima posebno gradskim, ali i manjim ugostiteljima, organizatorima kongresa i drugih događaja i manifestacija, prevoznicima… Posebno su ugroženi turistički vodiči i pratioci, s obzirom da ne možemo u ovom trenutku govoriti o organizovanim turističkim putovanjima u grupama. I domaći turizam beleži pad, iako smo avgustu imali povećanje od oko 25 odsto u odnosu na avgust prošle godine, a u septembru rast od skoro 9 odsto, kaže u intervjuu za BIZLife magazin Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.
Prema njenim rečima, period stabilizacije očekuje se u drugoj polovini 2021. godine, dok bi rekorde koje smo postigli prošle godine, kada smo imali skoro četiri miliona turista – po prvi put više stranih nego domaćih – mogli da ponovo obaramo tek sa potpunim oporavkom sektora.
Evropska turistička komisija vraćanje obima dolazaka stranih gostiju na nivoe pre pandemije predviđa do 2024. godine. Mi ćemo nastojati da u postpandemijskom periodu privučemo veći broj turista i digitalizacijom prezentacije značajnih lokaliteta i prioritetnih turističkih destinacija sa naglaskom na kulturnoj baštini, kao što su: Tvrđave na Dunavu, Put rimskih careva, Dunavski put vina, Transromanika, Raskršće civilizacija, arheološka nalazišta – Lepenski vir, Vinča…
- U 2020. godini na značaju su dobile destinacije za porodični odmor, sa sadržajima atraktivnim i odraslima i deci a ispostavilo se da je potražnja bila umnogome veća od ponude. Da li su potrebna veća ulaganja u seoski turizam, u infrastrukturu i u obogaćivanje ponude?
Razvoj domaćeg turizma, i posebno podsticanje seoskog turizma je svakako u fokusu razvojnih programa ministarstva. Za narednu godinu planirana je realizacija Programa rasporeda i korišćenja subvencija, dotacija i transfera namenjenih za projekte razvoja turizma koji uključuju projekte infrastrukture, edukacije, promocije, treninga u turizmu za lokalne turističke organizacije i udruženja, zatim realizacija Konkursa za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude za 2021. godinu, kao i realizacija Uredbe o dodeli vaučera za podsticanje razvoja domaćeg turizma intenziviranjem korišćenja turističke ponude u Republici Srbiji, gde početni budžet predviđa 100.000 vaučera.
Planirano je i proširenje Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma – E turista, koji će svakako da unapredi administraciju u sektoru, ali i marketinško planiranje, i u koji ćemo nastojati da što više uključimo i seoski turizam. E turista je u punu primenu ušao 1. oktobra 2020. godine i od tada predstavlja jedini način za prijavu domaćih i stranih turista. Do 13. novembra 2020. godine u sistemu E turista je u Srbiji evidentirano 16.763 ugostiteljskih objekata za smeštaj svih vrsta, odnosno oko 8.400 ugostitelja različitog tipa. Pristup je za sve ugostitelje besplatan.
- Početkom novembra održan je sastanak sa Udruženjem turističkih agencija Srbije, koje se, pored smanjenog broja putnika i ogromnog broja otkazanih putovanja, suočavaju i sa problemom osiguravajućih kuća koje ne žele da izdaju polise za osiguranje od nesolventnosti, kada su izneti različiti predlozi za mere pomoći. Koje mere su usvojene i kada će se početi sa njihovim primenjivanjem?
U prethodnom periodu je bilo važno da turističke agencije dobiju licence, budući da su većini njih istekle dozvole za rad, a uslov za to su bile polise osiguranja, dok epidemiološka situacija predstavlja dodatni faktor rizika koji osiguravajuće kuće uzimaju u obzir prilikom ugovaranja novih polisa.
Usvajanjem Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu RS, odobreno je 150 miliona dinara za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama.
Pristupilo se i izmeni postojeće regulative i od 14. novembra na snazi su dva nova pravilnika koja, u skladu sa situacijom, menjaju uslove o licencama i garancijama putovanja, odnosno depozitima. Ključne novine su uvođenje dve niže kategorije licence A10 i A15, sa nižim limitom pokrića garancija putovanja. Takođe, izašlo se u susret zahtevima turističkih agencija i znatno je smanjen iznos depozita, koji je turistička agencija dužna da poseduje na računu poslednjeg dana tekućeg meseca.
Ministarstvo je raspisalo Javni poziv za dodelu subvencija polisa osiguranja turističkim agencijama i očekujemo da na ovaj način bude ugovoreno oko stotinu polisa.
- Kriza izazvana pandemijom pokazala je koliko je važna digitalizacija u svim segmentima (od digitalizacije poslovanja do učenja „na daljinu“). Nažalost, to je pokazalo da u mnogim delovima zemlje nedostaje adekvatna infrastruktura pogotovo u ruralnim područjima. Da li su u planu ministarstva ulaganja u razvoj mreže i modernizaciju sektora telekomunikacija?
U Republici Srbiji 81 odsto domaćinstava ima internet priključak, pri čemu 90,5 odsto korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu internet konekciju. Za područja u kojem nema komercijalnog interesa za izgradnju mreže pokrenut je Projekat zajedničke izgradnje širokopojasnog fiksnog pristupa u ruralu koji ima za cilj podizanje kvaliteta života građana, ali i nastavak i ubrzani razvoj celokupnog društva i privrede. Projekat će doprineti ne samo suzbijanju ekonomskog jaza već i postizanju društvene jednakosti i normalnom funkcionisanju društva u digitalnoj budućnosti i u prvoj fazi uključuje ukupno 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstava.
