Priča o gradu sa najvećim minimalcem na svetu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Priča o gradu sa najvećim minimalcem na svetu

    Svima je poznato da je Švajcarska veoma bogata zemlja. A kanton Ženeva, dom za više od pola miliona stanovnika, jedan je od najbogatijih u Švajcarskoj.

    To i nije čudno, jer je reč o mestu s izrazito razvijenim bankarskim sektorom, sedištima niza međunarodnih institucija (među njima i UN-a za Evropu), ali i domu bogatih aukcijskih kuća, piše BBC.

    Prema procenama švajcarskog federalnog zavoda za statistiku, BDP po glavi stanovnika u kantonu iznosi čak 100.000 franaka godišnje (oko 93,5 hiljada evra).

    A bogati kanton će od ovog meseca moći da se pohvali i uvođenjem najvećeg minimalca na svetu. Konkretno, najmanja satnica za radnika u ženevskom kantonu iznosiće minimalno 23 franka ili oko 21 evro. To znači minimalnu mesečnu platu, pod pretpostavkom punog radnog vremena, od oko 4.000 franaka (oko 3.736 evra), prenosi Jutarnji list.

    Pixabay

    Ali, to ne znači i da će oni koji će zarađivati minimalac u Ženevi lagodno živeti. Za početak treba napomenuti da je Ženeva puna radnika u uslužnim delatnostima, od čistača do konobara, koji teško spajaju kraj s krajem svakog meseca.

    Kada je Švajcarska u martu bila zatvorena zbog koronavirusa, svet su preplavile fotografije ljudi iz Ženeve koji stoje u redovima ispred banaka hrane. A one su postojale i pre izbijanja pandemije, navodi BBC.

    Colis du Coeur, jedna od takvih banaka hrane, u centru grada svake nedelje podeli hiljade paketa s namirnicama. Redovi su dugi, a u njima je mnogo majki s decom. Potreba za većim primanjima, očito, postoji.

    Mnogi se pitaju je li 4.000 franaka previše?

    Ne ako živite u Ženevi, objašnjava volonterka u banci hrane Charly Hernandez. “Najam jedne sobe koštaće vas 1.000 franaka mesečno. Zdravstveno osiguranje košta još 550 franaka, a na hranu ćete potrošiti minimalno 500 franaka. Ako imate dvoje dece, s dosadašnjim minimalcem ćete jedva preživeti mesec“, kaže.

    Novi, viši minimalac nekim ljudima značiće itekako puno. “Na kraju meseca moji džepovi su prazni. Da nije bilo banki hrane, ne znam kako bih spojila kraj s krajem”, kaže Ingrid koja često dolazi do banke hrane.

    Čak i neki od volontera u banci hrane, poput medicinske sestre Laure, kažu da sa svojim primanjima ne mogu priuštiti da makar unajmljuju stan u gradu. “Da to pokušam, živela bih u vrlo maloj sobici, zato sam i dalje u domu svojih roditelja”, kaže Laura.

    Ali, mnogi preduzetnici odredbu o povećanju minimalca nisu dobro prihvatili. “Hoteli, restorani, kafići… Svi su suočeni s velikim izazovima zbog pandemije. Ovo bi moglo da ugrozi sam opstanak sektora”, smatra Vincent Subilia iz Privredne komore Ženeve.

    Pixabay

    Vlasnik jednog restorana, Stefano Fanari, za švajcarsku televiziju rekao je da ne može da nastavi dalje sa poslovanjem ako perače posuđa bude mesečno morao da plaća 4.000 franaka.

    On kaže da njegova plata kao glavnog kuvara iznosi između 5.000 i 6.000 franaka mesečno. “Nemojte me pogrešno shvatiti. Nisam protiv toga da netko zarađuje 4.000 franaka mesečno. Ali postoji granica, a ovu platu ja sada naprosto ne mogu isplatiti. Mogu jedino srezati satnicu radnicima. A ja za svoju platu itekako puno radim, po 12 sati dnevno. Mnogo se žrtvujem”, kazao je Fanari.

    Dizanje minimalca u kantonu nametnuli su sami građani Ženeve koji su prvo skupili dovoljno potpisa za pokretanje referenduma o tom pitanju, a potom na njemu i velikom većinom, od 58 prema 42 odsto, glasali za podizanje minimalnog iznosa satnice. Prema zakonu, njihova odluka je za ženevski kanton obavezujuća.

    Izvor: Jutarnji list

    Foto: Pexels

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE