Velika promena: MAKSIMALNA brzina od 30 km/h postaje SVETSKA norma? - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Velika promena: MAKSIMALNA brzina od 30 km/h postaje SVETSKA norma?

    Predstavnici državnih ministarstava za saobraćaj će na konferenciji Svetske zdravstvene organizacije sredinom februara u Stokholmu, utvrditi svoju strategiju do 2030. godine. Očekuje se da se maksimalna brzina od 30 km/h proglasi za svetsku normu.

    Berlin spada u gradove koji su prekoračili dozvoljenu graničnu vrednost Evropske komisije od prosečnih 40 mikrograma azotnog dioksida po kubnom metru vazduha. Prema Saveznom zavodu za zdravstvo, štetni gasovi u saobraćaju mogu da izazovu zdravstvene probleme poput astme.

    Portparol Senata Berlina Jan Tomsen za Dojče vele kaže da “se od aprila 2018. eksperimentisalo sa brzinom od 30 km/h i da su godinu dana vršena merenja.

    Rezultat: emisija azotnog dioksida se smanjila za 2,3 mikrograma po kubnom metru spoljnog vazduha u godišnjoj srednjoj vrednosti” – što odgovara smanjenju koncentracije NO2 od četiri procenta.

    Kada je reč o čitavoj 2019. godini, smanjenje u ulici Lajpciger štrase iznosi čak 11 mikrograma. Tomsen smatra da je za to zaslužno adaptiranje vozila, posebno autobusa, ali da je za petinu do četvrtine uspeha odgovorno i ograničenje brzine na 30 km/h. Razlog je što je za emitovanje štetnih gasova posebno “odgovorno” ubrzanje, a kada je reč o tako maloj brzini, ono je mnogo kraće nego inače.

    Na svih 17 mernih stanica na gradskom području 2019. je izmerena manja prosečna vrednost nego 2018. Svakog dana se meri kvalitet vazduha, a od februara bi Senat trebalo da izda čak i aplikaciju za mobilne telefone preko koje bi svako mogao da ima pristup tim podacima.

    “Tridesetica za bolji vazduh”

    Merenja u poslednje tri godine su na glavnim ulicama pokazale da se količina štetnih gasova smanjivala. Posle uvođenja maksimalne brzine od 30 umesto 50 km/h, NO2 se smanjio za 28 procenata. Te vrednosti, doduše, zavise i od vremenskih prilika, količine saobraćaja i ponašanja učesnika u saobraćaju.

    Ravnomerna vožnja je bolja za kvalitet vazduha od stalnog kočenja i polaženja, a vazduh posebno kvare dizel-automobili. Senatorka Berlina za zaštitu životne sredine i saobraćaj Regine Ginter (vanstranačka političarka) smatra da bi pored ograničenja brzine na 30 km/h trebalo zabraniti vožnju “dizelašima” u nekim ulicama i to u ukupnoj dužini od 2,9 kilometara.

    Ginter je prezentujući svoje planove rekla: “Zdravlje ljudi se mora štititi, ali mi ne želimo da kupce dizel-automobila, koje je industrija prevarila, opteretimo više od neophodne mere”.

    Prva pozitivna iskustva sa zvaničnim zonama ograničenja na 30 km/h i to u svetskim razmerama imao je gradić Bukstehude, sa nekih 40.000 stanovnika, u blizini Hamburga. Tu je početkom osamdesetih sagrađeno stambeno naselje u neposrednoj blizini gradskog centra. Kada se ispostavilo da se u tom kraju prebrzo vozi, 14. novembra 1983. postavljeni su prvi saobraćajni znakovi sa ograničenjem brzine na 30 km/h. A tadašnji gradonačelnik je u neke ulice postavio žardinjere sa cvećem koje su suzile prolaz.

    Te mere su pratili naučnici koji su kasnije saopštili da je bilo pozitivnih posledica po bezbednost, kvalitet vazduha i potrošnju benzina.

    Šta pomaže protiv jurnjave

    Pozitivne efekte po način vožnje konstatovao je i berlinski saobraćajni planer Ekart Hajnrihs koji je pokazao da se situacija poboljšava ako se znakovi ograničenja postave na svakoj raskrsnici ili ako se na samom asfaltu nacrta broj 30. I specijalni ekrani na kojima se vidi brzina kojom neko trenutno vozi, upozorenja da postoji radar, ili table koje upozoravaju na đake, pešake, decu ili zaštitu od buke, dovode do prilagođavanja brzine.

    Ekart Hajnrihs je u Berlinu proučavao dejstvo ograničenja brzine na 30 km/h. Njegovo praćenje situacije u 19 glavnih berlinskih ulica je pokazalo da učesnici u saobraćaju vremenom sve bolje prilagođavaju brzinu. Dok je mesec dana po uvođenju mere izmerena prosečna brzina od 39 km/h, prosek je 36 meseci kasnije iznosio nešto manje od 34 km/h.

    Gubitak vremena zbog brzine od 30 km/h?

    Razna merenja automobilskog kluba ADAC pokazala su da se kontinuiranim vođenjem saobraćaja – pametno postavljenim kružnim tokovima ili inteligentnim upravljanjem semaforima, u odnosu na brzinu od 50 km/h ne primećuje razlika u vremenu provedenom u vožnji.

    Početkom ove godine, vlasti u Briselu su saopštile da će 1. januara 2021. proširiti zone sa maksimalnom brzinom od 30 km/h na čitavo područje grada. Trenutno je ono na snazi na više od polovine ulica na području prestonice.

    Grad Ponteverda na severu Španije je još pre 20 godina jednostavno proterao automobile iz većine gradskih ulica. Tamo je poslednja žrtva saobraćajnog udesa zabeležena 2007.

    Grad bez automobila – to je san i berlinske senatorke Regine Ginter. Ona već gotovo 20 godina nema više svoj automobil.

    Izvor: Deutche Welle

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Komentari

    • Veličkovic milorad

      To je propaganda samo da bi se prodavali el.automobili .

      • Никола

        У случају да управљам електричним возилом ограничење брзине не важи?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE