Bankarska tajna u Srbiji ostaje zaštićena
U Srbiji nema mesta raspravi o ublažavanju politike bankarske tajne, uprkos tome što je u Evropi poslednjih dana to vruća tema, kaže za BizLife Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dugalić kaže da problem postoji u onim zemljama u koje dolazi strani kapital i to bez posebne kontrole.
’Jasno je da 70 milijardi evra depozita uz skroman BDP Kipra potiče iz stranih zemalja. U Srbiji nema novca iz inostranstva bez obzira na to što su kamatne stope jedne od najviših bar kada je u pitanju štednja građana,’ kaže generalni sekretar Udruženja banaka.
Premijer Luksemburga potvrdio je da će njegova zemlja od 1. januara 2015. uvesti automatsku razmenu informacija. Ovakva odluka opravdava se činjenicom da finansijska situacija Luksemburga ne zavisi od poverljivosti bankarskih podataka, niti od novca na ’crno’ i finansijskih pronevera. S druge strane Austrija se protivi ublažavanju politike tajnosti bankarskih podataka i tvrdi da ima efikasniji sistem od razmene ličnih podataka s vladama drugih zemalja.
’Ti zahtevi se odnose na građane nekih zemalja koji u drugim zemljama imaju ogromnu štednju i predstavlja novac koji je iznet iz matične zemlje u kojoj nije ostvaren prihod od poreza na ta sredstva. U Srbiji bankarski sektor koncipiran je tako da sprečava ovaj problem, a podaci predstavljaju apsolutnu tajnu,’ kaže Dugalić.
Što se tiče zakonodavstva u Srbiji bankarska tajna se definiše kao poslovna tajna i odnosi se na podatke koji su poznati banci a tiču se ličnih podatka, finansijsko stanje i transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke; podatke o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima kao i na druge podatke do kojih banka dođe u poslovanju s klijentima.