Na Javnom konkursu u septembru prijavilo se četiri operatora Telekom Srbija, Orion Telekom, SBB i Sat trakt, sa kojima su zaključeni ugovori za 34 naselja u devet opština, čime je obuhvaćeno 5625 domaćinstava. Mi smo i na ovom prvom u nizu javnih poziva videli da postoje naselja za koje operatori nisu zainteresovani da grade mrežu čak ni uz finansijsku podršku države, tako da ćemo i za ta naselja i za te porodice obezbediti širokopojasni pristup internetu. Istraživanja pokazuju da povećanje penetracije širokopojasnih mreža pozitivno utiče na povećanje bruto društvenog proizvoda i doprinosi ekonomskom i socijalnom rastu, tako da je tehnološki progres u interesu celokupnog društva.
==============================================================================================
- Na čelo ministarstva došli ste u možda najtežoj godini za, ne samo srpsku već i svetsku, ekonomiju. Koliko Vam je prethodno višegodišnje iskustvo i kontakti koje ste stekli u ministarstvu na čijem ste sad čelu pomoglo u predviđanju i suočavanju sa izazovima?
Punoletstvo u organima državne uprave obeležila sam dolaskom na funkciju ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Jedna od osnovnih karakteristika mog dosadašnjeg radnog iskustva jeste krizni menadžment. Odluka o mom postavljenju je doneta upravo zbog tog iskustva. Svakako da je biti na čelu jednog ministarstva ogroman izazov, posebno u ovim teškim vremenima. Međutim, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u prethodnom periodu pod rukovođenjem gospodina Rasima Ljajića postavljeno kao izuzetno funkcionalan i efikasan sistem koji je u sva tri sektora napravio značajne promene na bolje. Tako da ćemo i u narednom periodu, uprkos objektivnim poteškoćama, i baš zbog njih, raditi još više i sigurna sam da ćemo nastaviti da postižemo odlične rezultate.
==============================================================================================
- Jedan od projekata koji je pokrenut 2019.godine je i „Povezane škole“, projekat koji omogućava digitalizaciju obrazovnog sistema. Ovogodišnja kriza je posebno pogodila obrazovanje, a nastavnici, đaci pa i roditelji su prinuđeni da se dovijaju na različite načine. Koliko je onoga što je planirano urađeno?
Digitalizacija u obrazovanju je jedan od prioriteta, tako da smo i u otežanim pandemijskim okolnostima nastavili sa sprovođenjem kapitalnog projekta unapređenja informaciono-komunikacione infrastrukture u sistemu obrazovanja, „Povezane škole“ koji realizujemo zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izgradnja mreže koju sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija jeste infrastrukturni preduslov za program digitalnih učionica.
Do sada je završena izgradnja bežičnih računarskih mreža u 934 školska objekta, koje pohađa 479.248 učenika, što je 63 odsto od ukupnog broja učenika u Srbiji. U nastavku projekta, u Fazi 3, bežična lokalna računarska mreža biće izgrađena u još 950 školskih objekata. Sve što smo planirali, uspeli smo da realizujemo uprkos pandemiji. Ni jednog trenutka nismo dozvolili da stanu radovi na izgradnji lokalne računarske mreže u školama u Republici Srbiji.
- Zanimljivo je da je pre krize, početkom februara usvojena Strategija razvoja digitalnih veština od 2020. do 2024. godine. Da li možete da nam kažete nešto više o strategiji, njenim ciljevima i željenim efektima?
Naše društvo je u digitalnom pogledu, bilo spremno da se suoči sa izazovima društvene krize izazvane pandemijom, brzim prelaskom na onlajn komunikaciju, poslovanje i obrazovanje, posebno u periodu vanrednog stanja, kada praktično nije bilo pauze u društvenom funkcionisanju. Prema poslednjim podacima, u Republici Srbiji 78,4 odsto građana i 100 odsto preduzeća je onlajn. Međutim, osim što je neophodno uključivanje celokupnog stanovništva u digitalne tokove, potrebno je i podizanje njihovih digitalnih veština sa ciljem postizanja boljih rezultat i konkurentnosti u poslovima budućnosti i savremenom obrazovanju. Strategijom razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024, omogućeni su programi za sticanje i razvoj digitalne pismenosti i digitalnih veština, uz mere podrške razvoju profesionalaca u digitalnom sektoru. Ova Strategija, dakle, ima i društveni karakter, ali se odnosi i na privredu, odnosno tržište rada, kao i na IT industriju i digitalne konvergencije.
Nastojaćemo da sprovodimo projekte koji za cilj imaju razvoj i primenu digitalnih veština u sadejstvu sa razvojem drugih oblasti. Na primer, jedan od takvih koji su realizovani objedinjuje e-trgovinu, rodnu ravnopravnost u tehnologiji, suzbijanje jaza između urbanih i ruralnih područja, kao i razvoj domaćeg turizma. Naime, ministarstvo je u okviru Konkursa za razvoj informacionog društva ove godine podržalo 27 udruženja, odnosno programa u koje je uključeno više od 1.600 žena, koji imaju za cilj podizanje nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija žena iz ruralnih oblasti i podizanje kapaciteta mikro, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava u oblasti e-trgovine i elektronskog poslovanja.
Izvor: BIZLife magazin/Nevena Azinović
