Zašto visok IQ nije garancija da ćete donositi PAMETNE ODLUKE?

Jedna od najvećih zabluda je refleksna povezanost između inteligencije i pravih odluka.

Pametni ljudi stalno donose ne tako pametne odluke. Čak je i Voren Bafet odavno rekao da IQ nije jedini faktor koji definiše uspeh. I istraživanje to potkrepljuje.

Keit Stanovič, profesor ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu, proučavao je psihologiju razmišljanja više od jedne decenije. Njegova otkrića sugerišu da su IQ testovi odlični za merenje mentalnih sposobnosti kao što su logika, apstraktno rezonovanje i kapacitet pamćenja. Ali testovi nisu toliko pouzdani kada je u pitanju donošenje pametnih odluka u realnim situacijama.

Zato nije redak slučaj da visoka inteligencija sprečava ljude da donose pametne odluke.

Dva su razloga zašto je to tako.

Inteligencija povećava sposobnost da se zavaraš oko razloga nekog dešavanja

Ljudi sa visokim IQ-om nisu uvek brzi učenici, jer često pokušavaju da stvarni svet uvedu u okvire teorija o kojima su učili, dok prosečni ljude bolje prihvataju stvarni svet.

Neretko smo skloni da sudimo o drugima isključivo na osnovu njihovih postupaka, ali kada sudimo o sebi, imamo interni dijalog koji opravdava naše greške i loše odluke.

Iz ovoga proizilaze dve stvari:

• Mi sebe smatramo manje promašenim nego druge ljudi, jer retko čujemo unutrašnja opravdanja koja drugi ljudi imaju za svoje postupke, ali smo itekako svesni naših.
• Kada ste blagosloveni inteligencijom, imate sposobnost da je upotrebljavate za izmišljanje zamršenih, a često i lažnih, priča o tome zašto se nešto desilo, posebno priča koje vas opravdavaju.

Inteligencija vas tera da usvojite ideju da složeni problemi zahtevaju složena rešenja

Neki od najsloženijih problema zahtevaju najjednostavnija rešenja, jer su jednostavna rešenja ona koja zaobilaze delove problema koji su u osnovi nepoznati.

U dokumentarcu: „Rak – Car svih bolesti“, Kena Brnsa iz 2015. godine, Robert Veinberg, genijalni istraživač raka objašnjava zašto visoko inteligentne osobe poput njega ne zanimaju jednostavna rešenja, čak iako su efikasna.

„Ubediti nekoga da prestane da puši je psihološka vežba. To nema nikakve veze sa molekulima, genima i ćelijama. I zato su ljudi poput mene u suštini nezainteresovano za to, uprkos činjenici da će prestanak korišćenja cigareta imati znatno više efekata na smrtnost od raka“.

Štaviše, čak i kada problem zahteva složeno rešenje, sposobnost da se komunicira na jednostavan način je neophodna da bi vas ljudi uzeli za ozbiljno.

Izvor: BIZlife

Foto: Pixabay