Vodič kroz investicione fondove
Piše: Predrag Pavićević, portfolio menadžer
Početak sage
Prvi zakon o investicionim fondovima usvojen je 2006. godine, dok su prvi investicioni fondovi osnovani 2007. godine. Ono što bih sada mogao sa sigurnošću reći jeste da se u Srbiji izuzetno kasnilo sa regulativom i uvođenjem tih institucija kolektivnog investiranja. U zemljama bivše Jugoslavije, tačnije u Sloveniji i Hrvatskoj, to je urađeno devedesetih godina, pa su imali dovoljno vremena da skupe neophodnu imovinu, da preleže „dečje bolesti” buduće industrije (kod njih je to zaista industrija, u to vreme sa 4‒5 milijardi evra u investicionim fondovima), te da je konsoliduju do 2008, kada je usledio težak udarac na industriju u globalu, a snažno je pogodio tek rođenu u Srbiji.
Tih godina očekivao sam, sa velikim entuzijazmom, stvaranje industrije investicionih fondova, jer sam očekivao da se ogroman kapital slije u njih, kao i da će ljudi koji će učestvovati u toj ekspanziji, a ponajviše portfolio menadžeri, igrati glavnu ulogu u tome, kao i da će tu biti prisutna finansijska elita Srbije. I zaista, najbogatiji privrednici Srbije prepoznali su te mogućnosti i počeli sa osnivanjem investicionih fondova. Banke su, takođe, brzo otpočele njihovo osnivanje i sve je izgledalo kao sjajna budućnost za one koji se „ukrcaju u voz”.
Međutim, već tada je napravljena prva velika greška, zapravo, po mom mišljenju, plaćen danak neiskustvu u toj oblasti. Greška je bila u vrstama fondova koji su osnovani. Dok je logično bilo da se prvo osnuju novčani fondovi, nakon toga obveznički, balansirani i, na kraju, akcijski, u Srbiji su prvo osnovani akcijski i balansirani fondovi, što se pokazalo katastrofalnom odlukom već 2008. godine. Međutim, ne bih da se pozivam na „naknadnu pamet”, prosto je u tim godinama bila velika navala ljudi sa viškom novca na investiranje u akcije koje su nosile veliki prinos, ali i velike rizike. Shodno tome, osnivači investicionih fondova su sledili tražnju i tržište. Svi znamo kakav slom su doživela svetska tržišta 2008, što je dovelo do ogromnog pada prinosa i imovine postojećih investicionih fondova, a samim tim i do ogromnog pada poverenja u njih.
Druga velika greška je bila regulatorne prirode. Zakonodavac je bio izrazito krut u odredbama koje su se odnosile na strukturu fondova i spor u prilagođavanju, te je, kad je počeo masovni pad hartija od vrednosti u svetu i u Srbiji, zabranio, tj. nije dozvolio da investicioni fondovi brzo izađu iz pozicija i odu u gotovinu, kako bi se sačuvala imovina i zaustavio pad prinosa. Po mom mišljenju, bio je to jedan od poteza koji su snažno doprineli gubicima i padu poverenja ljudi u industriju.
Nakon toga, bilo je potrebno više od 10 godina da ljudi opet počnu sa uplatama u investicione fondove, samo ovog puta u novčane, koji su u međuvremenu osnivani. U tih deset godina gotovo svi fondovi su promenili društva za upravljanje, samo je jedan mali broj opstao.
Investicioni fondovi danas
U 2020. godini je došlo do značajnog sniženja kamatnih stopa u Republici Srbiji, što je dovelo do povećanja imovine fondova, jer su investitori tražili profitabilnu alokaciju sredstava i polagali novac u najisplativije, a sa stanovišta rizika, sigurne investicije. Uglavnom se novac ulagao u novčane (keš) fondove, koji su nosili prinos od 1,3 do 2,3 odsto na godišnjem nivou, dok su a vista depoziti u bankama bili na 0 posto. Namerno poredim a vista i ulaganje u fondove, jer u novčanim fondovima novac možete podići svaki dan sa akumuliranom kamatom.
