Vučković za BIZLife: Da li ćemo 2017. nadoknaditi ono što smo propustili ove godine
Od januara do jula ove godine, prihodi i rashodi državne kase bili su gotovo ujednačeni. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da se očekuje uobičajeni sezonski rast potrošnje, ali da će na kraju godine manjak biti oko dva odsto, odnosno upola manji od planiranog. To je dovoljno da se rast javnog duga zaustavi na 76-77 procenata što je, kažu, odličan rezultat koji stiže godinu dana ranije nego što se očekivalo, čime je izbegnuta kriza javnog duga. Međutim, Fiskalni savet upozorava da će održivost svih tih rezultata zavisiti od rešavanja problema javnih preduzeća i završetka privatizacije, s čime se kasni. Jer, na rešenje čeka oko 200 preduzeća! Koja su javna preduzeća najproblematičnija, za BIZLife govori Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
– Do sada je najveći trošak budžetu ispostavio Srbijagas, ali trenutno najviše brine moguće prelivanje gubitaka i dugova EPS-a na javne finansije. Subvencije iz budžeta neposredno dobijaju Železnice i Resavica, a reforme ni u ovim preduzećima ne idu zadovoljavajućom dinamikom. Zabrinjava i nerešena situacija u RTB-u Bor i nizu neprivatizovanih državnih preduzeća – petrohemijskom kompleksu (Petrohemija, Azotara, MSK), Simpu, Lasti… Fiskalna konsolidacija ne može da bude uspešna sve dok se ne reše problemi javnih preduzeća i završi proces privatizacije neuspešnih državnih preduzeća. Jer, njihovo loše poslovanje i veliki dugovi lako mogu ponovo da se jave kao novi i neplanirani teret za budžet (što je bilo gotovo pravilo u prethodnim godinama). Kako sada stvari stoje, rešavanje najvećih strukturnih problema većine javnih preduzeća tek je na početku.
Šta je najveći problem kod EPS-a?
– Najvažnije reforme EPS-a još se odlažu. Iako ima izražene probleme, zaokret u poslovanju i dalje izostaje. Osim malog povećanja cene električne energije pre godinu dana, nije bilo drugih konkretnih koraka u rešavanju odavno poznatih problema. Jedan od najvećih problema EPS-a jesu preveliki troškovi za zaposlene, koji treba da se reše otpuštanjem prekobrojnih i umanjenjem zarada. Nema ciljanih otpuštanja a, što je još gore, masa rashoda za zaposlene prošle godine znatno je porasla u poređenju sa 2014. EPS čeka i zatvaranje nerentabilnih elektrana, poboljšanje naplativosti usluga, suzbijanje tehničkih gubitaka i krađa struje. Zabrinjava i nedovoljan nivo investicija, zbog čega se urušava kvalitet elektroenergetske infrastrukture zemlje.
A šta su najveći problemi „Srbijagasa“?
– Osnovni problem tog preduzeća jeste niska naplata isporučenog gasa. Najveće neplatiše bila su preduzeća petrohemijskog kompleksa i gradske toplane. Zanimljivo je da je pad cene gasa u prethodne dve godine doprineo poboljšanju naplate. Ipak, sudbina najvećih dužnika Srbijagasa iz petrohemijskog kompleksa i dalje je neizvesna, a zabrinjava i to što, po svoj prilici, nije sprovedena podela kompanije u skladu s direktivama Evropske unije.
Da li je profit znak da se tu stvari menjaju nabolje?
– Srbijagas je zabeležio mali profit u 2015. godini, ali u poslovanju nema suštinskog unapređenja. Ukupan rezultat Srbijagasa prošle godine bio je profit od oko 3 milijarde dinara, odnosno oko 25 miliona evra, a posle ogromnih gubitaka od ukupno oko 800 miliona evra u prethodne dve godine. Ali, profit je posledica činjenice što su pojedine toplane mogle ne samo da redovno izmiruju tekuće obaveze prema Srbijagasu već i da, poput Beogradskih elektrana, vrate neke zaostale dugove. Profit u 2015. bio je znatno manji od naplaćenih starih dugova – reč je o oiznosu od oko 12 milijardi dinara – što znači da bi, bez naplate starih dugova, preduzeće bilo u gubitku!
Železnica je krenula u restrukturiranje, najavljeno je smanjenje broja zaposlenih… ali, šta je realno da će biti i urađeno do kraja godine?
– Železnice Srbije su jedino preduzeće koje je 2015. počelo sa strukturnim reformama, ali je taj proces ove godine znatno usporen. Železnice su prošle godine podeljene na četiri preduzeća (za prevoz putnika, prevoz robe, upravljanje infrastrukturom i „holding“ preduzeće), promenjen je način na koji se subvencioniše, a koji stimulativno deluje na povećanje efikasnosti preduzeća, a napravljen je i dobar plan za reformu u sledeće četiri godine. Međutim, postoje problemi u primeni određenih mera. Iako je prvobitno bilo planirano da se u 2016. broj zaposlenih smanji za 2.700 i da taj proces počne već u prvoj polovini godine, još kasni. Za sada ne znamo da li je povećana naplata potraživanja (na primer, da li RTB Bor plaća Železnicama korišćenje usluga), da li je poboljšana naplata u putničkom saobraćaju, a nisu dostupne ni informacije o tome kako napreduje proces smanjenja mreže pruga ukidanjem nerentabilnih Linija. To su neki od gorućih problema u poslovanju Železnica.
Ima li rešenja za RTB Bor, Petrohemiju, Azotaru…?
– Posebno je važno pratiti reorganizaciju RTB-a Bor. Predviđeno je da već ove godine 400 radnika napusti preduzeće i uvođenje profesionalnog menadžmenta do početka 2017. Pored toga, prestrukturiranje preduzeća podrazumeva smanjivanje broja zaposlenih i narednih godina, a dobro je i što sporazum s MMF-om naglašava neophodnost nalaženja rešenja za ekološke rizike. Nema vidljivi pomaka u rešavanju problema i statusa Resavice. Ponovo se govori o postepenom zatvaranju neodrživih rudnika u sistemu Resavice. Da bi se ta važna promena konačno i desila, potrebno je predvideti gašenje radnih mesta i isplatu otpremnina, zatim finansiranje skupih radova koji prate zatvaranje rudnika, mogućnosti da preostali delovi privuku privatne investitore, način izmirenja obaveza prema dobavljačima, pa i javnim preduzećima. Zato je važno da, do kraja godine, Vlada usvoji precizan i detaljan program restrukturiranja Resavice, kako bi proces konačno počeo i budžet za sledeću godinu predvideo sve neophodne promene. Ohrabruju najave strateškog partnerstva za neka preduzeća. Za Galeniku su se na javni poziv javila tri ponuđača, a u javnosti se moglo čuti da će se investitor za PKB takođe privlačiti kroz strateško partnerstvo; odustaje se od prodaje imovine kao modela privatizacije koji nije dao rezultate. Dakle, moguće je da će se u sledećih nekoliko meseci (izvesnije za Galeniku) pronaći strateški partner koji bi, dokapitalizacijom, dobio manjinsko vlasništvo, ali i mogućnost upravljanja.
Brze reforme bile su navedene kao jedan od glavnih razloga raspisivanja izbora, ali se čini da su ih upravo izbori usporili. Šta vi kažete?
– Izbori uvek uspore ozbiljne procese, pa se to desilo i ove godine. Javna preduzeća bila su izvan fokusa Vlade i to se primećuje u izostanku važnih promena planiranih u prvoj polovini ove godine. Izostali su: smanjenje troškova, neophodna i neizbežna otpuštanja, sistematizacija radnih mesta, pa čak i relativno bezbolne organizacione promene. Važno je da se do kraja godine uhvati korak i da se sledeće godine nadoknadi propušteno
Izvor: BIZLife
Foto: Medija centar Beograd
Piše: Nataša Mijušković
