“Želim da vam se zahvalim na saradnji, od sledećeg meseca i ja ću biti deo dijaspore”

Piše: Milenko Vasović

“Želim da vam se zahvalim na saradnji, od sledećeg meseca i ja ću biti deo dijaspore”. Ovaj mejl žene sa kojom sam sarađivao, a da je nisam ni upoznao, rastužio me je pred kraj prošle godine.

Na društvenim mrežama gotovo svakodnevno se mogu čitati novi i novi tekstovi na temu “zašto odlazim iz Srbije”. Preovlađuju ekonomski razlozi, ali ima i onih koji neće “da žive u zemlji bez zakona” u kojoj kupci diploma kroje sudbine, u kojoj dominira zaglupljivanje i šikaniranje od strane države.

Nestajanje je najveći neprijatelj Srbije i taj neprijatelj će nas progutati. Zato se opet bavimo ovom temom, možda i vlast nešto shvati.

Naša zemlja bi u narednih deset godina mogla da izgubi više od milion stanovnika, najnovija je procena jednog hrvatskog demografa koji analizira stanje u regionu. U istom period Bosna i Hercegovina će knjižiti minus od pola miliona, a Hrvatska će izgubiti 90 hiljada stanovnika.

I naša ministarka zadužena za demografsku politiku nedavno je izrekla da će nas do 2050. biti za 1,5 miliona manje. Prema podacima Ujedinjenih nacija, Srbija je među deset zemalja koje beleže najveći pad broja stanovnika. Prognoza hrvatskog stručnjaka Stjepana Šterca je do sada najsumornija za čitav region i treba je shvatiti priličn o ozbiljno.

Čak i da se prognoze samo delimično ostvare nastaće poprilični lomovi. Recimo, prvi će stradati penzioni sistem, jer stara društva imaju visok procenat penzionera, sve manji broj novozaposlenih i sve manje uplata u penzionu kasu.

Ovi od države trenutno potkradani penzioneri sećaće se sadašnjeg perioda kao “zlatnog vremena”. Jer, nastavili se ovako čeka nas uravnilovka – sve penzije po 100 evra i tačka. Starenje i smanjenje stanovništva neminovno vodi ka urušavanju zdrastvenog sistema, ka kolapsu privrede i države u celini.

Sve to znamo, šta onda uraditi? Narod beži iz države koja stvara sirotinju. Dobro bi bilo da vlast saopšti ono što svi vidimo i osećamo – da smo, bezmalo, najsiromašniji u Evropi i u svetu. Da napravi plan za borbu protiv siromaštva i da ga sprovede. Da zapiše kao sveto pismo “naš cilj je blagodet svakog pojedinca”.

Kad tako postaviš državu onda imaš nepogrešive orjentire: pojedinac ekonomski jak, slobodan i poštovan. I to je sveto trojstvo. Da bi bio ekonomski jak moraš stvoriti uslov svih uslova, mir. Mir sa susedima i mir u kući. Ne svađati se, ne proizvoditi neprijatelje, ne produbljivati podele.

Srbija se suštinski nije odvojila od sistema nasleđenog iz bivše Jugoslavije koji se zasnivao na favorizovanju sile i prinude. Ako staviš blagodet pojedinca u centar onda se favorizovanje sile i prinude obesmišljava. Onda se, na primer, nećeš hvaliti kako kupuješ “ubice tenkova”, niti ćeš ih kupovati.

Zamislite da vlast samo za 10 odsto smanji budžet za silu i prinudu. Stotine miliona evra bi se oslobodile za pomoć mladim ljudima da pokrenu biznis, da se skuće. Preostalo bi novca i za kulturu bez koje ne znamo ko smo i za obrazovanje bez koga nema opstanka.

Pa još kad bi, kao u svetu, oporezovali tajkune, pa prestali da pokrivamo lopovluk u državnim firmama bilo bi mnogo više i novca i zadovoljnih ljudi.

Ko bi onda iz takve države odlazio – oni koji prave međunarodnu karijeru i avanturisti. Nerealno? Da, ako se pravimo nezainteresovani.

Izvor: BIZLife