Uzlet EKONOMIJE DELJENJA: Da li je vlasništvo nad stanom ili autom prevaziđeno?
Ekonomija deljenja (shareconomy) ili „zajednička, saradnička potrošnja“ sve je popularnija. To je ideja da stvari treba koristiti umesto posedovati, razmenjivati ih umesto na njih trošiti novac, pozajmiti ih umesto kupiti, poklanjati umesto bacati.
Za to su najzaslužnije društvene mreže, a njih najčešće koriste mladi, koji su naučili u virtuelnom svetu da sa drugima dele svoje fotografije, informacije, stavove čak i intimu, pa im ni deljenje stvari u stvarnom životu ne pada teško, piše Investitor.
Airbnb primer je platforme koja služi za „deljenje stana“. Slično je i s principom deljenja automobila: vlasnici ih nude putem interneta na korišćenje uz malu naknadu ili zajedničku vožnju uz podelu troškova, čime se štedi benzin, smanjuje gužva i zagađenje životne sredine.
Dovoljno je na portalu upisati mesto polaska i dolaska, broj putnika i datum putovanja, pa će vam se odmah izlistati ponude i cene. Dok je car-sharing još donedavno bio suviše komplikovan, u eri pametnih telefona i novih aplikacija postaje banalno jednostavan.
Zagovarati društvo zajedništva i racionalnog korišćenja dobara nasuprot društvu vulgarnog konzumerizma, koje nekontrolisano troši sirovine i energiju, tako danas sve više razmišlja generacija ‘milenijalaca’, mladih Amerikanaca i Evropljana od 18 do 35 godina starosti, koji stvari sve više dele s drugima, a sve manje kupuju, poseduju i gomilaju, s namjerom da zaštite životnu sredinu i bolje koriste resurse.
Dok je baby-boom generacija, rođena između 1950. i 1970, dokazivala slobodu i uspeh gomilanjem kuća i automobila, američki i evropski milenijalci ulažu u sebe i doživljaje.
Odrastajući s finansijskom krizom i nezaposlenošću, masovnom proizvodnjom hrane i zastrašujućim klimatskim promenama, uče da žive skromnije i u manjim urbanim, najčešće iznajmljenim stanovima, umesto u prostranim prigradskim kućama.
Ali ‘inteligentnim odricanjem’ ne žele samo da štede novac, već svesnom promenom načina potrošnje žele da bezličnoj neoliberalnoj ekonomiji utisnu socijalno lice. Harald Heinrichs s Univerziteta Leuphana u Lineburgu tvrdi da 25 odsto nove urbane generacije u Nemačkoj više važnosti pridaje tzv. postmaterijalističkim vrednostima – društvenim vezama i kvalitetu životne sredine, a ne posedovanju i potrošnji.
Izvor: Investitor
Foto: Pixabay
