Zašto pametni ljudi nisu srećni i kakve veze s tim ima “umna zavisnost”?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Zašto pametni ljudi nisu srećni i kakve veze s tim ima “umna zavisnost”?

    Pre dve decenije, profesor na Univerzitetu Čikago sproveo je jednu prilično zabavnu studiju. Istraživači su zamolili oko 150 studenata da zamisle da su dobili na lutriji i da mogu da izaberu jednu od dve čokolade kao nagradu.

    Čokolada A napravljena je od austrijskog mleka i vredela je 50 centi, u obliku je srca. Čokolada B bila je veće parče nego čokolada A, istog sastava, vredela je 2 dolara i bila je u obliku… odvratne bubašvabe.

    Koju su čokoladu izabrali? I kako su se osećali povodom svog izbora?

    Kako se ispostavilo, 68 odsto studenata odlučilo se da pojede “bubašvabu”. Ali samo 46 odsto predvidelo je da će se osećati bolje kada je pojedu, prenosi Business Insider.

    Radž Ragunatan, profesor na Univerzitetu Teksas (poslovna škola), naveo je ovu studiju u svojoj knjizi “If You’re So Smart, Why Aren’t You Happy?”, kao primer fenomena pod nazivom “umna zavisnost.” To je tendencija da ignorišemo ili potcenimo važnost našeg instinkta i osećaja, a to dalje može da nas učini manje srećnima.

    Ako se vratimo na eksperiment, videćemo da su studenti umanjili gađenje prema nečemu što inače ne bi jeli, i izabrali “racionalnu” opciju da bi bili na dobitku.

    Umna zavisnost, i potreba da racionalizujemo sve što radimo, utiče na naše ponašanje u mnogim situacijama. Recimo da birate između dve poslovne ponude, i možete da izaberete posao gde vam se čini da su vaše buduće kolege bolje.
    Postoji šansa da ste izabrali manje prijateljsko okruženje, jer je se slaže sa vašim kriterijumima, kao na primer visoka plata i kompenzacija. Ili možete da izaberete posao sa toplijim kolegama, i kažete sebi da je to zbog toga što će se otvoriti neke druge mogućnosti. Ili niste svesni toga da prijateljski nastrojene kolege utiču na vašu odluku, ili ne želite da to priznate.

    I eksperiment sa čokoladom i hipotetički scenario za posao imaju nešto zajedničko – umna zavisnost vodi do manjka sreće. Ragunatan ističe da je ponekad bolje osloniti se na promišljene odluke nego na osećanja. Ključ za donošenje odluka koje će doneti sreću je samosvet: znati kakvu odluku donosimo i kako će rezultati uticati na nas.

    Neke odluke treba doneti nakon mnogo promišljanja – kao na primer kupovina stana. Kupovina slike, s druge strane, može da se zasniva na osećanjima i instinktima.

    Ako možete da predvidite koje situacije traže racionalne analize i koje zahtevaju instinkte, možete da balansirate između ta dva, i tako povećate šanse za sreću na duže staze.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    Piše: N.V.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE