`Transjadranski gasovod vs. Južni tok`
Evropska komisija potvrdila je da će već ove godine početi izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP) – od Azerbejdžana do Italije, koji bi trebalo da smanji udeo snabdevanja Evrope gasom iz Rusije i da umanji značaj gasovoda Južni tok koji treba da prođe i kroz Srbiju.
Članice Evropske unije koje su pre više godina potpisale sporazume s Rusijom o izgradnji Južnog toka, protive se kočenju tog projekta, koje se prelama s ukrajinskom krizom. Neki analitičari tvrde da "EK smatra da je pretnja blokadom Južnog toka važna poluga u pregovorima s Moskvom oko Ukrajine".
To je stavila do znanja američka agencija za strategijske prognoze Stratfor, a izvori u Evropskoj komisiji su novinarima nezvanično preneli da EU, u uslovima ozbiljne krize s Rusijom oko Ukrajine, uopšte ne može odobriti Južni tok, utoliko pre što je Brisel još lane ukazao da ugovori zemalja Eu i Rusije o tom projektu krše neke osnovne propise EU.
Neke članice EU traže uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji, iako bi to pogodilo ruske kompanije koje Uniju snabdevaju gasom, i izazvalo veliki skok cene gasa, dok je veoma veliki pritisak SAD i NATO da se odmah krene u krupne strateške projekte za bitno smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Amerikanci nikad nisu krili odbojnost prema dubljem energetskom povezivanju Evrope i Rusije i zavisnosti Evrope od Moskve, ali Stratfor predočava da je "Južni tok isto toliko važan potencijalnim učesnicima u tom projektu, jer bi doveo značajne investicije i otvorio radna mesta u nekim najsiromašnijim državama EU, a zaobišao bi nestabilnu Ukrajinu kao tranzitnu zemlju".
Južni tok je opipljiv put za obezbeđivanje prirodnog gasa u času kad su drugi izvori daleko od stvarnosti i neizvesni, napominje američka agencija.
Poljska, švedska i baltičke članice EU, međutim, traže da se zbog ukrajinske krize zavedu i ekonomske sankcije Rusiji, a premijer Poljske Donald Tusk je zatražio da se odmah krene u stvaranje unutrašnje energetske zajednice EU.
U nekim državama EU i Evropskoj komisiji ima mišljenja da upravo izgradnja Južnog toka ne doprinosi raznovrsnosti izvora snabdevanja energijom, jer je to i dalje ruski gas.
Ipak, analitičari i evropske diplomate u Briselu prihvataju ocene da, bez postojane saradnje s Rusijom, ni srednjoročno nije moguće obezbediti energiju za svetsku konkuretnost evropske industrije i potrebe stanovništva EU.
Opredeljenje za Transjadranski gasovod, kao ključni element Južnog gasnog koridora i napuštanje direktnog, Južnom toku suparničkog projekta za gasovod Nabuko, uticali su na to da Austrija krajem aprila sklopi s ruskim Gazpromom ugovor kojim će krak Južnog toka iz Mađarske ići preko Austrije u Italiju.
Čelnici italijanske državne firme ENI, glavnog partnera ruskom Gazpromu u projektu Južni tok, kao i rukovodioci nemačkog koncerna BASF su jasno stavili do znanja da ne misle da bi blokada izgradnje tog gasovoda bila uputna, a naglašeno je i da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač EU gasom.
Nemačka kompanija Siemens je aprila, s konzorcijumom "Južni tok transport", na čijem je čelu Gazprom, sklopila ugovor o isporuci automatizovanih kontrolnih postrojenja i telekomunikacione opreme za kontrolne centre gasovoda Južni tok.
Pročitajte i>>>Južni tok `teče` po planu
Evropski komesar za energiju Gunther Oettinger je krajem aprila izjavio da je "cilj Evropske komisije oduvek bio da otvori Južni gasni koridor za Evropsku uniju, tako da to neposredno i fizički poveže tržište gasa EU s najvećim nalazištima prirodnog gasa u basenu Kaspijskog mora i Bliskog istoka".
Transjadranski gasovod bi trebalo da bude izgrađen do 2019. godine i iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu bi, preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije i Italije, godišnje isporučivao Turskoj šest milijardi kubnih metara gasa, a EU deset milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
"Južni koridor-novi put svile" – kako su ga prozvali u Evropskoj komisiji, uključivao bi još dva gasovoda i Evropi isporučivao u poslednjoj fazi od 60 do 120 milijardi kubnih metara gasa iz kaspijskog basena i Srednje Azije.
