Uzgajanje LEKOVITOG BILJA - isplativ posao bez mnogo ulaganja (FOTO/VIDEO)

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Uzgajanje LEKOVITOG BILJA – isplativ posao bez mnogo ulaganja (FOTO/VIDEO)

    Planine, livade, pašnjaci, reke – priroda je bila darežljiva prema ljudima koji žive u ovom regionu, ali je oni ipak često zloupotrebljavaju. Zdrava priroda preduslov je za zdravlje ljudi, zato je važno voditi računa o blagodetima koji su nam dati. Tako je i sa lekovitim biljem koje služi za lečenje bolesti, ali i za prevenciju, te ima primenu i u kulinarstvu i proizvodnji kozmetike.

    Pravilnim korišćenjem, sakupljanjem i obradom bilja bavi se Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”.

    Naime, Srbija ima dobre prirodne potencijale za gajenje i sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja i izvozi lekovito bilje u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje, pri čemu od ovog posla živi oko 5.000 ljudi.

    Utvrđeno je postojanje više od 700 biljnih vrsta s lekovitim svojstvima u Srbiji, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje, od čega se sa 280 vrsta trguje kao s industrijskom sirovinom.

    Isplativ posao bez mnogo ulaganja

    Uzgajanje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja čak i na malim parcelama može da bude dobar izvor dodatne zarade, a za one koji imaju veće placeve, čak i način za samostalan posao.

    Kako kažu proizvođači, ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac su beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

     Turistički potencijal prirode

    Takođe, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na opšte odgovornom stavu prema zaštiti životne sredine. Kako razvoj turizma dominantno zavisi od potencijala prirodnih resursa, to je njihovo očuvanje od presudnog značaja za razvoj turizma.

    Stoga je sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, kao i plantažna proizvodnja, aktivnost u okviru koje se ti principi mogu najefikasnije primeniti.

    Projekat „Poralist”

    Ovo su podaci do kojih se došlo tokom istraživanja u kome je učestvovao Institut „Dr Josif Pančić” tokom projekta „Poralist”.

    „Projekat Poralist finansirala je Evropska unija i od tih sredstava obezbeđen je budžet za istraživanja i pravljenje sveobuhvatne platforme lekovitog bilja na području opština Bijelo Polje i Prijepolje. Na osnovu tog budžeta dobili smo i aparate, uz pomoć kojih ćemo nastaviti istraživački rad i mimo tog projekta”, objasnio je Dejan Pljevljakušić, jedan od istraživača Instituta „Dr Josif Pančić”.

    U pitanju je prekogranični projekat saradnje Srbije i Crne Gore, u kome je tokom godinu dana učestvovalo šestoro istraživača Instituta.

    „Zadatak je bio da napravimo popis lekovitog bilja u te dve opštine, da damo preporuke za održivo sakupljanje i održimo kurseve o sakupljanju i preradi lekovitog bilja. Glavni proizvod ovog projekta jeste opservatorija, kakve smo pre ovoga mogli da vidimo samo u Royal Botanical Gardens. Ta sveobuhvatna opservatorija je zapravo online platforma, koju takozvani obični korisnik može da poseti i pogleda tutorijale o sakupljanju i primarnoj preradi lekovitog bilja.

    Takođe, tokom trajanja projekta, stručnjaci su organizovali edukativne radionice za otkupljivače lekovitog bilja koji su na tim skupovima davali svoje cene i preporuke šta bi njima bilo potrebno u daljem radu.

    Takvi skupovi, saznajemo od Pljevljakušića, od velikog su značaja, imajući u vidu da sakupljači ponekad ne obraćaju pažnju na prekomerno sakupljanje, odnosno štetu koju ono izaziva.

    „Pojedini travari čak nisu bili svesni da su određene biljke pod strogom zaštitom”, objašnjava on dalje: „Preporuke o održivom sakupljanju bilja upravo obuhvataju uputstva kako sakupljati da i naredne generacije mogu da sakupljaju, a ne da ga istrebimo sa ovog područja.

    Evropska unija je donirala terensko vozilo Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor, a Institut je dobio sredstva za projekat, kao i opremu, od kojih je najznačajniji aparat za višu fazu prerade.

    “Sprey dryer ili kako ga moje kolege popularno zovu „sušač magle“, jeste aparat koji će nama služiti i u daljem istraživačkom radu i na kojem će se zasnivati buduće doktorske disertacije unutar Instituta”, zaključuje Pljevljakušić.

    Milan Lukić, direktor Instituta „Dr Josif Pančić”, objašnjava da se Institut bavi različitim vrstama istraživanja, poput etnobotanike, etnomedicine, razmnožavanja različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, retkih vrsta…

    „Sve su to veoma vredni rezultati koji su od značaja za našu struku, ali i za medicinsku, za farmaceutsku, i za poljoprivrednu struku. Za naše poljoprivredne proizvođače veoma je važno da znaju na kojoj lokaciji mogu gajiti pojedine vrste lekovitog i aromatičnog bilja sa najboljim uspehom, koju tehnologiju gajenja da koriste, da li se mogu gajiti po organskom metodu…”

    „Imajući u vidu da je sve više populacije usmereno na korišćenje prirodnog načina lečenja ili preventive, u tom smislu je i značaj proučavanja aromatičnog i lekovitog bilja veći. Na bazi svih tih ispitivanja, na egzaktan način, dolazi se do podataka, koji služe za prevenciju zdravlja stanovništva. Dakle, s jedne strane poljoprivrednog stanovništva, koje se bavi gajenjem bilja, a sa druge strane svih naših sugrađana koji koriste medikamente”, zaključuje Lukić.

    Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

    Izvor: BIZLife/Delegacija EU u Srbiji

    Foto: Delegacija EU u Srbiji

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE