Žalim se – dakle i želim!
Piše: ANA TOMOVIĆ, communication & business CCT (consalting, coaching & training)
Opažam, već duže vreme, da moji drugarski-kafe-razgovori sa Želimirom više liče na žalbaonicu, nego na željaonicu. Umesto da se okrene ka budućnosti i donese nove odluke, isplanira inspirativne cijeve i prizna sebi koje želje bi voleo da mu se ostvare… NE! Više mu se dopada da sipa iz rukava sve loše iz prošlosti, takozvane krivce i negativce koji su uzrok njegovih mini neuspeha. Eh Želimire dragi, dobiješ za života tako lepo ime i ti ne umeš da ga iskoristiš. Zašto?
Kažu ovi novi trendovi da je važno okružiti se pozitivnim ljudima i razmišljati pozitivno. Dobro, samo me zanima kako ćemo znati da napravimo tačnu selekciju. Da li iznad glava pozitivnih ljudi sija oreol ili svetle u mraku? Kako ćemo privući svu tu gomilu presrećnih i pozitivnih ljudi? Koje senzore možemo koristiti za detekciju iskrenih i fejk pozitivaca? Možda količinu osmeha koju vidimo i tuđu želju da nas zabavi ili mir i stabilnost koje osoba zrači?
Slušam ja tako ’prijateljski’ sve te žalopojke, a u glavi mi slika postera za najnoviji vestern: Želimirov samodvoboj. Reklamni plakat ludilo, on obučen kao kauboj, plavo-crvena karirana košulja, prašnjavo lice i kao malo znojav, jer je upravo dojahao iz borbe sa Indijancima. Želimir, od milošte Žeki, je na plakatu u krupnom planu, vidi se najnoviji model fancy kožnog sedla i tek naznaka trupa konja. Uhvati me neka tuga, jer vidim kako Žeki presrećan jaše, a konj lipsao načisto. „Aman čoveče dokle više?“, rekoh ja, „Sjaši već jednom sa mrtvog konja!“ Džaba se ja trudim da objasnim – ili konj ili ništa! O nekom magarcu koji bi mu takođe dobrodošao da ga preveze iz tačke A u tačku B, ne smem ni da govorim, jer odakle mi takva ideja da bi on, glavni šerif okruga, uopšte uzjahao magarca. E pa majstore onda nastavi da se igraš, ja se predajem! Evo ja ću biti Indijanac, a ti budi kauboj i majke mi pobedio si! I super ti je taj konj, odlična rasa, znam da je bio prvak prošle godine…ma jeste, sada mu je malo udarila pena na usta i kažu gotov je… jeste ’think positive’, preživeće, al’ kada bi se zajeb…li!
Ono što je opasno kada smo uspavani, jeste da u takvom šerifskom društvu, pomislimo kako smo i mi glavna cica-tužbalica na Divljem Zapadu. A ja sam, Manitua mi, dugo učestvovala u ’podršci’ mog Želimira! Što bi stručno rekli – dvadesetogodišnji prijateljski raport na nesvesnom nivou. Plače on, plačem i ja! Kune on i ja sa njim! Žali se šerif, a ja dodajem kako ga razumem i samo podebljavam! E dosta je bilo! Dosta smo bili Indijanci i kauboji! Podignite svesnost na drugi nivo, a time i suštinu odnosa koje gradite! Prestanite sa žaljenjem i počnite da želite!
Veliko je pitanje kojoj grupi ljudi želite da pripadate. Naravno da je važno teške trenutke podeliti sa prijateljima, razmeniti misli i čuti dobar savet od osobe koju ne vode samo emocije, jer nije deo vaše priče. Ono što ćete kasnije učiniti u vezi toga, ostaje na vama, samo je vaša je odgovornost i zato krenite u akciju! Akcija ne znači svakome opričavati problem, dok nam se ne učini da smo ga već i rešili. Akcija ne znači kontaminirati druge bez spremnosti da zaista i čujemo drugačiji ugao. Akcija ponajmanje znači da umislimo da je samo važno pozitivno razmišljati i biti 24/7 nasmejan. Akcija znači odgovornu promenu ka rešenju!
Kada primetite da se žalite na trenutnu situaciju u vašem životu, zaustavite se i razmislite na čemu ste sve ZAHVALNI, baš u ovom trenutku. Ne, nije fraza, već istina da sigurno postoji dugačak spisak sa stavkama zahvalnosti. Izazov je u tome što se nama, u današnje vreme vizuelne hipnotizacije i materijalnog ropstva, čini besmislenim da budemo zahvalni na stvarima, situacijama, emocijama, osobama… koje su ’normalne, deo života, obične, podrazumevaju se’. O čemu se tačno radi i nije dovoljno da budete zahvalni na tome što ste siti, što imate makar jednu osobu koju možete da zagrlite ili što je baš danas sunčan dan? Lenji ste da napišete spisak šta je to što imate i želite da ostane u vašem životu? Mislite da je razumevanje zahvalnosti u svojim glavama, dovoljno da bi telo i zaista osećalo svakom svojom ćelijom da je zahvalno?
Osećaj zahvalnosti je frekvencija koja je životno važna, ona koja će uticati na vašu energiju i odškrinuti vrata promene. I zato je odgovorno negujte! Osvešćujte je, zapažajte i pustite da vas energizuje! Počnite svesno da ’osluškujete’ da li misao o zahvalnosti zaista proizvodi i osećaj u vašem telu. Šta je potrebno da vas preplavi i da na takvom talasu održavate vašu percepciju? Bavite se sobom!
Iz takvog stanja, sada pogledajte šta je to što imate i ne želite i zapitajte se šta je umesto toga ono što želite i nemate, JOŠ? Imate posao koji je rutinski, a želite inspirativan; imate bolove u kičmi, a želite elastično i lagano telo; usamljeni ste, a želite partnera? Fokusirajte se na željeno stanje, jer vam sadašnje stanje upravo šalje poruku da je vreme za promene, a promene su moguće i ključ je u vašem preuzimanju pune odgovornosti za promenu percepcije. Pitajte se šta možete lično da promenite kako bi ŽALBA postala ŽELJA? Počnite da razmišljate i posvećujete pažnju pozitivno formulisanoj želji, jer tamo gde je pažnja tu ide i energija. Razmotrite kakva je ta energija. Kakav je OSEĆAJ, šta vam telo šapuće. Podržava ili…? I tu je glavni ključ – osećaj! Inspirativan, kreativan, potpun, ispunjen… osećaj koji energijom privlači želju! To je vibracija koja je neophodna! Samo takav osećaj omogućava da preduzimate sledeće korake kako bi se želja materijalizovala! Budite više u uzroku, umesto stalnog bavljenja posledicama. Sjašite sa mrtvog konja! Upitajte se kako doprinosite da se odigrava baš takav scenario? Da, da baš vi! Da li ste kauboj, Indijanac ili možda neka sasvim druga uloga vašeg vesterna? Svesno i odgovorno odaberite ulogu koja vas vodi do cilja! Ali ne ulogu iz glave, već ulogu zbog koje će vaše telo osetiti lakoću, inspiraciju, radost…
Stručnjaci preporučuju da napišete akcioni plan i korake koje preduzimate da želja pređe u ostvareni cilj. Vodite računa da se ne ograničite ’umišljenim’ akcionim planom, već i da date sebi vremena da stignete do osećaja, kada usnuli san postaje java. Kada se to desi, verujte mi, svaka prilika u životu sa kojom ćete se susretati će sa vama rezonirati, ukoliko vas vodi ka vašem snu. A kako ćete znati – po osećaju! Kuda dalje – kuda vas osećaj vuče. I to će uvek biti mnogo više od onoga što ste mislili da jeste i uvek biti mnogo inspirativnije od onoga što ste mislili da je moguće! Da iz tačke A ne jurcate u B, već da stignete u tačku A, zapravo ponovo do sebe, samo bez ograničavajućih uverenja, iluzornih vrednosti, naučenih, beživotnih identiteta i energetskih čepova. Možda će neko zapisati svoj prvi korak, obećati sebi, potražiti stručnu pomoć, odigrati, otpevati, nacrtati… Dopustite sebi da izrežirate vestern gde u poslednjoj sceni zagrljeni kauboj i Indijanac radosno mašu vama, dok na konju punom života odlazite prema suncu. Klasika, zar ne?
Ostavljanje pozitivnog utiska unutar sebe je najveći dar koji sebi možete pokloniti u poslednjem kvartalu ove godine. Taman kada sam Želimira htela da ’prekrstim’ u Žalojko, pozvao me, ipak se odlučio da nešto preduzme i promeni. Mini neuspehe je pretvorio u korisne lekcije, iz kojih je uvideo kuda želi da ide dalje. Smeje se i vragolasto kaže: „Ana, Manitua mi to radi!“
Izvor: BIZLife
Foto: Simona Liapis