Prinosi fondova tokom godina
Na prinos fonda utiče struktura plasmana fonda, koja je uslovljena investicionom politikom i prospektom fonda. Ako je fond akcijski, pa je investicionom politikom određeno da je fokusiran na određena tržišta ili određene grane industrije, prinos fonda će pratiti sudbinu tih tržišta ili tih grana. Naravno, veliku ulogu igra i umešnost portfolio menadžera – da li u pravom trenutku kupi ili proda akciju ili drugu hartiju od vrednosti. Dakle, više faktora – od objektivnih, na koje ne može da se utiče, do subjektivnih – utiče na prinos fonda.
Prosečna stopa prinosa investicionih fondova razlikovala se od vrste fonda. Akcijski i balansirani fondovi su nakon velikog pada, 2008. godine, imali konstantan rast sve do novog sloma, 2020. godine, uzrokovanog pandemijom kovida 19. Novčani fondovi su imali konstantan rast svih godina.
Najveći ulagači
Najveći ulagači u Srbiji su finansijske institucije, osiguranja i banke. Takođe, veliki deo ulagača dolazi iz privrede. Manji broj čine fizička lica, kojih bi trebalo da bude daleko, daleko više.
Investiciona politika i strategija ulaganja investicionog fonda
Investicioni fondovi u Srbiji najviše ulažu u državne obveznice Republike Srbije i depozite u kreditnim institucijama, tj. bankama. To trenutno predstavlja najmanje rizične plasmane, dok najviše imovine u Srbiji imaju tzv. novčani, keš fondovi.
U svetu se ogroman novac sliva u hartije od vrednosti kotirane na berzama, samim tim je i najviše sredstava investicionih fondova u vlasničkim i dužničkim hartijama od vrednosti. Moram naglasiti da u svetu postoji izuzetno razvijena industrija investicionih fondova, koja je kod nas još uvek negde na početku. Tek sada, donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, možemo reći da su fondovi dobili alate za investiranje u punoj meri.
Kako izabrati investicioni fond prema sklonosti riziku ulagača
U fond ulažete, pre svega, u skladu sa rizikom koji ste spremni da preuzmete.
Svaka vrsta fonda nosi određeni rizik, koji se brojčano vrednuje od 1 do 7, gde je 1 najniži, a 7 najviši stepen rizika. Lična karta jednog investicionog fonda je njegov prospekt, u kome sve piše o investicionoj politici fonda, istorijskom prinosu, strukturi ulaganja, rizicima ulaganja, troškovima itd.
Ulaganje planirate u skladu sa afinitetima prema riziku, količinom sredstava koja želite da uložite, odabirom fonda, eventualnom alokacijom sredstava u više raznovrsnih fondova…
Rizici ulaganja u investicione fondove
Najveći rizici ulaganja u fondove su jasno navedeni u prospektu svakog investicionog fonda. To su: tržišni rizici (devizni rizik, cenovni rizik, robni rizik, rizik opcija), kamatni rizik, rizik likvidnosti, operativni rizik, kreditni rizik (rizik izmirenja/isporuke, rizik druge ugovorne strane). Naravno, neke vrste fondova imaju samo deo ovih rizika, dok neke imaju sve pobrojane rizike.
Budućnost investicionih fondova
Mislim da bi trebalo da Zakon o alternativnim investicionim fondovima bude veliki zamajac ovoj industriji. Zakon je donet, stupio je na snagu, pa sada očekujemo osnivanje prvih alternativnih investicionih fondova. Oni su, po širokoj paleti ulaganja, veoma bliski hedž fondovima u svetu i imaju daleko širi investicioni potencijal nego „obični” investicioni fondovi, pa smatram da su oni svetla budućnost ove industrije.
Donošenje Zakona o alternativnim investicionim fondovima izuzetno je značajno za celokupnu privredu Republike Srbije, ne samo za industriju investicionih fondova. Ako imate sredstva koja ćete direktno, preko alternativnih investicionih fondova, ulagati u mala i srednja preduzeća, što je do sada bilo rezervisano isključivo za banke, i to samo kao kreditna aktivnost, tada imate multiplikaciju pomoći privredi, jer tada privreda može dobiti svež kapital iz više izvora, a ne samo od kreditnih institucija.
Izvor: BIZlife magazin
